Živi svet na planeti je u opasnosti, jer je za 50 godina, od 1970. do 2020, zabeležen prosečan pad od 73 odsto u populacijama divljih vrsta, pokazao je danas objavljen Izveštaj o stanju planete za 2024. Svetske organizacije za zaštitu prirode (WWF).
–Indeks života na planeti (LPI), koji je izradilo Zoološko društvo u Londonu (Zoological Society London, ZSL), uključuje skoro 35.000 populacionih trendova za 5.495 vrsta od 1970. do 2020. Najveći pad zabeležen je u slatkovodnim ekosistemima (85 odsto), zatim u kopnenim (69 odsto) i morskim (56 odsto), navedeno je u izveštaju.
Kako prenosi Beta objašnjeno je da LPI za 2024. godinu pokazuje prosečan pad od 73 odsto u praćenim populacijama kičmenjaka (sisari, ptice, vodozemci, gmizavci i ribe), a procentualna promena u indeksu odražava prosečnu proporcionalnu promenu u veličini praćenih populacija životinja na lokacijama širom sveta, a ne broj izgubljenih jedinki ili broj izgubljenih populacija.
U Izveštaju se upozorava da će tokom sledećih pet godina biti potrebni veliki zajednički napori za rešavanje dvostruke krize klimatskih promena i gubitka bioraznovrsnosti, “dok se Zemlja približava opasnim prelomnim tačkama koje predstavljaju ozbiljnu pretnju čovečanstvu”.
Ukazano je da gubitak i degradacija staništa, čiji je uzrok u najvećoj meri ljudski prehrambeni sistem, predstavlja najveću pretnju populacijama divljih vrsta širom sveta.
Sledi prekomerno iskorišćavanje resursa, invazivne vrste i bolesti.
Klimatske promene predstavljaju dodatnu pretnju populacijama divljih vrsta u Latinskoj Americi i na Karibima, gde je zabeležen prosečni pad od 95 odsto.
Iz WWF-a su naveli da pad populacija divljih vrsta može da posluži kao rani pokazatelj povećanog rizika od izumiranja i potencijalnog gubitka zdravih ekosistema.
Kada su ekosistemi oštećeni, oni prestaju da pružaju dobrobiti od kojih zavisimo – čist vazduh, vodu i zdravo zemljište za hranu – i postaju osetljiviji na prelomne tačke.
Direktorka programa zaštite prirode u WWF Adrija Dunja Mazzocco Drvar smatra da je podatak o smanjenju 73 odsto populacija vrsta okantan, ali očekivan.
–Priroda šalje poziv u pomoć. Povezane krize gubitka prirode i klimatskih promena guraju divlje vrste i ekosisteme izvan njihovih granica, s opasnim globalnim prelomnim tačkama koje prete da oštete Zemljine sisteme za održavanje života i destabilišu društva. Katastrofalne posledice gubitka nekih od naših najdragocjenijih ekosistema, poput Amazonske prašume i koralnih grebena, osetiće ljudi i priroda širom sveta, rekla je ona.
Istakla je da čovečanstvo u svojim rukama ima moć i priliku da promeni postojeću putanju, odnosno da može da obnovi našu planetu, ali mora odmah da deluje.
Izveštaj o stanju Planete 2024. je petnaesto izdanje naučne WWF-ove publikacije koja izlazi svake dve godine.
WWF je jedna od najvećih svetskih nezavisnih organizacija za zaštitu prirode, sa gotovo pet miliona pristalica i globalnom mrežom aktivnom u više od sto zemalja.
