- REKLAMA -
-1.1 C
Užice
Početna Srbija i region Društvo Od Užica do Kumanova: Na pokloničkom putovanju

Od Užica do Kumanova: Na pokloničkom putovanju

Dvodnevno putovanje organizovali Društvo istoričara Užica i Kolo srpskih sestara Užice

- REKLAMA -

Članovi Društva istoričara Užica, Kola srpskih sestara Užice i deset srednjoškolaca, učenika Užičke gimnazije i Tehničke škole Radoje Ljubičić, proveli su vikend na pokloničkom putovanju do Kumanova u želji da odaju počast herojima Kumanovske bitke, jedne od najznačajnijih u istoriji srpskog naroda.

  • Povod da krenemo baš 19. i 20. oktobra bio je da se u nedelji kada se odigrala Kumanovska bitka poklonimo senima predaka koji su pobedom “osvetili” Kosovo i završili ono što je započeto Prvim srpskim ustankom, navela je za Radio Lunu istoričarka Snežana Nedeljković.

Srpska vojska je pobedila tursku u Kumanovskoj bici, vođenoj 23. i 24. oktobra 1912. godine tokom Prvog balkanskog rata. Prema podacima iz Muzeja kopnene vojske u Nišu, tokom Kumanovske bitke srpska vojska je pretrpela značajne žrtve, sa 723 poginulih, 3.440 ranjenih i 603 nestala vojnika. Turski gubici nisu precizno dokumentovani.

Užičani su položili venac kod spomen – kompleksa na brdu Zebrnjak, podignutog 1937. godine u slavu poginulim srpskim vojnicima.

  • Na vrhu spomenika, savladavajući udare vetra, svako od nas je premeravao svoj život herojskim primerom koji su nam ostavili obični vojnici vođeni viteštvom mladih oficira, kazala je Nedeljković podsetivši da su u toj borbi učestvovali i pripadnici Drinske divizije u čijem je sastavu bio užički 4. puk Stevan Nemanja.

U spomen – kosturnici na najvišoj koti u kumanovskoj ravnici počivaju posmrtni ostaci 678 srpskih vojnika koji su izgubili život tokom Kumanovske bitke.

  • Oni su dali život svesno, sa osećajem za samoodržanjem i svete dužnosti da brane kućni prag, a ne neku apstraktnu državu, istakla je istoričarka.

Spomenik palim borcima je delo Momira Korunovića, arhitekte koji je projektovao i zgradu Sokolane u Užicu. Oko dve trećine spomen – kosturnice je porušio bugarski okupator maja 1942. godine.                                                                   – Gradili su ga Crnotravci od 1934. do 1937. godine. Monumentalnost spomenika se ogledala u njegovoj visini, 48,5 metara, u izgledu kule-obeliska sa krstom na vrhu, od najtvrđeg bazalta i armiranog betona. Bio je to najviši spomenik na Balkanu, a budući da je bio osvetljen sa tri svetiljke, bio je vidljiv i noću. Na svakom uglu spiralne staze proširene kružnim zaravnima stajali su na postoljima originalni topovi korišćeni u Kumanovskoj bici, ukazala je istoričarka Nedeljković.

Polaganjem venca kod spomen – kosturnice na brdu Zebrnjak, i sestre Sabora Kola srpskih sestara Srbije, regiona i dijaspore su odale poštu palim borcima.

  • Uzbuđenje je dostiglo veće razmere kad su gimnazijalci razvili srpsku zastavu na vrhu brda Zebrnjak. Do suza dirljivo bilo je govorenje Mirjane Šećerov, predsednice novosadskog Kola srpskih sestara, i pesme Vojislava Ilića Mlađeg Vojnikovo pismo, navela je Nedeljković prenoseći komentar učenika Nemanje Matijevića da će posle posete spomeniku na Zebrnjaku zastavu nositi jedino na sličnim, dostojnim, mestima.

– Naše utiske sabirali smo usput praveći paralelu između Kumanovske bitke 1912. i odbrane SR Jugoslavije u toku NATO agresije. Složili smo se da otadžbinu uvek ima ko da brani. Jedino što nismo sigurni zašto je Vojnotehnčki sporazum potpisan baš u Kumanovu. Ima li tu simbolike?, upitala je Nedeljković.

Oko 20 putnika iz Užica, starosti od 15 do 70 godina, noć su proveli u manastiru Prohor Pčinjski.

– Budući da je sveti Prohor Pčinjski jedini svetitelj u Srpskoj pravoslavnoj crkvi koji mirotoči, a mnogima je iskustvo boravka u svetinji do tada bilo nepoznato, razumljivo je što su se osećali nestvarno kao u drugoj dimenziji. Teret umora koji se ranije nazirao, nestao je u beskrajnom miru i osećanju sigurnosti koji je ispunjavao srca svih nas, sažela je utiske profesorka Nedeljković.

Većina učesnika pokloničkog putovanja je po prvi put posetila Zebrnjak i Kumanovo, ali i manastire Staro Nagoričano, Sveti Roman, Đunis.

Članice Kola srpskih sestara iz Kumanova su dočekale putnike u Starom Nagoričanu, srpskom srednjovekovnom pravoslavnom manastiru Svetog Đorđa, zadužbini srpskog kralja Milutina.                                                                          – Vidno oronula i devastirana, ali prelepa, arhitektura crkve Svetog Đorđa odiše dostojanstvom. Podignuta je na temeljima stare bazilike s kraja 11.veka čiji su donji delovi zidani kamenim blokovima, a nadgradnja, petokupolna struktura iz 14. veka, u kombinaciji kamen-opeka. U ovoj crkvi se Stefan Dečanski molio uoči bitke kod Velbužda. Nakon pobede 1330. godine, ikonu Svetog Đorđa Pobedonosca, na oltarskoj pregradi, okovao je srebrom. Pošto srebrni okov nije sačuvan, možemo samo naslućivati kako je ikona blistala pod svetlošću sveća, obasjavajući na drugoj strani oltarskog zida ikonu nesvakidašnjeg prikaza Presvete Bogorodice sa Hristom koji se u Njenom naručju poigrava. Na istom mestu se pre polaska u Kumanovsku bitku 1912. molio i Aleksandar Karađorđević, jer je u ataru Staro Nagoričino bila vrhovna komanda prve srpske armije, predočila je Snežana Nedeljković.

Putnici iz Užica, među kojima su članovi istorijske sekcije u užičkim školama, posetili su i Muzej kopnene vojske i Ćele kulu u Nišu.

  • Muzej Kopnene vojske Srbije je nezaobilazno mesto u Nišu koje morate posetiti, a nalazi se u zgradi Komande Kopnene vosjke. U okviru muzeja nalazi se Spomen- soba vojnicima izginulim u ratovima, počev od 1878.-1999. godine. Posebno mesto zauzima takozvani srpski zid plača na kome je ispisano ime svakog vojnika, civila i oficira koji su dali svoj život za otadžbinu. Idejni tvorac formiranja Muzeja je general Simović. Još uvek smo zadivljeni vojnički preciznim izlaganjem kapetana Milosavljevića o srpskoj oružanoj sili od sedmog veka do današnjih dana, sumirala je Nedeljković.

Srednjoškolci su sa saputnicima podelili zadovoljstvo što su bili deo pokloničkog putovanja.

- Advertisement -
Jelena Penezić
Diplomirala novinarstvo i komunikologiju na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. U timu Radio Lune i RAM mreže od 2013. godine.
- REKLAMA -
Užice
clear sky
-1.1 ° C
-1.1 °
-1.1 °
72 %
2.1kmh
0 %
Ned
5 °
Pon
1 °
Uto
-0 °
Sre
0 °
Čet
-1 °

Poslednje vesti

- REKLAMA -

Dijalog

Poslednje vesti

- REKLAMA -

Postavite komentar

Unesite Vaš komentar!
molimo Vas unesite Vaše ime