Socijalistički spomenici-jesu li danas samo svedočanstvo jednog perioda istorije, objekti bez simboličnog značenja ili ipak nešto više. Umetničku vrednost niko im ne može oduzeti, a koliko god zvučalo nestvarno osmišljeni su da budu čarobni i neobični.
Govoreći o magiji, pa i o karakteru i suštini estetike ovih spomenika na predavanju Memorija i anti memorija – Socijalistički spomenici u Srbiji kustos Istorijskog muzeja Srbije Katarina Mitrović je u Kulturnom de centru Reflektor za spomenike Narodno oslobodilačke borbe rekla da su zamišljeni da budu magični.
– Oni jesu zamišljeni da budu nešto drugačiji, da budu nešto potpuno novo u odnosu na sve prethodne komemorativne prakse i memorijalne forme koje su bile u opticaju. Znači oni su prvenstveno spomenici revolucije a sama revolucija po sebi nosi novinu. Ona se zasniva na ideji rušenja starog poretka, izgradnje znači potpuno novu. U tom smislu su svi ovi spomenici o kojima večeras govorimo bez obzira da li su posvećeni civilnim žrtvama, ili mestima velikih bitaka i vojnih sukoba u stvari oni su svi podizani kao spomenici revolucije i oslobodilački spomenici, rekla je Mitrović.
Govorili smo o Kadinjači kao istaknutijem socijalističkom spomeniku koji je 1979. godine proglašen za spomenik kulture od izuzetnog značaja, a dobar je primer spoja starog i novog. Ali i o tome kako je Užice trebalo da bude jedan od gradova revolucije i kako sklanjanje spomenika može izazvati velike reakcije ljudi. Što je jedan od razloga da takve situacije treba da budu predmet javne debate i stručnjaka, ali i šire zajednice, kako je navela Mitrović.
