Evropska komisija je su sredu, 30. oktobra usvojila svoj godišnji Paket proširenja, koji pruža detaljnu procenu stanja i napretka koji su postigle Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija, Srbija, Gruzija, Republika Moldavija, Ukrajina i Turska na svom putu ka pristupanju EU. Procene su praćene preporukama i smernicama o reformskim prioritetima.
Proširenje je istorijska prilika kako za zemlje koje pristupaju, tako i za sadašnje države članice i EU u celini. Postoje značajne socio-ekonomske, političke i bezbednosne prednosti veće i jače Unije.
Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, je izjavila: „Zbog napetog geopolitičkog konteksta sada je nužno više no ikada da završimo ponovno ujedinjenje našeg kontinenta, pod istim vrednostima demokratije i vladavine prava. Već smo napravili velike korake poslednjih godina ka integraciji novih država članica. A proširenje će ostati glavni prioritet nove Komisije“.
Visoki predstavnik/potpredsednik, Đuzep Borelj, je izjavio: „Proteklih pet godina obeležili su izazovi bez presedana, pokazujući važnost novog zamaha za proširenje EU. A naši partneri su to shvatili ozbiljno. Sada više nego ikad, članstvo u EU je strateški izbor. Usklađenost sa vrednostima EU, počevši od vladavine prava i zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU, najznačajniji je pokazatelj strateške orijentacije u novom geopolitičkom kontekstu. Kroz naš proces zasnovan na zaslugama, zajedno gradimo jaču Uniju.“
Oliver Varhelji, komesar za susedstvo i proširenje, rekao je: „Proširenje predstavlja geostrateško ulaganje u mir, stabilnost, bezbednost i socio-ekonomski rast našeg evropskog kontinenta. Naš godišnji paket proširenja pruža činjeničnu i pravičnu procenu napretka naših partnera, zajedno sa jasnim smernicama, omogućavajući im da identifikuju gde ubrzane reforme mogu da dovedu do njihovog napretka ka članstvu u EU. Sa namenskim ekonomsko-investicionim planovima, Instrumentom za Ukrajinu, kao i Planovima rasta za Zapadni Balkan i Moldaviju, postavili smo dodatne alate i instrumente kako bismo pomogli zemljama da ubrzaju socio-ekonomsku konvergenciju i reformske napore na putu ka EU.“
Proces proširenja nastavlja da se zasniva na zaslugama i zavisi od objektivnog napretka svakog partnera. Ovo zahteva odlučnost da se sprovedu nepovratne reforme u svim oblastima prava EU, sa posebnim naglaskom na osnove procesa proširenja. Demokratija, vladavina prava i osnovne vrednosti će i dalje biti kamen temeljac politike proširenja EU. Članstvo u EU ostaje strateški izbor.
Proces proširenja je dobio novi zamah tokom 2023. i 2024. Klaster osnova je otvoren sa Albanijom 15. oktobra 2024. Pregovori o pristupanju su otvoreni sa Ukrajinom i Moldavijom na prvim međuvladinim konferencijama u junu 2024. Pošto je ispunila prelazna merila za poglavlja o vladavini prava, Crna Gora je na putu da privremeno zatvori dalja pregovaračka poglavlja. U martu 2024. Evropski savet je odlučio da otvori pristupne pregovore sa Bosnom i Hercegovinom. Proces skrininga je završen i sa Albanijom i sa Severnom Makedonijom krajem 2023.
Međuvladina konferencija je u junu 2024. godine potvrdila da je Crna Gora sveukupno ispunila prelazna merila za poglavlja 23 i 24 o vladavini prava, pružajući mogućnost da se nastavi sa privremenim zatvaranjem narednih poglavlja ako se ispune uslovi. U oblasti vladavine prava i pravosuđa potreban je dalji napredak.
Komisija ponavlja svoju ocenu da je Srbija ispunila merila za otvaranje klastera 3 (Konkurentnost i inkluzivni rast). Očekuje se od Srbije da u narednoj godini ubrza rad na sprovođenju reformi u vezi sa pristupanjem EU u celini, sa posebnim fokusom na prelazna merila o vladavini prava, kao i na obezbeđivanju zaista povoljnog okruženja za civilno društvo i medije, i da učini kredibilne napore u suzbijanju dezinformacija i stranog manipulisanja informacijama.
Kada je reč o Albaniji, Komisija pozdravlja otvaranje pregovora o osnovnom klasteru na drugoj međuvladinoj konferenciji održanoj 15. oktobra 2024. Za vlasti je od ključnog značaja da dalje intenziviraju tempo reformi usmerenih na EU, posebno o vladavini prava, konsolidujući rezultate u oblasti sprovođenja zakona, efikasne borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala i promocije osnovnih prava, uključujući slobodu medija, imovinska prava i manjine.
U slučaju Severne Makedonije, zemlja treba da nastavi sa sprovođenjem reformi u vezi sa EU, posebno u okviru osnovnog klastera, prevashodno pravosuđa, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala. Treba ojačati poverenje u pravosudni sistem. Sesije skrininga za svih šest klastera pravnih tekovina EU završene su u decembru 2023.
Bosna i Hercegovina je pokazala opipljive rezultate, između ostalog u upravljanju migracijama, potpunom usklađivanju sa zajedničkom i spoljnom bezbednosnom politikom EU, kao i donošenjem zakona o integritetu pravosuđa, borbi protiv pranja novca i sukoba interesa. U martu 2024. Evropski savjet je odlučio da otvori pristupne pregovore sa Bosnom i Hercegovinom. Komisija priprema pregovarački okvir sa ciljem da ga Savet usvoji onog trenutka kada se budu preduzeli svi relevantni koraci navedeni u preporuci Komisije iz oktobra 2022.
Kosovo je podnelo zahtev za članstvo u EU u decembru 2022. Komisija ostaje na raspolaganju da pripremi mišljenje o zahtevu za članstvo Kosova čim ga Savet zatraži. Zabeležen je napredak u borbi protiv organizovanog kriminala, a poslovno okruženje je poboljšano. Vizna liberalizacija za Kosovo je stupila na snagu 1. januara 2024. Kosovo treba da intenzivira napore na jačanju vladavine prava i javne uprave i zaštiti slobode izražavanja.
Otvaranje pristupnih pregovora sa Ukrajinom predstavljalo je važno priznanje ukrajinske odlučnosti da nastavi reforme na putu pristupanja EU. Nakon prve međuvladine konferencije u junu 2024. godine, analitičko ispitivanje pravnih tekovina (skrining) nesmetano napreduje. Pod uslovom da Ukrajina ispuni sve uslove, Komisija se raduje otvaranju pregovora o klasterima, počevši od osnova, što je pre moguće 2025. godine.
Otvaranje pristupnih pregovora predstavljalo je važno priznanje odlučnosti Moldavije da nastavi sa reformama na putu pristupanja EU uprkos stalnom ruskom mešanju i uticaju ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine. Nakon prve međuvladine konferencije u junu 2024. godine, analitičko ispitivanje pravnih tekovina (skrining) nesmetano napreduje. Pod uslovom da Moldavija ispuni sve uslove, Komisija se raduje otvaranju pregovora o klasterima, počevši od osnova, što je pre moguće 2025. godine.
Iako je u decembru 2023. Evropski savet dodelio Gruziji status kandidata, njen proces pridruživanja EU je u međuvremenu de fakto zaustavljen zbog aktivnosti koje je gruzijska vlada preduzela od proleća 2024. Građani Gruzije su glasali na parlamentarnim izborima 26. oktobra 2024. Preliminarni nalazi zajedničke međunarodne izborne posmatračke misije koju vodi Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava OEBS-a (OEBS/ODIHR) identifikovali su nekoliko nedostataka koji su se desili u napetom i veoma polarizovanom okruženju. Prijavljene slabosti uključuju, između ostalog, nedavne zakonske izmene izbornog procesa, česte kompromise u pogledu tajnosti glasanja, proceduralne nedoslednosti, zastrašivanje i pritisak na birače koji su negativno uticali na poverenje javnosti u proces. Ovi preliminarni nalazi potvrđuju potrebu za sveobuhvatnom izbornom reformom koja je već bila naglašena u prošlim ključnim preporukama.
Turska je zemlja kandidat i ključni partner za Evropsku uniju. Bez obzira na to, pristupni pregovori sa zemljom su u zastoju od 2018. godine, u skladu sa odlukom Saveta. Ostaje ozbiljna zabrinutost u oblastima osnovnih prava i vladavine prava, uključujući nezavisnost pravosuđa. Dijalog o vladavini prava i osnovnim pravima ostaje sastavni deo odnosa EU i Turske. Nakon strateških smernica Evropskog saveta iz aprila 2024. godine, odnose sa Turskom je obeležilo postepeno ponovno angažovanje, i preduzeti su konkretni koraci ka konstruktivnoj razmeni o pitanjima od zajedničkog interesa.
Naredni koraci
Sada je na Savetu da razmotri današnje preporuke Komisije i donese odluke o narednim koracima u procesu proširenja.
Dodatne informacije
Proširenje EU će doneti dalekosežne društveno-ekonomske koristi njenim sadašnjim i budućim članicama. Povećanje broja potrošača na jedinstvenom tržištu pružiće velike mogućnosti za širenje poslovanja i slobodniju trgovinu. Da bi se omogućio održiv rast u srednjem roku i postigao napredak u ispunjavanju ekonomskih kriterijuma za članstvo u EU, sve je važnije da zemlje u procesu proširenja ubrzaju strukturne reforme. Ovo uključuje obezbeđivanje funkcionalnih tržišnih ekonomija i pokazivanje kapaciteta da se izdrži pritisak konkurencije i tržišnih sila u EU. Ekonomske politike takođe treba da podrže ambiciozne ciljeve u okviru zelene i digitalne tranzicije.
Novi alati i instrumenti podstiču socio-ekonomski rast u našim partnerskim zemljama. Kako se proces pristupanja ubrzava, EU ističe neke od prednosti jedinstvenog tržišta i pruža veću finansijsku pomoć kako bi našim partnerima omogućila postepenu integraciju i usidrenje u EU. Pored uspešnih ekonomsko-investicionih planova, Plan rasta za Zapadni Balkan sa Instrumentom za reforme i rast od 6 milijardi evra i Instrumentom za Ukrajinu od 50 milijardi evra podstiču reforme, sa pravdom i vladavinom prava u srži. U istom duhu, Komisija je 10. oktobra 2024. predstavila Plan rasta za Moldaviju sa svojim Instrumentom za reforme i rast od 1,8 milijardi evra za podršku njenim društveno-ekonomskim reformama i podsticanju investicija.
