TOMISLAV ZAJEC, PISAC, član stručnog žirija 21. JPF-a
„Sva moja sjećanja i dojmovi koje sam ponio s Festivala na kojem sam sudjelovao izrazito su topli i još uvijek živi. Mislim da vaš Festival zaista može biti primjer profesionalnog pristupa kazalištu kojem pristupate zaista pomno i cjelovito. I u godinama kad nisam bio na JPF-u, pratio sam selekcije, tako da mogu potvrditi, kako od odabira predstava, pa sve do popratnih programa i izrazito ozbiljnih i upućenih razgovora nakon predstava, da sve ukazuje na veliku ljubav organizatora i lokalne publike prema svakom gostu koji vam dolazi nešto predstaviti. Mislim da je velik trud čitave uprave kazališta, od direktora Zorana Stamatovića i umjetničkog direktora Nemanje Rankovića pa do svih uključenih u produkciju Festivala, urodio time da je JPF nedvojbeno jedno od najvažnijih mjesta za informacije o kvalitetnom kazalištu i meni je osobito velika čast da ove godine s ’Nestajanjem’ i ja mogu biti dijelom ove vaše zaista značajne kazališne priče.”
Književnik Vladan Matijević, čest gost festivala
„Jugoslovenski pozorišni festival ’Bez prevoda’ jedan je od najboljih, ako ne i najbolji u Srbiji”, ocenjuje za Bilten poznati srpski književnik Vladan Matijević, zaljubljenik u pozorište i čest gost našeg festivala.
„Redovno dolazim na festival, ali bilo je godina kada to nisam mogao, jer u prodaji nije bilo pojedinačnih ulaznica za predstave, pa sam ove godine, prvi put uzeo komplet karata”.
Iz večeri u veče putuje iz svog rodnog Čačka u Užice da bi gledao festivalske predstave i, nakon njihovog izvođenja, vraća se u Čačak.
„Mislio sam da će mi to biti naporno, ali nije. Jesu prilične gužve na putu, posebno vikendom, pa mi treba jedan sat da stignem u Užice. Ali, isplati se, jer su predstave koje sam do sada gledao odlične.”.
Goran Đajić, inženjer
„Osam godina živim u Oslu i jedna od stvari koja nedostaje tamo su predstave na našem jeziku. JPF je idealna prilika za dolazak na odmor u rodni grad, jer odličan izbor predstava bude upakovan u par dana i super je termin, pred početak skijaške sezone. Redovno kupujemo komplet karata, bez razmišljanja šta je na repertoaru, jer nema greške, a ovo je i prilika da se sretnemo sa dragim ljudima.”
Mihajlo Nestorović, glumac
„Radujem se svakom novom Festivalu kao da je prvi, zato što i pamtim i taj prvi, jer smo supruga i ja tada zapravo došli u Užice da radimo kao glumci. JPF je u tom trenutku pokrenuo sve glumce na nešto što do tada nisu imali, pa čak ni priliku da prisustvuju takvim svetkovinama. Ta ljubav je rasla permanentno prema Festivalu, zajedno sa ljubavlju prema pozorištu. I zato sam uvek uzbuđen kada dođem u Užice, bilo kao gost, bilo kao učesnik. Uvek sam nekako ovde učesnik. I dalje osećam veliku nostalgiju prema ovom gradu, jer to su bili najlepši dani naše mladosti i naših glumačkih početaka.”
MILOŠ PEJOVIĆ, glumac
„Vrlo mi je drago što ovaj festival i dalje nosi naslov Jugoslovenski pozorišni festival i nadam se da će tako još dugo da ostane. Sa mojim matičnim pozorištem, Gradskim pozorištem iz Podgorice, imao sam priliku da dosta putujem po Jugoslaviji. Od Triglava do Đevđelije sam prošao zadnjih godina skoro sve gradove i, ako nigde, ovde u teatru se oseća taj duh jugoslovenstva jer se svi savršeno razumemo.”
RUŽA ZIMONjIĆ KLjAJIĆ, REDOVNI POSETILAC JPF-a:
„Živeti u manjem gradu, u ovom vremenu, jeste privilegija, ali živeti u Užicu ima još jednu veliku prednost. Svakog novembra Užice na nekoliko dana postaje prestonica pozorišne umetnosti. Za mene je svaka predstava doživljaj kome se unapred radujem i o kome potom dugo, dugo razmišljam. Gostovanje uspešnih komada i izvanrednih glumaca iz čitavog regiona, uz kvalitetan domaći repertoar našeg teatra, sve nas koji smo u sali na Trgu redovno prisutni čini zadovoljnim, srećnim i veoma zahvalnim svima koji su nam to omogućili. Do kraja festivala, nadam se, saznaćemo gde žive istina i pravda!”
IVAN VANjA ALAČ, reditelj
„Moram da priznam da je ovo festival kojem sam se najviše nadao i najviše ga priželjkivao, jer mi je delovalo najlogičnije da predstava ’Ljudi od voska’ dođe ovde. Ovo smatram jednim od, ako ne i najvećim festivalom u zemlji, od trenutka kada se ’Sterijino pozorje’ svelo isključivo na domaće tekstove iz Srbije.”
Marija Vujić, predovni posetilac pozorišta
„Srećna sam što imamo festival u gradu i uživam u njemu svake godine. Sve festivalske predstave vredi videti.”
SNEŽANA KOVAČEVIĆ, kostimograf:
„Od osnivanja je ovaj festival svetla tačka u ovom gradu, mogućnost da pratimo šta se događa u svetu, tako da je važan i meni kao kostimografu i pozorišnom čoveku u totalu.”
DR ZORAN MAKSIMOVIĆ, TEATROLOG
„Ima više slojeva značenja podnaslova ’Bez prevoda’ i u tom osnovnom značenju je poruka da ljudi koji su pozvani raznim povodima će naići na razumevanje i jednu toplu, ljudsku podršku. To očekujem i od predstava. Atmosfera je svečana, prava festivalska, i jako je važno što ima bogat prateći program. Festival čini mnogo toga – upoznajemo podneblje, ovaj grad i ljude u njemu, a srećemo se i sa ljudima koji su takođe gosti i ja sam konkretno uspeo neke poslove da završim, zato što je JPF stecište. Pravi je Festival, 29. po redu! Ovo je jako trusno područje, mislim na kompletan region i nezavisno od uspešnosti pojedinca ili institucije, to nije garant da će trajati. Mnogo toga treba da se sklopi i zato je veliki podvig da festival ovoliko traje i ja mu unapred želim srećan 30. rođendan!”
Dragan Miletić, preduzetnik
„Što se tiče ovogodišnjeg Festivala, mislim da je selekcija odlična u odnosu na neke prethodne, sa izuzetkom ove poslednje predstave. Svake godine sam na Festivalu i mislim da je ovo jedino mesto na čitavom regionu na kojem možete da vidite predstave koje inače ne biste nikad mogli. Ne verujem da postoji neki drugi pandan ovom Festivalu i izuzetno je što se to dešava u našem gradu. Na žalost, ni ovaj Festival ne može da nam pomogne da dođemo do istine i pravde. Moraćemo sami.”
Ana Rodekijević, glumica
„Prvi put sam na JPF-u bila pre dve godine sa svojom diplomskom predstavom ’Tri zime’. I to je, prvi put bilo da je na Festivalu bila selektovana studentska predstava. Bilo nam je divno, dobili smo i nagrade. Vraćam se ponovo sa predstavom ’Ljudi od voska’, a igram i u predstavi ’Protekcija ’. I kada nisam igrala, rado sam dolazila da gledam predstave kod svoje drugarice sa klase koja je iz Užica.”
Bosa Rosić, etnolog
„Znam kako je festival izgledao prve godine i koliko se promenio do danas, a razlika je ogromna, u pozitivnom smislu. U početku su svi sa podrozrenjem gledali na to i sa komentarom: ’Ma, gde će to da zaživi u Užicu’. Međutim, festival je ipak opstao, dobar je i stvarno je ponos za čitav kraj i čitavu Srbiju.”
Ivana Sekulić, ekonomista
„Poznati smo po Jugoslovenskom pozorišnom festivalu, imamo publiku koja ne posećuje samo Festival, već je na svakoj predstavi naše pozoršte puno. I taj muk kada se prati predstava i aplauz na kraju, to je posebno za Užice. Mislim da mi imamo taj nivo kulture koji će i ubuduće sačuvati ovaj Festival i zahtevati uvek dobre predstave.”
O sloganu 29. JPF-a: Gde žive istina i pravda?
Boris Todorović, reditelj
„Pitanje istine i pravde bi trebalo da se postavlja tokom čitavog života. To je, bez sumnje, večito pitanje kojim se teatar bavi od svog nastanka, po definiciji, još od Aristotela.”
Snežana Damjanović, psihijatar
„Što se tiče slogana, ja ne verujem u patrijarhalni sistem vrednosti, jer je zasnovan na dogmi. Onda su meni „istina i pravda”, kako god opravdane zvuče, čist patrijarhat. U svojoj glavi baratam sa nečim što se zove „iskrenost i savest”, što ne negira prethodno, ali je mnogo ličnije i rekla bih odgovornije.”
Snežana Kovačević, kostimograf:
„Gde žive istina i pravda? To osećanje šta je istina i pravda živi u svima nama, ali ne može da preživi u ovako ustrojenom svetu. Samo pojedinci, uz ogromne žrtve, pokušavaju da dođu do nje. Vanvremenska tema, ali uvek potrebna kao hleb.”
Dr Zoran Maksimović, teatrolog
„Selektorka je postavila dobro pitanje – gde su istina i pravda? Pretpostavljam da je nakon odgledanih predstava ’podvukla crtu’ i ukupnost svega što nose te predstave sažela u to pitanje. Drugim rečima, nama u ovom društvu fali i jedno i drugo. Odabrane predstave pokušavaju da nas opomenu da se potrudimo da svako u svom mikrokosmosu proba da ih nađe, da se zalaže za njih koliko je do njega. Po mom mišljenju, to je jedini put da dođemo do tih opštih fenomena, a zapravo do kategorija koje nedostaju našem društvu.”
