Bajku Pepeljuga o devojčici koju kinje i izrabljuju zla maćeha i njene ćerke, a koju spašava dobra vila, osavremenio je pisac Igor Bojović, a najnoviju verziju dobila je krajem prethodne sezone u renomiranom Pozorištu lutaka Niš, u adaptaciji teksta i režiji Užičanina Branka Popovića.
Za nju se traži karta više i izaziva odlične reakcije u Nišu, kao i na festivalskom izvođenju u Užicu.
– Veliki doprinos uspehu ove predstave daje tekst vrsnog pisca Igora Bojovića, dobitnika Sterijine nagrade, koji se specijalizovao za dramske tekstove za decu i mlade. Da citiram reči sa otvaranja Spasoja Ž. Milovanovića, predsednika Zajednice: Mi ovde dolazimo pre svega zbog priče. Mislim da je suština pozorišta da priča priču. Igor je dramski pisac koji razume pozorište za decu, bio je dugo godina direktor pozorišta ’Boško Buha’ i ovaj komad je na neki način vrhunac njegovog rada. Napisan je u stihu, asocira na prvobitnu bajku o Pepeljugi, onu koju pamtimo od kada su nam je roditelji pročitali ili kupili slikovnicu. Po-
znatu priču tretira u današnjem trenutku u kome su prisutni tableti, mobilni telefoni, dakle tekst je moderan i donosi nešto novo što publika oseća. Pisac nije izneverio čitaoca, tako da ni mi nismo smeli da izneverimo gledaoca. Trudili smo se da sledimo dramaturgiju samog komada, da do damo nešto svoje u interpretaciji, glumačkoj igri i muzici. Ona je prilagođena dečjem uzrastu, ali ima blagi rokenrol koji deca vole da čuju, prate i pevaju sa glumcima.”
Predstava ima dobar ritam u kome se smenjuju dramski i muzički segmenti, tako da se čini da ste iskusno odmerili kada popušta pažnja mlade publike da se na taj divan stih, ples i igru nadovežu originalni songovi uz koje mališani ustaju, njišu se, aplaudiraju.
– „Današnji mladi gledalac, dete, usredsređeno je na mobilni telefon, video igre i ne možemo ga odvojiti od toga, nego smo se priključili tome što voli i to mu dali kroz ovu lepu predstavu. Dali smo karaoke i priliku da pevaju i učestvuju u predstavi, lepu muziku koja će da ih ponese. Dakle, cela predstava je osmišljena da pokupi svu dečju pažnju, za koju znamo da postoji, i da je usmeri ka priči koja je poznata. Kako krene predstava, oni znaju šta će se desiti Pepeljugi, kako će se stvari razvijati, ali im mi, uprkos tome, držimo pažnju da bi oni učestvovali u sadržaju. Oni daju svoj udeo tako što pozdravljaju – ako je Pepeljuga uspela da se transformiše da postane princeza, da se otrgne, pobedi negativce oko sebe, izbori za čoveka koga voli. To su te male pobede koje ostvarujemo u sadejstvu sa decom, kojima ih osnažujemo da se isto tako ponašaju kada izađu u svet starijih. Jer, to je suština pozorišta, suština bajke i suština obrazovanja. Poslednji song u predstavi kaže da deca moraju da izgrade sopstveni svet u kome će postati princ, princeza. U tom životu biće
ono što budu želeli, a ne kako im drugi budu nametali.”
Tekst: Slađana Vasiljević
Foto: Božidar Živanović
O Malom Joakimu
-Bio sam ranije član žirija Malog Joakima i mogu da kažem da je ovo fantastičan festival koji traje 17 godina. Odlična je organizacija u Užicu. Ona se prepoznaje po izvanrednom Biltenu, jer ovakav bilten nemaju mnogo veći i bolji festivali, po programskoj knjižici, po načinu na koji se prihvataju ansambli – od tehnike do sektora organizacije – i to sve čini ovaj festival velikim. Festival je veliki i zato što u sali imamo 400-500 mladih gledalaca koji će nam sutra ostati u pozorištu, što su tu sjajni saradnici kritičari i eminentan žiri sastavljen od poznatih umetnika koji su doprineli razvoju srpskog pozorišta. To što je ove godine Užice nacionalna prestonica kulture je jagoda na šlagu, ali ovaj festival je potreban Srbiji da se međusobno prepoznajemo po dobrom radu, da vidimo ko je šta radio i da se takmičimo.
Bilten broj četiri festivala Mali Joakim možete pogledati ovde
