Nakon što je Regionalni centar za upravljanje otpadom Duboko zatvoren posle vanrednog inspekcijskog nadzora, ali i privremenom merom koju je odredio Osnovni sud u Užicu, Udruženje DA (NE) DIŠEMO DUBOKO! je odlučilo da se povuče sa dežurstava, ali ne i da prestane sa borbom sve dok se deponija trajno ne zatvori, sanira i rekultiviše, navodu se u saopštenju.
–Bez imalo lažne skromnosti napominjemo da smo na sve ove odluke i razvoj situacije uticali iskljičivo mi šestomesečnom borbom na sve moguće legalne i legitimne načine, jer da nismo, deponovanje smeća iz svih gradova i opština bi bilo nastavljeno još u avgustu, na još uvek nesanirano i potpuno uništeno telo deponije, što bi verovatno dovelo, ni sami ne možemo da zamislimo koliko, do novih nesagledivih razmera ekološke katastrofe, ističe se u saopštenju Udruženja.
Oni su podsetili šta su sve do sad uradili:
– da smo se, nakon izbijanja majskog požara, rezignirani okupili u Lunovom selu, koje godinama trpi loš uticaj deponije (otpadne vode u Turskom potoku, nebezbedni kamioni, gavranovi koji uništavaju letinu i na kraju požar) i krenuli u borbu organizujući proteste i vapeći da se ljudi i struka dozovu pameti “jer ako Užice ne zatvori deponiju, ona će zatvoriti Užice”, a na koje su svi, od rukovodstva do struke, ostajali nemi;
– da smo pokušavali da dovedemo agencije da ispitaju zagađenost vode, vazduha, zemlje i da su nam se vrata zatvarala, da smo pisali svim mogućim inspekcijama: ekološkoj, vodnoj, odeljenju MJP-a za ekološki kriminal i da su ostajali nemi čak i na naše svakodnevne pozive da nas izveste u zakonskom roku o postupanju, kao i da je reagovao i Zaštitnik građana;
– da smo sačinili “Dosije Duboko” o svim neregularnostima rada JKP RCUO Duboko: nemanje dve godine dozvola za rad što je potvrilo i MZZS, duplo prepunjena deponija, propale lagune, ocedne vode koje se ispuštaju u Turski potok, malverzacije… a sve to iz javno dostupnih dokumenata i Godišnjih izveštaja preduzeća koji su usvajale skupstine gradova i opština osnivača, na šta su, takođe, svi ostajali nemi;
– da smo blokirali dovoz smeća iz Grada Čačka i drugih opština, a Užice pustili još neko vreme da odlaže smeće kako ne bi doživeli još jednu katastrofu nakon one pretrpljene požarom, a okupljajući tako ljude koji su ostavljali poslove i porodice i koji su pružili i više od maksimuma prihvatajući se poslova koje i do sada nisu radili sve u želji da se konačno trsimo pošasti koja se nadvila nad glavama 70.000 stanovnika Užica, na šta su svi ostajali nemi;
– da smo slali primedbe i učestvovali na sramnoj Javnoj raspravi o Regionalnom planu upravljanja otpadom te zatražili da se isti povuče iz procedure usvajanja zbog neistinitih činjenica koje ne predstavljaju stvarno stanje na deponiji “Duboko”, a kojim se dovodi u opasnost zdravlje i život ljudi u dva okruga, na šta su i dalje svi nemi;
– da smo sve vreme o svom delovanju i saznanjima obaveštavali javnost što rukovodstvo grada i institucije koje su to trebale da rade nisu činile čak ni za vreme požara, da smo se suočavali sa medijskim mrakom jer smo udarili na državne institucije, da smo pozivali na podršku, pojavljivali se pred Skupštinom i gradskim rukovodsvom za svečanu sednicu povodom Dana grada u zidu ćutnje istom onom zidu ćutnje kojima su nas sami opasivali sve vreme, i tada su ostali nemi;
– da smo sredinom septembra uputili gradskom rukovodstvu i nadležnim preduzećima rok od mesec dana da iznađu alternativnu lokaciju i rešenje za odvoz užičkog smeća, na šta su takođe ostali nemi, kao i da smo im i nakon novog upozorenja i sastanka dali novi rok do 4. novembra da odluče šta će sa užičkim smećem i pozvali ih da stanu uz svoj narod, na šta su ostali nemi do baš tog 4. novembra kada su pred ljude na blokadi izašli sa radnicima deponije i bagerima na goloruki narod, pokušavajući da isceniraju skandale i time pokazali iznova svoje lice, ali na našu odlučnosti ostajući bez argumenata i nemi;
– da su nakon toga, videvši da smo nesalomivi progovorili s konkretnim odlukama, da se smeće prevozi u Lapovo i pozivima ministarstvu da se odustane od proširenja, a nakon toga je MZZS obavestilo o vanrednom inspekcijskom nadzoru kojim je zatvorena deponija. Ali ne, nisu oni odlučili da stave tačku na agoniju s deponijom prikazujući da se navodno brinu za svoje građane koji ne žele smeće koje je “nadstrešnjica” nad glavama Užičana, oni su samo naterani našim zakonitim pritiscima protiv kojih nisu imali nijedan argument.
Kako su naveliIako se razilazimo sa dežurstva, a koje nam je omogućilo rešenje o zatvaranju deponije i privremena mera suda, naša borba ne prestaje sve dok u potpunosti ne izguramo sudski proces o trajnom zatvaranju deponije, krivične prijave protiv odgovornih za izazivanje ekološke katastrofe i ugrožavanja zdravlja ljudi, ali i prekoračenja upotrebe sile koja se dogodila 4. novembra, dok tužilaštvo ne odradi svoj posao, dok ne dobijemo sve izveštaje inspekcija i sva rešenja, dok se telo deponije ne sanira i rekultiviše i dok zvanično ne dobijemo potvrdu da proširenja neće biti.
Kako su naveli u saopštenju s obzirom na to da smo u borbi na sve moguće načine ignorisani, nazivani raznim imenima, od šake jada, politikanata, lažnih ekologa i plaćenika, a što je apsolutno netačno, da su svi pregovori bili bezuspešni, da smo više puta obmaniti, verovatno računajući da ćemo se umoriti i odustati, kažemo vam da nećemo, jer ovo i dalje nije borba zarad ličnog hira ili ćara već zarad osnovnih ljudsih prava na zdravu životnu sredinu, vodu, vazduh, zemlju.
-Možda smo platili ceh prošlosti nestručnog i neodgovornog upravljanja otpadom, ali nećemo dati da budućnost ispašta. Mi danas nismo puko udruženje, mi smo postali jaka porodica, ona koja je nekada bila najača institucija koja svojom čvrstinom, čašću i ispravnim postupcima tuđe ne uzima, ali čuva svoje. Izuzetno smo ponosni na period iza nas i nastavićemo da delamo kao porodica koja brine o sebi “poštujući zemlju koju su nam ostavili preci, a koju smo pozajmili od potomaka”, ističe se u saopštenju.
