Srbija je članicama Evropske unije (EU) dostavila neformalni dokument sa listom koraka koje namerava da preduzme u kratkom roku, kako bi podstakla odluku o otvaranju Klastera 3 u pristupnim pregovorima sa Unijom, javila je Radio-televizija Srbije (RTS).
Među koracima, koje je Srbija u “non-pejperu” najavila za početak decembra, su revizija biračkog spiska u skladu sa preporukama Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), pokretanje procedure za izbor novog saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), uvođenje viza za treće zemlje u skladu sa viznom politikom EU i puna operativnost gasnog interkonektora sa Bugarskom, saznaje RTS u diplomatskim izvorima u Briselu.
U dokumentu se ukazuje i da Srbija planira da se potpuno uskladi sa zakondavstvom EU do kraja 2026. godine i da do kraja 2025. ispuni prelazna merila u oblasti vladavine prava, za poglavlja 23 i 24 u pristupnim pregovorima sa Unijom.
Navodi se i da će Beograd poštovati Sporazum o putu ka normalizaciji između Kosova i Srbije, dogovoren prošle godine, i da neće preduzimati jednostrane poteze bez konsultacije sa EU.
Zemlje članice EU će 4. decembra ponovo razgovarati o otvaranju Klastera 3 u pregovorima sa Srbijom, nakon što ove nedelje nisu postigle saglasnost o tom pitanju. Mađarska, predsedavajuća Savetu EU, najavila je da će ta tema biti na dnevnom redu sastanka ambasadora zemalja članica u sredu.
Na sastanku ambasadora članica EU 25. novembra nije postignuta saglasnost o otvaranju Klastera 3. Tom predlogu Mađarske usprotivilo se sedam članica EU – baltičke i skandinavske zemlje, Holandija i Hrvatska, 13 ga je podržalo, a preostalih sedam, među kojima je bila i Nemačka, navelo je da još treba da razmotri svoju poziciju.
Kao glavne razloge za odbacivanje tog predloga zemlje članice su navele neusklađenost Srbije sa spoljnom politikom Evropske unije i sankcijama prema Rusiji, i probleme u vladavini prava i u odnosima sa Prištinom.
Zemlje koje podržavaju otvaranje Klastera 3 navode da treba prihvatiti ocenu Evropske komisije da je Srbija ispunila tehničke kriterijume. One navode da bi to poslalo pozitivan signal regionu i približilo Srbiju Evropskoj uniji, a neke od njih su upozorile da neće moći da prihvate korake za druge zemlje ako ne bude postignut sporazum o Srbiji.
Sa druge strane, skeptične zemlje navode da je “non-pejper” koji je dostavila Srbija “spisak želja i obećanja” i da pre odluka žele da vide konkretne rezultate. Baltičke zemlje su posebno osetljive na veze sa Rusijom, a neke od njih su u debati pokrenule pitanje najavljene posete predsednika Srbije Moskvi, navode diplomatski izvori.
“Baltičke zemlje pažljivo prate sve kontakte Beograda i Moskve. Njihov stav je da Srbiju treba približiti EU, ali i da Srbija treba da pokaže da to želi”, rekli su izvori u Briselu za RTS.
U godišnjem izveštaju u sklopu Paketa proširenja za 2024. godinu, Evropska komisija je nedavno po četvrti put ocenila da Srbija ispunjava tehničke uslove za otvaranje Klastera 3. Članice EU u prethodne tri godine nisu dale “zeleno svetlo” za otvaranje tog klastera, a Srbija je poslednji put otvorila nova pregovaračka poglavlja u decembru 2021 godine.
U diplomatskim krugovima se govori i o mogućem održavanju “političke” međuvladine konferencije, na kojoj bi delegacije Srbije i EU razmenile političke poruke, dok bi otvaranje Klastera 3 bilo pomereno za sledeću godinu, navodi RTS.
Klaster 3 obuhvata osam poglavlja: Informaciono društvo i mediji (Poglavlje 10), Oporezivanje (16), Ekonomska i monetarna politika (17), Socijalna politika i zapošljavanje (19), Preduzetništvo i industrijska politika (20), Nauka i istraživanje (25), Obrazovanje i kultura (26) i Carinska unija (29).
