Ukoliko bi se uvela nacionalna taksa na ugljenik, potencijalni prihod bi 2034. mogao da dostigne i 382 miliona evra, uzimajući u obzir takse prikupljene iz industrija aluminijuma, cementa, gvožđa, čelika i veštačkih đubriva, koje će se od 2026. naći na udaru CBAM regulative. Kako bi se osiguralo namensko trošenje ovih sredstava, potrebno je uspostaviti Zeleni fond u koji će se eko takse direktno slivati i odakle će se finansirati dalja ulaganja u zaštitu životne sredine, poruka je nove analize NALED-a.
Analiza o uticaju CBAM-a na domaće kompanije koja je predstavljena na današnjoj sednici NALED-ovog Saveza za zaštitu životne sredine, nastala je povodom uvođenja nove takse za emitovane količine CO2 za proizvode koji ulaze u Evropsku uniju, odnosno CBAM uredbe. Cilj analize bio je da utvrdi ključne preporuke kako bi se srpska privreda pripremila za novi EU mehanizam prekograničnog usklađivanja cene ugljenika.
– Ukoliko izvoznici iz Srbije ne smanje emisije ugljen dioksida u narednih godinu dana, suočiće se sa poskupljenjem svojih proizvoda na evropskom tržištu i time izgubiti na konkurentnosti. Kako do toga ne bi došlo, analiza je pokazala da je jedino rešenje potpuno usklađivanje sa evropskim zakonodavstvom, uz istovremeno uvođenje kako nacionalnog oporezivanja ugljenika, tako i lokalne takse kako bi se sprečio uvoz iz zemalja gde ovaj sistem ne postoji i očuvala konkurentnost domaće privrede, rekla je šefica Jedinice za zaštitu životne sredine u NALED-u Sanja Knežević Mitrović, prilikom predstavljanja analize koju je inicirao NALED, uz finansijsku podršku European Climate Fondation i 7 domaćih kompanija.
Članovi NALED-a su ovom prilikom izglasali i reformske prioritete za naredne dve godine među kojima su razvoj primarne selekcije otpada na lokalu, uvođenje depozitnog sistema za prikupljanje ambalaže od pića i unapređenje načina ekološkog oporezivanja.
Trenutni sistem naplate naknade za zaštitu životne sredine nije u skladu sa principom zagađivač plaća, što znači da nemaju odvraćajući efekat na zagađivače da smanje štetne emisije i samim tim ne dolazi do poboljšanja u pogledu čistijeg vazduha i voda.
– Upravljanje otpadom je bio prioritet i ostaće iz razloga što je još puno posla pred nama. Od značajnijih projekata, NALED je u prethodne dve godine, uz podršku međunarodnih partnera i privrede, učestvovao u pilotiranju nekoliko projekata sa ciljem uspostavljanja i unapređenja sistema sakupljanja ambalažnog otpada i došao do dobrih preporuka koje treba da implementiramo u regulatorni okvir, rekla je nova predsednica Saveza za zaštitu životne sredine i direktorka Ekostar Paka Bojana Perić.
Takođe, u prethodnom periodu izrađena je analiza za koje predmete zeleni kriterijumi u javnim nabavkama mogu biti obavezni, a članovi Saveza nastaviće da rade na optimizaciji procedure za uvođenje zelenih javnih nabavki. NALED aktivno pruža podršku Ministarstvu za zaštitu životne sredine u pogledu revizije pregovaračke pozicije u okviru poglavlja 27 i kod programa upravljanja čvrstim otpadom u cilju proširenja i izgradnje regionalnih deponija.
