Radnici migranti se u celom svetu, pa tako i u Srbiji, nalaze u potencijalno ranjivom položaju, da postanu žrtve trgovine ljudima, naročito u formi radne eksploatacije. Ova tema bila je u fokusu razgovora sa Jasminom Krunić, koordinatorkom za javne politike i razvoj organizacije ASTRA – Akcija protiv trgovine ljudima, u podkastu “Razbijanje mitova o migracijama kroz tačne informacije”. Krunić ističe da se, iako Srbija nema veliki broj zvanično identifikovanih žrtava radne eksploatacije, u poslednjih pet godina na teritoriji naše države, dogodilo nekoliko masovnih slučajeva u kojima su ASTRA, druge organizacije i stručnjaci, prepoznali strane radnike kao žrtve trgovine ljudima.
Strani radnici u Srbiju dolaze iz država koje su mnogo siromašnije od Srbije i privučeni su zaradom, koja je u Srbiji minimalna ili možda prosečna, ali koju oni u svojoj domovini ne mogu da ostvare. Tako ograničen izbor poslova i ekonomska nužda čine ih pogodnim za zloupotrebe koje mogu da počine poslodavci. Iako nisu svi poslodavci skloni eksploataciji, mnogi koriste činjenicu da su migranti spremni da rade u teškim uslovima, često bez adekvatne opreme, finansijske nadoknade, adekvatnog smeštaja, ishrane pa čak i bez regulisanih adekvatnih dozvola. Neretko je radno vreme nezakonito dugo, a radnici često ostaju bez informacija o svojim pravima. Mnogi prihvataju sve te teške uslove kako bi ostali do isteka ugovora i zaradili novac koji im je neophodan za život. Problemi sa kojima se suočavaju strani radnici u Srbiji uporedivi su sa položajem srpskih radnika u inostranstvu. Zajednički imenitelji za povećanu ranjivost položaja naših radnika u inostranstvu i stranih radnika u Srbiji su nepoznavanje jezika i načina funkcionisanja institucionalnog sistema države u koju dolaze da rade.
Ono što dodatno povećava rizik od eksploatacije je manjak informacija; strani radnici često dolaze na osnovu tuđih iskustava i preporuka bez detaljnog uvida u ugovore, procedure u vezi sa radnim dozvolama, i drugih značajnih dokumenata koji uređuju njihova radna prava u inostranstvu. Zbog toga je jedan od ključnih mehanizama zaštite stranih radnika informisanje. Nevladina organizacija ASTRA nudi servis za besplatnu pomoć u smislu analize ugovora za poslove u inostranstvu, za domaće radnike, besplatni SOS telefon 011 785 0000 za prijave i informacije na temu trgovine ljudima, kao i edukativne materijale i alate poput aplikacije „Safe at Work“, putem koje radnici mogu dobiti osnovne informacije i uputstva kome da se obrate u slučaju problema. Nedostatak informacija često dovodi do toga da radnici postanu žrtve manipulacije, a poslodavci i agencije za zapošljavanje neretko filtriraju ili uskraćuju ključne podatke, kako bi zadržali radnike u nepovoljnom položaju.
Srbija je postala atraktivnija za strane radnike i zbog promena u zakonodavstvu koje su stupile na snagu februara 2024. godine. Prethodnim zakonskim rešenjem je radna dozvola bila „vezana“ isključivo za poslodavca kod koga je radnik došao da radi, što je značilo da, u slučaju gubitka posla, radnik automatski gubi i pravo boravka po osnovu rada u Srbiji. Novim odredbama Zakona o zapošljavanju stranaca, strani radnici imaju mogućnost da u roku od 30 dana pronađu novog poslodavca, što im pruža veću fleksibilnost i sigurnost. Međutim, problem nije samo u zakonodavstvu, već u njegovoj doslednoj primeni. Iako Srbija ima solidan pravni okvir, sprovođenje zakona često izostaje. Istovremeno, treba imati u vidu i činjenicu da su strani radnici često uplašeni da pokrenu postupke koji bi doveli do zaštite njihovih ljudskih prava i na taj način poslodovci koji ih eksploatišu ostaju nekažnjeni. Krunić potvrđuje ovu tezu, ističući da su šanse da se strani radnik u Srbiji odluči na pravnu borbu minimalne. Dosadašnji slučajevi pokazuju da su se radnici, u slučaju nezadovoljstva i kršenja njihovih radnih pa i ljudskih prava, uglavnom odlučivali za promenu poslodavca ili odlazak iz Srbije, ali ne i za pokretanje sudskih postupaka. Čak i kada se strani radnici odluče na takav korak, rekacija nadležnih izostaje. Primera radi, pre godinu dana 11 radnika iz Indije dalo je izjave pred tužilaštvom u Zrenjaninu, na okolnosti slučaja radne eksploaracije i nasilja kojem su bili izloženi u fabrici gruma Linglong u Zrenjaninu. Do danas nije poznato da li su preduzeti konkretni koraci u ovom slučaju.
Uz sve navedeno, veliki problem predstavlja i što radnici koji dožive kršenje ljudskih i radnih prava često napuštaju zemlju pre nego što bi se eventualni pravni procesi završi, što olakšava poslodavcima da izbegnu odgovornost. Na međunarodnom nivou potrebno je apostrofirati presudu Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Serbaz, Zoletić protiv Azerbejdžana, koji se odnosio na radnu eksploataciju radnika iza Bosne u Azerbejdžanu. Među eksploatisanim radnicima bilo je i srpskih državljana, međutim, za ovaj slučaj u Srbiji nikada nije podignuta optužnica. Presuda ESLJP je jasno ukazala na odgovornost države u zaštiti prava radnika. Doprinos ASTRE u ovom procesu bio je značajan zbog prikupljanja dokaza i sačinjavanja izveštaja koji je kasnije doprineo utvrđivanju činjenica u postupku.
U praksi beležimo još jedan izazov – a to je praksa agencije koje posreduju u zapošljavanju i dovođenju stranih radnika u Srbiju. Jedno od rešenja bi bila pojačana kontrola rada agencija i oduzimanje dozvole za rad. Međutim, u praksi, vlasnici tih agencija lako prevazilaze takve situacije tako što otvaraju nove agencije pod drugim imenima, čime se problem ponavlja.
Jasmina Krunić u podkastu zaključuje da je odgovornost pojedinaca u prepoznavanju i prijavljivanju slučajeva eksploatacije izuzetno važna i da su upravo pojedinci ti od kojih počinje ukazivanje na kršenje radnih prava. U manjim zajednicama svi dobro znaju šta se dešava, a građani imaju mogućnost da anonimno prijave sumnjive slučajeve. Prijavljivanje ne znači ugrožavanje pojedinca koji prijavljuje, već doprinosi zaštiti ljudskih prava i dostojanstva svih radnika. Radnik treba da bude poštovan bez obzira na to koji pasoš nosi, a poštovanje zakona mora biti imperativ svake države.
Autor i voditelj: Nikola Perišić
* Ovaj tekst je pripremljen uz solidarnu podršku Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Holandije. Sadržaj ove publikacije isključiva je odgovornost autora i nikako se ne može smatrati odrazom stavova Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Holandije.
* This text was prepared with the solidarity support of the Ministry of Foreign Affairs of the Kingdom of the Netherlands. The content of this publication is the sole responsibility of the author and can in no way be considered as reflecting the views of the Ministry of Foreign Affairs of the Kingdom of the Netherlands.
