Odavanjem pošte i polaganjem venaca na spomen obeležje na Sarića osoju, SUBNOR Užice i Grad Užice obeležili su 84. godišnjicu odbrane Užica u Aprilskom ratu 1941. godine. U ime grada Užica venac je položio i obratio se prisutnima Branko Popović član Gradskog veća. Ceremoniji je prisustvovao i predsednik SUBNOR-a Srbije general Ljubiša Diković.
“Na ovom mestu hrabri narednik Miloje Zečević je skočio na nemački tenk i protivtenkovskom minom uništio tenk i njegovu posadu , ali je i sam poginuo. Na ovom mestu živote je izgubilo 118 Užičana, vojnika i civila, koji su hrabro i herojski branili grad i pružili snažan otpor nemačkoj vojsci. Čak i u nemačkim spisima stoji zapisano da su bili iznenađeni otporom koji su pružali mnogobrojni civili iz svojih kuća, pucajući na neprijatelja. Zato i danas, 84 godine kasnije, odajemo počast tim hrabrim ljudima koji su se žrtvovali za slobodu u kojoj uživamo. Oni su dali svoje živote, a mi smo dužni da damo sve od sebe da sačuvamo sećanje i na njih i sve ostale sugrađane, koji su stradali boreći se za slobodu grada i države”, istakao je Branko Popović član Gradskog veća.
U ime užičkog SUBNOR-a govorio je predsednik te organizacije Milić Vukić. Prema njegovim rečima veliki broj stradalih govori o bolu, ali i o veličini žrtve.
“Među mnogim junacima toga dana zauvek ćemo pamtiti narednika Miloja Zečevića koji je u trenutku kada su neprijateljski tenkovi pretili da slome odbranu skočio na nemački tenk i protivtenkovskom minom ga uništio, a zatim i sam pao pogođen rafalom sa drugog tenka. Njegovo ime urezano je u temelje slobode ovog grada, ali Miloje nije bio jedini. Kada su nemačke snage probile odbranu i prodrle u grad snažan otpor sa položaja na brdu Zabučje i Dovarje pružile su baterije Trećeg i Petog protivtenkovskog diviziona, Pete vazdušne zone iz Kraljeva pod komandom pukovnika Milivoja Tadića. Zajedno sa njima u krvavoj borbi učestvovale su jedinice 63. Pešadijskog puka, Pešadijska podoficirska škola kao i Prva baterija Šestog protivtenkovskog diviziona. Ta kombinacija hrabrosti i odlučnosti usporila je prodor neprijatelja. Iako brojčano i tehnički nadjačani, naši borci nisu uzmicali, borili su se za svaki metar grada, za svako domaćinstvo, za svaku kuću, za svaku porodicu. U sprečavanju prodora prema ključnim objektima u gradu među građanima koji su pružali otpor posebno se istakao Dragomir Nikolić mašinovođa užičke ložionice. Junački je dejstvovao mitraljezom iz kafane “Zlatibor” sve dok nemački tenk u svom krvavom pohodu nije srušio objekat u kome je bilo mitraljesko gnezdo. Ta hrabrost i rešenost, to je duh Užica i duh Srbije. Danas dok se kljanjamo senima palih izražavam večnu zahvalnost i duboko poštovanje svim borcima znanim i neznanim koji su tog dana stali u odbranu slobode. Naša dužnost je da ih ne zaboravimo da o njima govorimo pišemo i učimo decu, da se sećamo da sloboda nikada nije bila poklonjena, već u krvi izborena”, naglasio je Vukić.
Kao i prethodnih godina sveštenici užičke crkve služili su parastos poginulima, a vence su pored predstavnika grada i SUBNOR-a položile delegacije Gradske opštine Sevojno, MZ Carina, Vojske Srbije, Gradski odbor potomaka ratnika “Major Kosta Todorović” 1912-1920, Udruženja ratnih vojnih veterana Zlatiborskog okruga, Užica i Sevojna i Socijalističke partije Srbije. Događaju su prisustvovali i učenici užičkih osnovnih škola.
