Vaznesenje je jedan od deset praznika posvećenih Hristu
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju danas praznik posvećen Vaznesenju Gospodnjem, u narodu poznat kao Spasovdan.
Vaznesenje je jedan od deset praznika posvećenih Hristu, a svi ti praznici odslikavaju život Isusa Hrista i podsećaju na neke od prelomnih trenutaka u njegovom ovozemaljskom životu. Obeležava se četrdeset dana posle Uskrsa.
Prema hrišćanskom verovanju, vaskrsenjem je Hristos pokazao da je jači od smrti i četrdeset dana kasnije njegovi su se učenici nalazili za trpezom.
Posle Vaskrsenja, Isus je boravio na zemlji 40 dana sa učenicima, javljajući im se se, učeći ih i učvršćujući im veru posle Golgote i raspeća.
Čin Vaznesenja dogodio se u Vitaniji, selu na istočnoj padini Maslinske gore, udaljenom 2 km od Jerusalima, na putu za Jerihon.
Tog dana se završio Isusov boravak na zemlji radi spasenja i iskupljenja ljudskog roda.
Isus se pred apostolima, blagosiljajući ih, vazneo na nebo i seo sa desne strane Boga Oca.
Posle toga se apostolima vratila njihova vera, radost i hrabrost.
Spasovdan je slava manastira Dečani i grada Beograda Tog dana je 1403. godine despot Stefan Lazarević Beograd proglasio prestonicom Srbije. Tada su ustanovljeni i gradski grb i zastava. Proslava gradske slave prekinuta je 1947. godine, a kao slava Beograda ponovo se slavi od 1992. godine.
Koliki je značaj Spasovdana govori podatak da je najstariji istorijsko-pravni dokument srpske srednjovekovne države, Dušanov zakonik, obnarodovan na Spasovdan, 1349. godine.
http://www.spc.rs/sr/spasovdan_vaznesenje_gospodnje_1
Mnogi običaji o Spasovdanu sačuvani su još od prethrišćanskih vremena. Bio je to praznik koliko ratara, toliko i stočara. Prema narodnim običajima, na Spasovdan se ne radi težak posao, pošto je veliki praznik koji, prema verovanju, može da spasi kuću od nevolje, a decu od bolesti.
