Specijalna bolnica Čigota je renomirana instituicija koja koja ima vrhunske stručne kadrove i neophodne tehničke kapacitete za dijagnostiku i lečenje poremećaja u funkcionisanju štitaste žlezde. Za Čigorta fleš govori Prim. dr Snežana Marinković, internista- endokrinolog.
Štitasta žlezda je žlezda iz sistema žlezde za unutrašnje lučenje, pripada jednoj vrlo važnoj komponenti koja reguliše metabolizam svih materija u našem organizmu poput ugljenih hidrata, masti, proteina, vitamina i minerala. Od nje zavesi celokupan i anabolizam i katabolizam u našem organizmu. Nalazi se u prednjem delu vrata, odmah ispod grkljana i odmah ispod kože tako da je za nas lekare veoma dostupna, mi je jasno vidimo ili čak prstima lako palpiramo neke promene u samoj štitastoj žlezdi. Postoje poremećaj građe i poremećaj funkcije štitaste žlezde, s im što su poremećaji građe difuzno uvećanje i difuzna struma koja se ne leči ničim ukoliko su hormoni štitaste žlezde u granicama normale, a pored toga postoje nodozne strume sa postoljem čvorova u jednom ili oba lobusa štitaste žlezde ili postojanje čvorova u oba lobusa štitaste žlezde od jednom.
Zavisno od ultrazvučnog nalaza, hormonskog statusa štitaste žlezde, nalaza tumor markera, dalje preduzimamo lečenje, prevenciju i terapiju u smislu definitivnog izlečenja takvog oboljenja, navodi doktorka Snežana Marinković i objašnjava kakve još probleme možemo imati sa štitastom žlezdom.
Što se tiče poremećaja funkcije postoje hipertireoza to je povećana funkcija štitaste žlezde i hipotireoza koja je danas daleko brojnija javlja se kod svih prvenstveno i mladih žena i mladih muškaraca, jako je puno zastupljena, mnogo više nego hipertireoza koja inače nastaje kao posledica neke stresne situacije sa naravno, genetskom predispozicijom hipertireoze.
Šta je hipotireoza?
Hipertireoza je povećano lučenje hormona štitaste žlezde pričemu dolazi do ubrzanog metabolizma, pojačanog treperenja ruku. Pacijenti koji imaju ovakav problem sami dolaze u Čigoine ordinacije. Problem se javlja jer ne uzimaju hranu uopšte ili uzimaju hranu čak preterano, a gube u telesnoj težini. Neki pacijenti jednu manje nego što su jeli ranije a gube u telesnoj težini, imaju lupanje srca što je posebno izraženo tokom noći, imaju pojačano znojenje što ih dovodi u našu ordinaciju.
U specijalnoj bolnici Čigota pored urađenog hormonskog statusa štitaste žlezde I ultrazvučnog pregleda, postavlja se dijagnoza, dobija terapiju i zakazuje kontrola.
Takve pacijente lečimo najmanje godinu i po, do dve godine. Između 18-24 meseci prvenstveno lekovima, ukoliko takav način terapije ne uspe i ne dovede do željenog uspeha, primenjuje se i terapijska doza radio joda, koja se odavno primenjuje u našoj ustanovi, ili druga metoda radikalnog lečenjea to je operativno lečenje štitaste žlezde kada se odklanja cela štitasta žlezda i nakon toga se dobija adekvatna terapijska supstitucija koja se uzima tokom celog života.
