Na današnji dan, 19. aprila 1869. (6. aprila prema starom kalendaru), pre 149 godina, umro je jedan od najvećih užičkih dobrotvora Ilija Narandžić.
Na današnji dan, 19. aprila 1869. (6. aprila prema starom kalendaru), pre 149 godina, umro je jedan od najvećih užičkih dobrotvora Ilija Narandžić.
Rođen je jula 1804. u selu Grbeši u blizini Trebinja. Kada se doselio u Užice počeo je da se bavi trgovinom. Vremenom je stekao veliko bogatstvo i imetak. Budući da je bio jedan od retkih pismenih ljudi kupovao je knjige, držao knjižaru i zalagao se za opismenjavanje srpske dece.
„Kad je osetio da mu se bliži kraj” marta 1869. sastavio je testament kojim je svu svoju vrednu imovinu: kuće, mehane, placeve, veresiju, gotovinu, oružje, pokućstvo, nakit i skupoceni džepni sat, pretvorio u novac sa osnovnom namenom za zidanje škole u Užicu. Do tada su deca (isključivo muška) osnove pismenosti sticala po privatnim kućama.
Toliko je Naradžić želeo da škola bude trajna (tj. „od tvrdog materijala“) da je testament dopunio rečenicom: „ako zaveštana dobra ne dosegnu toliko, za ostatak da se uskrate ostali amaneti.“ Nakon 15 godina od njegove smrti (1884), kada su okončani srpsko-turski ratovi a Srbija postala nezavisna dovršena je izgradnja današnje školske zgrade. Od tada Prva osnovna škola kralja Petra II počinje sa radom na mestu na kome se i danas nalazi.
– Mi se kao škola u svakoj svečanijoj prilici podsećamo Narandžića, ukazujemo učenicima na vrednosti koje su postojale među ljudima na početku stvaranja moderne srpske države i na njihovu ljubav prema „rodu i otačestvu“. Pre dve godine učenici dramske sekcije naše škole su snimili film o Narandžiću, po scenariju nastavnika Miloša Racića. Kada je ranije otvarana tema promena imena škole uvek je u nastavničkom veću i školskom odboru bilo pristalica ideje da ustanova treba da ponese ime svog najvećeg dobrotvora, izjavio je Nikola Bacetić, direktor Prve osnovne škole.
