Istraživanje pokazalo da većina mladih, 63 odsto njih, nisu informisani da je narkomanija bolest. Veruju da je korišcenje droge hir ili posledica slabosti volje.
Pacijenti Klinike za bolesti zavisnosti Instituta za mentalno zdravlje su i deca od 12 godina, kaže načelnik klinike Ivica Mladenović i ukazuje da u slučaju da dete koristi narkotike potrebno da se leči “cela porodica”.
On objašnjava, za Tanjug, da Institut za mentalno zdravlje leči celu porodicu, jer se kao logično pitanje nameće, kako kaže, kako je došlo do toga da dobro dete koristi narkotike i “upadne u problematično ponašanje i sve ono što oni nose”.
Oko 30 odsto mladih probalo je neku drogu
Droga je svuda oko nas, probalo je skoro 30 odsto mladih, ponuđena je više nego polovini (59 odsto), a većina mladih, čak 63 odsto njih nisu informisani da je narkomanija bolest i veruju da je korišcenje droge hir ili posledica slabosti volje.
Tanjug video
To je pokazalo istraživanje u kome je učestvovalo 400 ispitanika starosti od 15 do 30 godina, a koje je sprovela Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti “Vita” u Novom Sadu povodom Međunarodnog dana borbe protiv narkomanije.
Saopštenje Izlaska prenosimo u celosti
26. JUN MEĐUNARODNI DAN PROTIV ZLOUPOTREBE I NEZAKONITE TRGOVINE DROGAMA
Žene se teže nose sa zavisnošću od muškaraca
U zemljama Evropske unije poslednji statistički podaci ukazuju da je 34.8 miliona žena od 15. do 64. godine imalo iskustva sa narkoticima.
U poređenju sa 54.3 miliona muškaraca taj broj jeste manji, ali je procentualno postao dominantan problem u poslednjoj dekadi modernog sveta, a i izlečenje, rehabilitacija i pristanak žena na lečenje je sve teže.
Izveštaj Evropskog Centra za monitoring droga i zavisnika od narkotika (EMCDDA) poziva se na novu statistiku prema kojoj jednom kad žene počnu da zloupotrebljavaju droge njihova stopa upotrebe skače brže nego kod muškaraca. Žene, kaže se, imaju sklonost i da rapidnije razviju poremećaj korišćenja opojnih supstanci.
Dok žene i devojke čine jednu trećinu globalnih uživalaca droga, samo su jedna petina lečenih od zavisnosti žene – jer sistemske barijere utiču na njihov pristup lečenju.
Podaci EMCDDA indikativno otkrivaju i da su mlađe žene sklonije ekperimentisanju sa drogama i opijatima, kao i da potiču iz sredine u kojoj su se suočile sa nasiljem, iz traumatičnih i porodica sa narušenom strukturom.
Žene koje koriste droge i opijate su, prema poslednjim izveštajima EMCDDA, iskusile psihičko i seksualno zlostavljanje, neki oblik nasilja u najranijem detinjstvu, kao i poremećaje u ponašanju koji su ih odveli u zavisnost.
Ono što se pokazalo kao otežavajuća okolnost za oporavak je što žene koje imaju problem sa zavisnošću dolaze iz marginalizovanih sredina, lošijeg ekonomskog statusa, bez sredstava za oporavak i njima je lečenje nepristpačnije. One se, ipak, odlučuju da promene svoj život jer svaka u određenoj životnoj fazi dođe do pitanja rađanja i ostvarivanja majčinstva koje je ženama biološki veoma važno. Taj odnos i veza sa porodicom, decom, kažu izveštaji, predstavlja ključ u izlečenju.
Podaci EMCDDA pokazuju i da je najviše žena sa problem zloupotrebe droga registrovano u Francuskoj (33 odsto ukupnog broja), Danskoj (30 odsto) i Velikoj Britaniji (29 odsto).
Najmanji procenat u borbi sa zavisnošću imaju žene na Malti (1 procenat), slede Turska (dva odsto) i Grčka (4 odsto).
O MEĐUNARODNOM DANU
*Rezolucijom 42/112, 1987. godine Generalna skupština UN proglasila je 26. jun Međunarodnim danom protiv zloupotrebe i nezakonite trgovine drogama kao izraz odlučnosti da ojača delovanje i saradnju u borbi protiv zloupotrebe i trgovine drogama. Ovaj dan obeležava se širom sveta.
Lončar: Problem upotrebe sintetičkih droga izneću pred Vladu
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar je rekao da je Ministarstvo zdravlja u stalnoj trci otkrivanja opasnih supstanci koje se potom stavljaju na listu zabranjenih, ali ukazuje da su, nažalost, oni koji ih proizvode, kako je naveo, uvek neki korak ispred.
Lončar je rekao će tu temu izneti na sednici Vlade i da je to problem koji pogađa Evropu i svet.
– Moramo da izađemo sa strategijom, konkretno za našu decu, za Srbiju, da pokažemo zajedništvo sa policijom i sa sudstvom, prosvetom, sa svima koji imaju dodira sa decom i da osmislimo mere koje moraju da daju što hitnije i bolje rezultate, poručio je Lončar.
Uoči Međunarodnog dana borbe protiv narkomanije: Postoji izlaz iz pakla droge
Uoči Međunarodnog dana borbe protiv narkomanije, koji se obeležava 26. juna, članovi Udruženja “Izlazak” i bivši zavisnici skreću pažnju na to da narkomanija jeste izlečiva bolest i da je oporavak moguć.
– Svi mi u “Izlasku” bili smo suočeni sa strahotama narkomanije, ali smo izabrali život. Naš rad je volonterski i ništa od svojih usluga ne naplaćujemo. Želimo da naše iskustvo i ono dobro što smo primili besplatno prenesemo dalje onima koji su zbog specifičnosti ovog problema diskriminisani i napušteni – kaže Aleksandar Žugić, predsednik Udruženja za podršku u prevenciji i rehabilitaciji zavisnika od opojnih sredstava „Izlazak“.
Monika, Vitomir i Vladimir su zahvaljujući podršci koju su dobili u Udruženju „Izlazak“ uspešno izašli iz sveta zavisnosti. Svako od njih je dokaz da su oporavak i novi život mogući.
Evo šta oni danas uoči Međunarodnog dana borbe protiv narkomanije imaju da vam poruče:
Monika Žugić, član “Izlaska”:
“Nekada sam mislila da se nikada neću izvući, ali danas znam da izlazak postoji. Nije lako, ali zavisnost se može pobediti.”
Vitomir Vukosavljević, član Izlaska:
“Digao sam bio ruke od života, ali se onda u mom životu sve preokrenulo. I danas, nakon svega, moj život itekako ima smisla.”
Vladimir Ivić, član Izlaska:
“Želim da te ohrabrim, bez obzira na to da li si ti, ili neko tebi blizak, u problemu – izlaz postoji! Narkomanija jeste izlečiva bolest.”
BESPLATNO SAVETOVALIŠTE ORGANIZACIJE “IZLAZAK”
U okviru organizacije “Izlazak” postoji savetovalište za besplatnu i anonimnu pomoć i podršku u borbi protiv zavisnosti.
Svaki poziv broja 0800-104-100 je potpuno besplatan i anonimnost je garantovana. U sklopu savetovališta postoji široka mreža podrške kroz razne institucije, terapijske zajednice, grupe samopomoći isl.
Aktivnosti kojima se bave podeljene su na četiri dela:
1.Rad sa zavisnicima i njihovim porodicama, motivisanje za lečenje
2. Resocijalizacija bivših zavisnika nakon tretmana lečenja
3. Socijalno preduzetništvo
4. Rad sa beskućnicima