Srbija je među najzagađenijim zemljama u Evropi i u narednih deset do 15 godina je potrebno da u zaštitu životne sredine i komunalnu infrastrukturu uloži oko 8,5 milijardi evra iz budžeta, rekao je predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.
Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović je istakao da je pravi trenutak da se iz državne kase počne investirati u zaštitu okoline i komunalnu infrastrukturu jer je budžet uravnotežen, smanjenjem deficita od 2,2 milijarde evra iz 2014. godine.
– U državnoj kasi će se naći višak novca jer su smanjenji troškovi za kamate i po osnovu garancija, a privredni oporavak obezbeđuje veće prihode, pa je iz budžeta moguće godišnje za zaštitu okoline izdvojiti oko jedan odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) ili 350 do 400 miliona evra,rekao je Petrović.
Procena Fiskalnog saveta je da je za rešavanje prioritetnih problema u zaštiti životne sredine i komunalne infrastrukture, godišnje potrebno izdvojiti oko 500 miliona evra, a razliku od oko 100 miliona trebalo bi da obezbede lokalne samouprave, javna i državna preduzeća.
– Elektroprivreda Srbije (EPS) će u narednih desetak godina morati da u zaštitu životne sredine uloži oko jednu milijardu evra, rekao je Petrović i istakao da su te investicije neodložne, a da na njih obavezuje i Poglavlje 27 u procesu pridruženja Srbije EU..
Ako Srbija novac iz budžeta potroši na populističke mere rizikovaće, prema njegovim rečima, da EU plati penale za zagadjenje životne sredine.
Ulaganje od 500 miliona evra godišnje u životnu sredinu, ravno je subvencijama u poljoprivredu, ali je nužno jer je, kako je rekao Petrović, Srbija do sada investirala svega 0,7 odsto BDP, a zemlje centralne i istočne Evrope (CIE) oko dva odsto.
– Vlada Srbije je jednom propustila priliku, 2006.godine, da reši ogromne probleme u zaštiti okoline, a imala je novca u budžetu i prodala Mobtel od čega je prihodovala 1,54 milijarde evra,rekao je Petrović.
Dodao je da bi trebalo izbeći sličnu grešku jer su problemi postali veći, a njihovo rešavanje skuplje.
Ako se propusti povoljan trenutak i u budžetu za narednu godinu ne planira ulaganje u životnu sredinu, nužna ulaganja u budućnosti bi, prema rečima Petrovića, mogla da zahtevaju veće žrtve kao što je zamrzavanje plata i penzija i povećanje poreza.
– Najveći problemi su u sektoru voda jer se prečisti samo deset odsto komunalnih otpadnih voda, a Beograd i Novi Sad ih direktno ispuštaju u Dunav i Savu, rekao je Petrović.
Zemlje CIE prečišćavaju otpadne vode u proseku oko 70 odsto, a grad Budimpešta čak 95 odsto.
Uređenje sektora voda je najskuplje i koštaće prema procenama Fiskalnog saveta oko šest milijardi evra, jer u kanalizacionu mrežu treba uložiti 2,5 milijardi, u postrojenja za prečišćavanje komunalnih voda 1,3 milijarde evra, a za unapređenje vodosnabdevanja 1,5 milijardi evra.
U Srbiji je, prema rečima Petrovića, u sektor prerade otpada potrebno uložiti oko 1,5 milijardi evra jer se sada 70 odsto odlaže na nesanitarne deponije.
– Za uklanjanje istorijskog otpada preduzeća Zorka, Viskoza, Azotare i drugih i uklanjanja divljih deponija potrebno je oko 300 miliona evra, a za sanaciju rudarskog otpada oko 200 miliona evra, rekao je Petrović.
U zaštitu vazduha, prema proceni Fiskalnog saveta, potrebno je uložiti 2,3 milijarde evra, samo EPS mora da udvostruči ulaganja i za deset godina za te namene izdvoji oko 650 miliona evra.
Za izgradnju čistijeg sistema daljinskog grejanja neophodno je 550 miliona evra, a za ;modernizaciju voznog parka Gradskog saobraćajnog preduzeća Beograd neophodno je oko 100 miliona evra.
– Povećanje investicija u zaštitu životne sredine i komunalnu infrastrukturu od 1,3 odsto BDP poguralo bi i privredni rast Srbije za oko 0,5 odsto, rekao je Petrović.
Član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković rekao je da je neophodno doneti strategije za zaštitu životne sredine i povećati ovlašćenja nadležnog ministarstva.
– Novac od taksi za zaštitu životne sredine treba koristiti za taj sektor umesto što se preusmerava za druge potrebe, rekao je Petrović.
Dodao je da treba osposobiti lokalne samouprave i komunalna preduzeća da investiraju u zaštitu životne sredine i komunalnu infrastrukturu.
