Ove godine 350 zainteresovanih za finansijsku pomoć Grada radi sprovođenja mera energetske efikasnosti na kućama i zgradama u Užicu
Oko 350 građana Užica se prijavilo na javni konkurs lokalne samouprave za sufinansiranje mera energetske efikasnosti na porodičnim kućama i stambenim zgradama na teritoriji grada Užica. To je do sada najveći broj prijavljenih na konkurs kojim Grad Užice finansijski podržava nabavku kotlova na gas i pelet, te nabavku i ugradnju stolarije i materijala za izolaciju spoljnih zidova na porodičnim stambenim objektima, a od ove godine i nabavku kotlova na gas za stanove u stambenim zgradama koje nemaju mogućnost priključenja na toplovodnu mrežu.
Na ovogodišnji konkurs su mogli da se prijave vlasnici porodičnih kuća ili stanova koji su izgrađeni na gradskom području u prvoj, drugoj ili trećoj stambenoj zoni. Bilo je potrebno da vlasnici u tim objektima žive, da poseduju dozvole kojom dokazuju da je objekat legalan i da redovno izmiruju poreske obaveze.
Komisija je počela sa radom. Ocenjvaće pristigle prijave, porediti dostavljenu dokumentaciju sa stanjem na terenu, dodatno proveravati podatke. Prema Pravilniku, u slučaju da podaci ne odgovaraju stanju na terenu, sa čim se Komisija suočavala prošle godine, prijava će biti odbijena. Energetski menadžer grada izrađivaće tehničke izveštaje o energetskom stanju objekata.
Komisija će predložiti listu korisnika sredstava na osnovu broja dodeljenih bodova, dok će gradonačelnik, na predlog Komisije koju imenuje, doneti konačnu odluku o dodeli finansijske pomoći javnim konkursom.
Ko će dobiti finansijsku podršku Grada, do polovine iznosa po objektu sa PDV-om, znaće se početkom juna. U zavisnosti od utroška sredstava za svaku meru, nije isključena mogućnost da se liste prošire.
Odabrani na konkursu bi trebalo najkasnije do 15. oktobra da završe predviđene radove. Zahtev za povraćaj novca se podnosi do 31. oktobra, a isplata će biti u roku od 45 dana od dana podnošenja zahteva.
Decenijama se grad Užice suočava sa problemom zagađenja vazduha, posebno tokom grejne sezone. Podaci pokazuju da preduzete mere daju pomake i da se sa godinama zagađenost vazduha smanjuje, ali se tokom jedne grejne sezone i dalje beleži veliki broj dana sa prekoračenim graničnim i tolerantnim vrednostima zagađujućih materija koje utiču i na zdravlje ljudi, građana Užica.
Podsetimo da je skoro tri puta bio povećan broj dece koja su od početka 2018. godine imala potrebu za inhalacijama(što doktori povezuju i sa povećanjem aerozagađenja), pa se u proseku oko 50 inhalacija dnevno obavljalo u užičkom Dečjem i Školskom dispanzeru.
Akcijom do manjeg zagađenja
Individualne kotlarnice i individualna ložišta, u kojima se uglavnom koriste čvrsta fosilna goriva, jedan su od najvećih izvora zagađenja vazduha na teritoriji grada. Prema podacima iznetim u Izveštaju o kvalitetu vazduha u gradu Užicu, iz januara 2018. godine, procenjuje se da na području grada, ima oko 16 000 individualnih ložišta, a da oko 70 odsto stanovnika koristi drvo i ugalj za grejanje u individualnim ložištima.
Zbog lošeg kvaliteta energenata i nepravilnog procesa sagorevanja, dimni gasovi, koji se iz ložišta emituju u atmosferu, sadrže štetne i opasne materije, a, kako se u izveštaju navodi, u mnogim domaćinstivima u svrhu ogreva se koriste i otpadni koji nisu tome namenjeni, čime se dodatno povećava koncentracija zagađujućih materija i ugrožava stanje životne sredine. Inspekcijske službe nemaju zakonska ovlašćenja da obavljaju kontrolni i inspekcijski nadzor u individualnim domaćinstvima, a pošto su ložišta u domaćinstvima, teže je uticati i na vrstu i kvalitet energenata i na sam proces sagorevanja u tim ložištima.
Podsetimo, u Užicu, Novoj Varoši, Bajinoj Bašti, Leskovcu i Vlasotincu, 69 000 domaćinstava se greje na drva, pokazuju rezultati istraživanja organizacije GIZ, rađenog u šest opština 2015. godine. Istraživanje koje se sprovodilo u okviru DKTI programa Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji, projektom Efikasno korišćenje ogrevnog drveta u domaćinstvima, pokazalo je da domaćinstva neefikasno koriste ogrevno drvo i drvna goriva i da je potrošnja do skoro dva puta veća u odnosu na prosek na nivou Srbije. Anketom je ispitano oko 4 200 domaćinstava.
Samo 1, 3 odsto domaćinstava u užičkom regionu je drvni ogrev koristilo na efikasan način. Istraživanjem se došlo do zaključka i da 68 posto energije koja se iskoristi greje atmosferu, a ne prostor u kojem se boravi.
Grad Užice je krajem je 2017. godine sproveo akciju besplatnog čišćenja dimnjaka i kotlova pojedinačnih snaga do 50kW u 36 individualnih kuća u kojima se koristi čvrsto gorivo kao energent. Od očišćenih 36 objekata na čvrsto gorivo, pri čišćenju dimnjaka i kotlova sakupljeno je 190 Kd čađi i pepela, u proseku oko 5,28 Kd/po objektu, navodi se u Izveštaju o kvalitetu vazduha u gradu Užicu.
– Pojedinačna efikasnost rada svakoga kotla na čvrsto gorivo povećana je uklanjanjem čađi, čime je smanjena potrošnja goriva za 5-7%, a akcijom je povećana efikasnost rada kotlova za 10,6%, smanjena srednja vrednost ugljen monoksida SO za 34,65%, navedeno je u Izveštaju.
Za tu akciju se jedva prijavio akcijom predviđen broj učesnika. Najavljeno je da će akcije biti nastavljene.
Vazduh u Užicu dodatno zagađuje stanovništvo nakon što pepeo od grejanja odlažu u kontejnere sa zapaljenim žarom, pa je paljenje kontejnera česta pojava u toku zimskih dana u Užicu. Godišnje JKP Bioktoš rashodije oko 100 komada kontejnera, od čega je skoro trećina uništena paljenjem.
Tokom poslednje grejne sezone u Užicu, do februara je zabeleženo više od pet dana kada je vazduh bio okarakterisan kao opasan. Građani Užica su prethodne grejne sezone, od oktobra 2016. do marta 2017. godine, 71 dan udisali vazduh sa koncentracijom čađi iznad maksimalno dozvoljenih vrednosti. To, prema podacima Zavoda za javno zdravlje Užice, predstavlja smanjenje broja dana sa prekoračenjem, kako su za RAM mrežu navodilili, za 21, 9 odsto u odnosu na prethodnu grejnu sezonu.
Prea podacima i izveštajima Agencije za zaštitu životne sredine, od 2013. do 2016. godine, vazduh u Aglomeraciji Užice je bio treće kategorije- prekomerno zagađen vazduh, sa prekoračenim tolerantnim vrednostima koncentracija PM10 na mernom mestu automatske stanice.