Ministar finansija Siniša Mali rekao je da je danas Vlada Srbije usvojila tri uredbe kojima je odredjeno kako će privreda moći da koristi državnu pomoć iz paketa ekonomskih mera u vrednosti 608,3 milijarde dinara, odnosno 5,1 milijardu evra, a njihova primena počinje od ponedeljka, 13. aprila.
Predvidjeno je da privatne firme mogu da koriste pomoć pod uslovom da od 15. marta 2020. godine, pa do dana stupanja na snagu uredbe, nisu smanjivale broj zaposlenih za više od 10 odsto, kazao je on na konferenciji za novinare.
Ne računaju se zaposleni koji su zaključili ugovor o radu na odredjeno vreme pre tog datuma za period koji se završava od 15. marta 2020. godine, pa do stupanja na snagu te uredbe.
Pomoć će moći da koriste i preduzetnici koji su registrovali privremeni prestanak obavljanja delatnosti najranije 15. marta 2020. godine, odnosno na dan proglašenja vanrednog stanja, kao i udruženja i druge neprofitne organizacije, ukoliko nisu na spisku korisnika javnih sredstava.
Mogućnost odlaganja plaćanja poreza i doprinosa se odnosi na one privredne subjekte, uključujući i ogranke i predstavništva stranih preduzeća, ali ne važe za banke i druge finansijske institucije.
Vladinom uredbom je odloženo plaćanje poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada do 4. aprila 2021. godine, a kako je dodao Mali, izmirenje te obaveze će početi od januara sledeće godine i to na najviše 24 mesečne rate, bez kamate.
Na uplati bespovratnog novca iz budžeta, odnosno minimalne zarade u iznosu od oko 30.000 dinara, mogu da računaju preduzetnik, preduzetnik paušalac, preduzetnik poljoprivrednik, preduzetnik drugo lice, pravna lica koja su razvrstana kao mikro, mala i srednja, precizirao je ministar.
Isplata će, kako je naveo, početi u maju i sledeće dve rate su u junu i julu.
Mali je kazao da će velika preduzeća imati pravo na bespovratna sredstva u iznosu od 50 odsto osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine, i to za zaposlene kojima je rešenjem utvrdjen prekid rada posle uvodjenja vanrednog stanja.
Isplata će biti u maju, junu i julu, u iznosu 50 odsto minimalne zarade za mart, a preduzeća imaju obavezu da otvore namenski račun, preko koga će im biti uplaćen taj novac.
Medjutim, kako je upozorio ministar finansija, izgubiće pravo na korišćenje državne pomoći ako u periodu od uvodjenja vanrednog stanja pa do isteka roka od tri meseca od poslednje isplate direktnih davanja, smanje broj zaposlenih za više od 10 odsto.
Uredbom o finansijskoj podršci privrednim subjektima za održavanje likvidnosti predvidjeno je izdvajanje 24 milijarde dinara za odobravanje kredita preko Fonda za razvoj.
Prema njegovim rečima, pravo na korišćenje sredstava imaće preduzetnici, zadruge, mikro, mala i srednja preduzeća koja su u većinskom privatnom ili zadružnom vlasništvu, uz uslov da obavljaju proizvodnu, uslužnu, trgovinsku i poljoprivrednu delatnost.
“Krediti za održavanje tekuće likvidnosti i nabavku obrtnih sredstava odobravaće se na rok otplate do 36 meseci, na grejs period do dvanaest meseci, po kamatnoj stopi od jedan odsto godišnje. Krediti će se odobravati i vraćati u dinarima”, kazao je on.
Minimalni iznos kredita koji mogu podići privredna društva je 1.000.000 dinara, a preduzetnici i zadruge 200.000 dinara.
Maksimalan iznos kredita može biti za preduzetnike i mikro pravna lica do 10.000.000 dinara, za mala pravna lica do 40.000.000 dinara i za srednja pravna lica do 120.000.000 dinara.
Osnovni uslov za realizaciju ovih kredita je zadržavanje broja zaposlenih na dan 16. marta 2020. godine, s tim da se kako do podnošenja zahteva tako i u toku korišćenja kredita prihvata odstupanje od 10 odsto od broja zaposlenih.
Mali je ocenio da je ova ponuda izuzetno povoljna, kao bi se ta preduzeća oporavila u što kraćem periodu i iskloristile ta sedstva za podizanje likvidnoti i povećanje obrtnih sredstava.
Potvrio je i da će svi punoletni gradjani dobiti po 100 evra, po ukidanju vanrednog stanja, u dinarskoj protivvrednosti.
“Drežava će da isplati to na račun u najkraćem periodu nakon ukidanja vanrednog stanje”, kazao je on.
Ministar je istakao da se uredbama otvara i novi način finansiranja, pogotovo velikih kompanije, uz pomoć korporativnih obveznica.
On je naveo da je država odlučila da se proces pojednostavi, da traje umesto 77 dana 17 dana, i da umesto da košta i više od 80.000 evra ceo postupak, objave prospekta, prikupljanja svih dokumenata, košta nešto više od 10.000 evra.
“Ne bih isklučio i učrešće države na ovim aukcijama ako poslovni planovi dokažu da je vredno. Pozvao bih sve velike privredne subkjekte da razmisle o ovom načinu finansiranja. Vidno je da novca ima i da je relativno jeftin”, kazao je Mali.
On je ukazao i da oporavak ekonomije neće biti lak, jer prokjekcije pokazuju da će stotine miliona ljudi u svetu ostati bez posla, kao i da će velike ekonomije poput Nemačke ili Francuske imati pad privredne aktivnosti od 4,2 odsto, odnosno od šest odsto do kraja godine.
Mali je ponovio da su donete mere “ozbiljne, odgovorne i sveobuhvatne” i da njima država na sebe preuzima teret krize i podržava privatni sektor.
“Za sedam dana kad se usvoji garantna šema biće na raspolaganju još dve milijarde evra na raspolaganju jeftinih kredita, garantovanih od strane države”, kazao je ministar.
