Karantinski dani teku, a izazov zvani tri dana karantina tek nam predstoji! Kako podneti, a ne poludeti, pitali smo Svetlanu Majkić, TA savetnika pod supervizijom i nastavnika srpskog jezika i književnosti.
Naše domaćinstvo broji šest članova. Bake i deke su na bezbednom, svako u svom domu. Kuče šetamo na smenu, da svako izađe makar malo. Dan nekako prođe…Ali šta sa danima koji slede?
Osećanja
„Paniku smo prevazišli tako što ne slušamo vesti, važne informacije stignu do nas jer pratimo samo relevantne izvore i to jednom dnevno. Jasno nam je kako se možemo zaštititi, osvestili smo šta je do nas a šta nije pod našom kontrolom…O osećanjima pričamo, uvek i puno…U našem domu dozvoljena su sva osećanja i tuga jer ne vidimo drugare, i ljutnja jer normalno je da nas frustrira što smo zatvoreni, i strah i anksioznost koje postaju manji kad se podele u okruženju koje razume … U svakom danu ima neko ko je lošije volje, tada oni koji se osećaju dobro preuzmu na sebe da budu tu za njega ili tako što će preuzeti obaveze ili tako što će ostaviti prostor i biti tu za njega dok se bura nezadovoljstva stiša…Kako bilo do sada smo uknjižili nekoliko verbalnih obračuna i nadglasavanja, jedno onesvešćivanje, svakodnevna koškanja….što znači da smo zdravi , jer je sve ovo normalno da se dešava kada smo zatvoreni…“-rekla je za Radio Lunu Svetlana Majkić, TA savetnik pod supervizijom i nastavnik srpskog jezika i književnosti.
- Struktura vremena
„Dobro je da dan ima kakvu takvu strukturu. Neke ključne tačke dana a da to ne budu konferencije za štampu ili vesti. Vreme je praznika što u mnogome olakšava život u novim okolnostima, jer su tada porodice i inače na okupu. Svi kućni poslovi mogu biti deo ove strukture, ali je važno imati na umu i aktivnosti, jer je to način da se zaštiti unutrašnje dete, odnosno sačuva životne energija za vreme kada sve ovo prođe…Sada je makar u virtuelnom svetu sve moguće…Otputovati, obići muzeje zahvaljujući virtuelnim turama, pogledati predstave koje nam nisu bile dostupne, pročitati knjige koje su nas sačekale, završiti neki kurs koji smo dugo odlagali, a možete i da napravite zajedničku filmsku projekciju, odgledajte snimak nekog koncerta, napravite porodičnu plej listu…po nešto za svačiji ukus…
Društvene igre su uvek na raspolaganju, ali možete da osmislite nešto novo. Na primer: neku vrstu kviza sa pitanjima koja će pokazati koliko članovi porodice poznaju jedni druge…itd….Dobro je i što ima opcija da ne moramo raditi ništa…jer ima onih kojima će nedostatak volje biti način da se izbore sa stresom. Naročito sada kada se adrenalin stišao i kada postaje jasno da će ova situacija da potraje.
Usamljenost i tuga za onim što zovemo normalnim životom su neminovni.”-istakla je za Radio Lunu Svetlana Majkić, TA savetnik pod supervizijom i nastavnik srpskog jezika i književnosti.
- Psihološki izazovi
„Psihološki je izazov prihvatiti da se dešava nešto za šta mi mislimo da nikako ne sme da se desi, da je to katastrofa, užas i mi to ne možemo preživeti ili da ćemo poludeti…Zavirite u sopstvenu arhivu, i izvrnite njen sadržaj tražeći u njemu iskustva slična ovom, koja će vas podsetiti da ste i do sada imali priliku da iskusite izazovne i teške stvari, i podsetite sebe da je i to prošlo i da je i ovo još samo jedna životna okolnost koje će biti prošlost. Šta je ono na šta ste se od svojih kapacete tada oslanjali i koje ste strategije tada koristili? Pitajte se zbog čega vam je ovo nepodnošljivo i kako biste mogli razmišljati o ovoj situaciji a da vam ona za nijansu bude prihvatljivija.
I na kraju, isplanirajte ono što ćete za sebe učiniti kada sve ovo prođe, a što ćete smatrati nagradom koju ćete sami sebi dati u ime trpljnja i patnje koju ste podneli. Teže će biti da ispoštuju zabranu kretanja osobama koje su ekstroverti, onima koji uživaju u kretanju i druženju sa drugim ljudima, oni koje vole zabavu i koje ne drži mesto. Postoje platforme koje imaju mogućnost grupnih online video poziva uz koje uvek možete popiti kafu sa prijateljima sa druge strane, organizovati online žurku, na raspolaganju je veliki broj online treninga fitnes, pilates, joga, zumba koji su veoma popularni i koji okupljaju na hiljade ljudi, zašto da vi ne budete jedan od njih… Vreme izolacije lakše se podnosi ako znamo šta je ono što će za nas biti izazov u danima koji dolaze i ako svesno preduzmemo aktivnosti koje će nam u tome pomoći. Na primer, ako nam je jasno zašto je potrebno da podnesemo ovo što se dešava i razumemo kako mi doprinosimo opštem dobru, veća je verovatnoća da ćemo iz ove aktivne pozicije naći način na koji ćemo pomoći sebi da se suočimo sa anksioznošću i da je ublažimo…Za svakoga je način na koji se nosi sa stresom drugačiji i to je sasvim ok..“-naglasila je Svetlana Majkić.
- Roditeljstvo
„Za roditelje je ovo vreme veliki izazov, njihove potrebe su u drugom planu, potrebno je da svesno učine napor da se staraju i o sebi da ne bi došli u situaciju da zbog iscrpljenosti gubite kontrolu. Ovo je vreme da se perfekcionizam ostavi po strani i da naučite da prihvatite dovoljno dobra rešenja da se prebrode vanredne okolnosti. Roditelji su oni u koje deca gledaju i od kojih uče, ovo je prilika da od vas nauče kako se nosi sa teškim životnim situacijama, i da je lakše kada smo tu jedni za druge, ali i da je normalno da se nekada osećamo loše, i da umemo da tražimo ono što nam je potrebno…Setite se da dišete….
Kada organizujete aktivnosti za svoje dete, imajte na umu uzrast, i znajte da je deci dobro kada je vama dobro…Jedna od aktivnosti može biti virtuelno putovanje, razgovarajte sa decom šta je ono što bi voleli da posete, zatim istražite zajedno zanimljivosti o toj zemlji. Neka učestvuju sa vama u kućnim aktivnostima, pustite ih da mese, kuvaju sa vama, za početak nešto jednostavnije, u skaldu sa uzrastom, da usisavaju, brišu prašinu…neka vežbaju kroz igru veštine koje im mogu koristiti i kasnije u životu
Zamislite da ste na moru, omogućite deci, ako imate uslove, to jest kadu, orgamizujte neko kupanje, mašta je čudesna i dovoljan je mali podsticaj da da doživljaj bude potpun.
Aktivnost u koju su uključena vaša deci ne treba da traje duže od 30 minuta u kontinuitetu, a što su deca manja ovo vreme je i kraće.
Bebama takođe prija kupanje, a i masiranje..A ono što im najviše prija je smiren roditelj…Ovo je u uslovima u kojima smo zatvoreni teško izvesti, zato ne bi bilo loše da partneri ako žive zajedno omoguće jedno drugom neko vreme koje će posvetiti samo sebi i aktivnostima koje voli i koje im prijaju. Kad govorimo o vremenu za povlačenje, ne mislimo da to vreme iskoristite na čišćenje, kuvanje i raspremanje…(ove poslove ne bi bilo loše da svi ukućani podele između sebe, napravite raspored šta je čija obaveza i kojim redom). Ovo je vreme za odmor, slobodno ne radite ništa, opustite se uz nešto što volite…da čitate, slušate muziku, napravite sebi kupku, odspavajte…gledajte u jednu tačku…
Prihvatite sva svoja osećanja…dozvolite sebi da se plašite, tugujete…Pričajte jedni sa drugima o tome, uvažite kako se drugi osećaju i pokažite razumevanje, pitajte kako biste mogli da pomognete da se osećaju bolje, ali pokažite i svoja osećanja. Plačite kada vam se plače…smejte se kada je prilika za to… Osećanja koja potiskujemo nađu način da izađu na površinu na načine koje ne možemo da kontrolišemo, zato obratite pažnju na svoja osećanja čim se pojave…Ako imate osećaj da vas osećanja preplavljuju obratite se nekome za stručnu pomoć koja je besplatno dostupna na razne načine u organizaciji Ministarstva zdravlja, Saveta psihoterapeuta Srbije u obliku konsultacija koje traju 30 minuta. Psihologika Majkić vam je na raspolaganju za pomoć u krizi kroz besplatne konsultacije, pozovite nas.“-poziva Svetlana Majkić, TA savetnik pod supervizijom i nastavnik srpskog jezika i književnosti.
Kontakt telefon Psihologike Majkić 066 579 06 79
