Bajina Bašta – Sa lepim i toplim vremenom povećava se i verovatnoća da u prirodi sretnete zmije. Nema potrebe za panikom, ali je oprez neophodan. Brojni posetioci koji su najavili dolazak na ovu planinu trebalo bi da znaju da je vrlo moguć susret sa ovim gmizavcima, pa je stoga neophodno i da se upozore kako bi trebalo da se ponašaju u tim situacijama.
“Poznato je da se zmije boje više od ljudi, nego mi od njih. Ukoliko odlazite u prirodu nosite duboku obuću, debele čarape i duge pantalone, a ako naiđete na zmiju pokušajte da je zaobiđete. Ne pokušavajte da je oterate i tučete štapom. Takođe, dok šetate šumom bilo bi dobro da pravite malo jače korake ili da lupkate nekim štapom kako bi zmija osetila vibracije i pobegla pre nego što naiđete na nju. Kada ostavljate odeću ili obuću na mestima koja su dostupna zmijama, pre nego što se obučete dobro pregledajte garderobu kako bi bili sigurni da se zmija nije negde uvukla”, kaže za RINU, Ranko Milanović iz NP „Tara“.
Na ovoj planini živi nekoliko vrsta zmija a najčešće se mogu sresti poskok, smukulja, eskulapov smuk, belouška i ribarica. Poskok je najrasprostranjenija, najduža i najopasnija evropska otrovnica. Poznata je i pod imenima kamenjarka i prisojkinja.
„Poprilično je troma zmija i nije agresivan, a kada je uznemiren počinje da sikće i pokušava da pobegne. Nasuprot verovanju, poskok ne ume da skače. Međutim, može da smota zadnji deo tela, pa onda uzdigne prednji i brzo ga izbaci napred da ugrize žrtvu, zbog toga se stiče utisak da „skače“. Doseg takvog „skoka“ je 40 cm. U NP Tara se sreće na suvim, kamenitim i dobro osunčanim mestima“, izjavio je Ranko.
On je objasnio i karakteristike ostalih vrsta koje se mogu sresti na planini Tari. Smukulja je zmija neotrovnica, ali je laici često pomešaju sa šarkom. Naseljava suva i kamenita staništa sa vegetacijom, do 2.000 metara nadmorske visine. Ima je na celom području Tare.
„ Najčešće je braon boje, ređe siva. Najviše zbunjuju pege po leđima – dva reda tamnih pega koje su iza glave malo veće katkad su u obliku rogova ili krune. Relativno je spora i flegmatična, ali ako je napadnuta uzvraća napad ili se pravi mrtva tako što se ne mrda, izvrne glavu i ispušta karakterističan miris – miris truleži. Ujed nije opasan po čoveka“, naglasio je Milanović.
Još jedna zmija koja naseljava celo područje Tare jeste smuk koja je jedna od najvećih neotrovnih zmija u Srbiji. Prosečna dužina iznosi 140 cm, dostiže i 200 cm. Leđna strana tela je sivkaste, smeđe ili maslinaste boje, nekad skoro crna, sa belim tačkicama na svakoj krljušti. Naseljava uglavnom suvlja staništa obrasla vegetacijom, listopadne šume, žbunje, jako je dobar penjač pa se može naći i na drveću gde traži plen.
Belouška je jedna od najčešćih vrsta zmija u Srbiji. Dužina tela je 80–120 cm. Promenljive je boje, uglavnom maslinastozelene sa tamnim mrljama; ima i jedinki sa dve uzdužne bele mrlje na telu. Na glavi se u zaušnom delu nalaze dve polumesečaste mrlje bele ili žute boje, po kojima je i dobila ime. Najčešće se sreće pored bara, jezera, kanala ili većih reka u mirnijem delu toka. Bezopasna je i retko se brani ujedanjem. Kada je uznemirena, često sikće i napada zatvorenih usta, veoma retko ujeda. Ukoliko oseti da je smrtno ugrožena pravi se mrtva tako što se izvrne na leđa i otvori usta.
Ribarica je neotrovna zmija čija dužina tela iznosi 80 do 140 cm. Jedina je neotrovna zmija koja ima izrazito trouglastu i izduženu glavu. I u NP Tara se sreće isključivo pored vodenih površina u kojima su autohtone vrste ribe. Vrsta je zaštićena prema nacionalnom i međunarodnom zakonodavstvu.
Sve ove vrste zaštićne su prema nacionalnom i međunarodnom zakonodavstvu, a prema navodima stručnjaka iz ove oblasti na Tari nije zabeleženo prisustvo šarke.
Izvor: RINA
