Priroda bez i jedne kante za smeće

Slapovi Sopotnice u međunarodnoj publikaciji Vodič najboljih praksi. U društvu Maču Pikčua iz Perua i Velikog kanjona iz SAD

Spomenik prirode Slapovi Sopotnice našao se među primerima dobre prakse u jednoj međunarodnoj publikaciji. Reč je o knjizi Upravljanje turizmom i posetiocima u zaštićenim područjima koja je objavljena na konferenciji Ujedinjenih nacija o biodiverzitetu. Krajem decembra ova konferencija organizovana je u egipatskom gradu Šarm El Šeiku. Dragan Petrić, koordinator SP Slapovi Sopotnice kaže za RAM mrežu da je prijatno iznenađen ovim priznanjem.

–          Mi smo tokom prethodnih godina izlazili u susret različitim institucijama, naučnim kućama, agencijama, profesorima. Davali smo informacije o našem radu i neki profesori su u svojim naučnim radovima počeli da prikazuju naš spomenik prirode, zaštićeno prirodno područje kao pozitivan primer dobre upravljačke prakse, rekao je Petrić.

Oni koji se staraju o Slapovima imaju svojevrsnu ekološku misiju. Edukuju lokalne žitelje koji posećuju ovaj nesvakidašnji lokalitet.

–Svake godine nama dolaze deca iz prijepoljskih škola i mi ih učimo kako da se prirodno i opušteno ponašaju u prirodi. Pod broj jedan to podrzumeva da ne bacaju smeće, da ne zagađuju okolinu, ali nije samo to. Želimo da im usadimo da budu opušteni u prirodi, da ne viču, da uživaju u onome što vide. Zadovoljstvo nam je što kod nas dolaze istinski zaljubljenici u prirodu, a u Nacionalni centar za obuku planinarskih vodiča dolaze nam ljudi na obuku, koji kasnije dolaze kao vodiči sa grupama, kaže Petrić.

Na samom lokalitetu nema ni jedna kanta za smeće.

–          Želimo da nema kanti, a da nema ni smeća, kroz smeh objašnjava Petrić i dodaje da rendžeri svakom posetiocu daju ekološku kesu kako bi svoje đubre odneo sa sobom. Rendžer uzima podatke svakog posetioca, evidentira broj na kesi, kako bi posle mogli da mu uđemo u trag ukoliko je ostavi u prirodi, kaže Petrić i objašnjava da je Sizifov posao tražiti prestupnika, ali da ljude sama ta procedura tera da se ponašaju “ekološki”.

Rad sa posetiocima, je po Petriću, okosnica dobre prakse i kvalitetnog vođenja jednog zaštićenog područja u prirodi. Oni su svoje ekološke navike i svest nadograđivali odlascima u inostranstvo. Boravili su na svim kontinentima, u velikim nacionalnim parkovima  i videli kako oni rade i kako se posetioci ponašaju.

Petrić se nada da će publikacija u budućnosti biti značajna referenca u oblasti održivog turizma u zaštićenim područjima.

Loš put do slapova

Sopotnica se nalazi se na 1o kilometara od Prijepolja, na putu ka Bijelom Polju. Selo je zabačeno i majušno, ali privlači istinske zaljubljenike u prirodu. Slapovi reke Sopotnice podsećaju na veličanstveni prirodni amfiteatar. Do samih vodopada može se doći samo peške, kamenitim markiranim putićima.

–          Put je veoma loš tako da je u startu eliminisana mogućnost dolaska turističkih autobusa do lokaliteta. Od 3000 do 5000 turista godišnje poseti slapove, ali nemamo preciznu informaciju, jer se ulaz za sada ne naplaćuje, podseća Petrić.

Selo je smešteno na padinama planine Jadovnik, između reka Mileševke i Lima. Sam naziv Sopotnica vezuje se za sopot vode i označava vodu koja sopoće, huči. Do ovog sela stiže se makadamom koji se probija kroz guste bukove i hrastove šume.

–          Postoje dva prilazna puta. Jedan je magistralni put Prijepolje-Bijelo Polje, a drugi ide preko mesta Ivanja i nije dovoljno bezbedan za autobuse. Ovaj put ima i deo makadamskog kolovoza dužine pet kilometara. Osim naše lične satisfakcije što smo dobili ovo priznanje, nadamo se i nekim stimulativnijim nagradama, odnosno adaptaciji ovih puteva kako bi naša prirodna lepota bila dostupnija turistima, završava Petrić.