Užice se godinama suočava sa prekomernim aerozagađenjem. Na kvalitet vazduha utiče i industrija. Šta kompanije grada preduzimaju, a šta planiraju kako bi unapredile zaštitu vazduha, životne sredine? Šta je potrebno privredi kako bi mislila o većoj zaštiti životne sredine?
Kompanija Impol Seval Valjaonica aluminijuma a.d. Sevojno planira da izgradi postrojenja za prečišćavanje dimnih gasova i za prikupljanje uljnih para.
– Njihovom izgradnjom će Impol Seval biti kandidat za dobijanje integrisane ekološke dozvole,kaže za RAM mrežu Ninko Tešić, generalni direktor kompanije.
Primer Titan cementare
Titan cementare Kosjerić je prva kompanija u Srbiji koja je dobila integrisanu dozvolu, sredinom 2011. godine.
– Značaj svake integrisane dozvole je u tome što se operateru u jednom dokumentu i u jedinstvenoj dozvoli propisuju svi uslovi za rad sa stanovišta zaštite životne sredine. Njihov sastavni deo je plan unapređenja mera zaštite životne sredine za svako postrojenje posebno. Tokom sedam godina smo u potpunosti ispunili zahteve dozvole i propisane mere unapređenja zaštite životne sredine, kaže za RAM mrežu Miroslav Gligorijević, generalni direktor Titan cementare Kosjerić.
Kompanija je vremenski ograničenu dozvolu obnovila, pa od sredine jula imaju integrisanu dozvolu koja, kako ističe Gligorijević, propisuje još strožije uslove za rad i dodatne mere unapređenja nivoa zaštite životne sredine.
Titan cementara, kako napominju, kao društevno odgovorna kompanija, tokom 15 godina je uložila oko 16 miliona evra kako bi, konkretnim merama, smanjila uticaj rada postrojenja na životno okruženje.
Na programima za dobijanje integrisane dozvole se uveliko radi u Impol Sevalu, kaže Tešić. Navodi da će kompanija uložiti blizu četiri miliona evra kako bi se izgradilo postrojenje za prečišćavanje dimnih gasova 2021. godine.
– Treba da uradimo proširenje kapaciteta livnice, novu livnu bateriju i u sklopu toga ćemo uraditi i to postrojenje. Zakonski uslovi su pooštreni, tako da ne verujem da bismo dobili dozvolu za proširenje kapaciteta livnice bez postrojenja za prečišćavanje dimnih gasova, navodi Tešić.
Toplotnom energijom koju će dobijati iz postrojenja, kako objašnjava Tešić, dugoročno će povratiti deo investicije. Ulaganje u postrojenje za prikupljanje i prečišćavanje uljnih para se može, kaže, vratiti preko prerađenog valjačkog ulja.
Gradnju tih postrojenja, Impol Seval je predvideo Strategijom razvoja od 2017. do 2025. godine u sklopu plana rekonstrukcije i modernizacije fabrike, investicionog ciklusa vrednog oko 60 miliona evra.
Ninko Tešić: Impol Seval iz godine u godinu za nijansu sve bolji
Podsetimo, u sevojničku valjaonicu aluminijuma je ove godine uloženo oko sedam miliona evra, od privatizacije 2002. godine ukupno blizu 96 miliona.
Do 2024. godine, po rečima Tešića, Impol Seval planira da, u zavisnosti od tržišta i strukture proizvoda, skoro duplira kapacitete hladno valjanog programa u sklopu modernizacije valjačkog stana za hladno valjanje. Završetak prve faze najvećeg izazova sevojničke kompanije, rekonstrukcije i modernizacije valjačkog stana za toplo valjanje V2, najavljuju prvih meseci sledeće godine.
– Svaka nova investicija je praktično ulaganje i u ekologiju, ističe Tešić podsetivši da kompanija u Evropi kupuje opremu, po evropskim i ekološkim standardima.
Po srpskim standardima, kako dodaje Tešić, fabrika nema prekoračenja u zagađenju. Evropski su, dodaje, nešto strožiji.
Povećati ulaganja u zaštitu životne sredine
Kako bi se srpska industrija usaglasila sa ekološkim standardima Evropske unije, kompanije dobile dozvole i sprovele direktive o industrijskim emisijama, potrebno je da ulože veću svotu novca.
Tim velikim inicijalnim troškovima, po rečima ministra zaštite životne sredine Gorana Trivana, kompanije na duži rok štede novac, obezbeđuju konkurentnost na svetskim tržištima i značajnu podršku Evropske unije i drugih fondova.
– Pridruživanje EU posebno će se odraziti upravo na privredu, pre svega zbog obaveze ispunjavanja ekoloških evropskih i svetskih standarda u poslovanju. Ukoliko to ne budemo uradili, ostaćemo autistični i orijentisani na naše tržište koje je previše malo, što će biti loše za privredu, rekao je nedavno Trivan navodeći i da Srbija kasni oko 25 godina za razvijenim evropskim zemljama u oblasti zaštite životne sredine, ali da može značajno napredovati ukoliko preskoči loša tehnološka rešenja i izbegne greške koje su drugi pravili.
Ministar je ukazao da ujedinjenim naporima i odgovornim odnosom svih subjekata društva, vladinog i nevladinog sektora, privrede i svakog pojedinca možemo dostići standarde Evropske unije u zaštiti životne sredine.
U Srbiju se u narednim godinama u oblast životne sredine mora investirati oko 15 milijardi evra, a tu se krije povećanje broja radnih mesta, podizanje BDP-a i što je najvažnije, podizanje kvaliteta životne sredine, zaključio je ministar Trivan navodeći da će oblast zaštite životne sredine u narednim godinama postati jedan od motora društvenog razvoja.
Inače, više od 230 kompanija će morati da dobije dozvole i sprovede Direktive o industrijskim emisijama, navode iz Pregovaračke grupe 27 uz podsećanje da Srbija mora da prenese 200 propisa koji se odnose na zaštitu životne sredine, odnosno na kvalitet vazduha i vode, zaštite prirode, industrijskog zagađenja i upravljanja rizicima, upravljanja hemikalijama i borbe protiv klimatskih promena.
Impol Seval, Valjaonica bakra i Prvi partizan koriste prirodni gas kao energent.
Sevojnička Valjaonica bakra AD je pre tri godine predala dokumentaciju kako bi dobila integrisanu dozvolu, ali i dalje čeka zvaničan odgovor države.
foto izvor:http://vbs.co.rs- Sevojnička Valjaonica bakra je, kako navode, među preduzećima u vezi kojih se direktno pregovara za ulazak u Evropsku uniju po Poglavlju 27, u vezi životne sredine. Valjaonica bakra Sevojno A.D. se nalazi u industrijskom delu Sevojna. Bavi ce preradom bakra i legura bakra.
Valjaonica bakra Sevojno posebnu pažnju posvećuje ekologiji, poštovanju zakonskih pripisa i unapređenju životne sredine, kaže za RAM mrežu Milija Božović, generalni direktor, dodavši da se posebna profesionalna služba u kompaniji svakodnevno bavi problematikom zaštitom životne sredine.
– Dosadašnja merenja su pokazala da masene koncentracije zagađujućih materija ne prelaze granične vrednosti emisije, navode za RAM mrežu iz Valjaonice bakra Sevojno AD podsetivši da se po zakonskoj obavezi emisije zagađujućih materija mere dva puta godišnje.
Očekuju izveštaj sa rezultatima merenja emisija od 13. novembra, dok je prethodno ispitivanje obavljeno 29. juna. Ovlašćena laboratorija Anahem doo iz Beograda meri u sevojničkoj kompaniji emisije iz kotlarnice i centralnog dimnjaka livnice.
– Livnica je glavni zagađivač vazduha. U kontinuitetu ulažemo u ventilaciju, dalje je prilagođavamo našim topioničkim livničkim kapacitetima. U tom smislu, mislim da smo dosta uradili,navodi Božović dodavši da sevojnička Valjaonica bakra planira da sledeće godine dodatno osavremeni ventilaciju kako bi se smanjila zagađujuća isparenja iz livnice. U modernizaciju ventilacije biće potrebno da izvdoje oko 600.000 evra.
Božović: Značajna sredstva Valjaonica bakra ulaže kako bi odstranila opasni otpad – Opasni materijali su pod strogom kontrolom, uključujući bakarni mulj, ulja i bakarnu šljaku, tako da se to potpuno evidentira i opasni otpad se odstranjuje na zakonom regulisan način. Takođe, imamo savremene uređaje za preradu otpadnih voda. Zahvatamo prljaviju vodu iz reke Đetinju nego što je ispuštamo, navodi Božović na čelu kompanije smeštene u Sevojnu, u industrijskoj zoni Užica. Inače, četiri puta godišnje užički Zavod za javno zdravlje ispituje otpadne vode iz Valjaonice bakra, a zvanični rezultati su u granicama normale, kažu nam iz sevojničke kompanije dodavši da se u tom velikom preduzeću od ove godine uzorkuje i zemljište, a da rezultate ispitivanja i dalje čekaju.
U Krčagovu se odvija proizvodnja fabrike Prvi partizan.
Među stacionarnim izvorima zagađenja vazduha je i fabrika minicije Prvi partizan AD Užice, smeštena u Krčagovu. Sredinom aprila prošle godine su merene emisije neorganskih gasovitih materija u vazduh iz kotlovskog postrojenja, kotlarnice na gas. – Izmerene vrednosti emisije zagađujućih materija (CO i NOx -izraženih kao NO2) ne prelaze granične vrednosti emisije, stacionirani izvor emisije je usklađen sa propisima, navodi se u Planu kvaliteta vazduha grada Užica. U tom dokumentu, koji ćeka saglasnost nadležnog ministartsva, piše da su iste rezultate pokazala i merenja emisije aeropolutanata iz skrubera hala Zrno i Čaura fabrike municije, rađena krajem 2016. godine.
Pet godina za grejanje u Prvom partizanu koriste gas. Mazut ne upotrebljavaju kao energent.
– U Krčagovu je beli, a ne tamni dim. Ako gas prlja vadzuh, onda i mi prljamo, ali mislim da ne. Na Dautovcu će biti isečeno šume onoliko koliko mora za gradnju, sve drugo biće sačuvano. Imamo u funkciji postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda tako da u Đetinju ide čista voda, kada je u pitanju Prvi partizan. Ne samo lokacija objekta, nego čitav Prvi partizan je uključen u to postrojenje. Mi smo tu prilično napredovali za razliku od nekih, kaže za RAM mrežu Dobrosav Andrić, generalni direktor 90 godina stare kompanije koja će za oko 15 meseci dobiti novi proizvodni prostor za kompletiranje, pakovanje municije na oko 74 hektara površine u naselju Dautovac na Beloj Zemlji. Gas će za grejanje i koristiti i u novoj fabrici.
https://www.radioluna.info/uzicki-kraj/23088/za-15-meseci-fabrika-na-dautovcu-nova-proizvodna-linija-u-krcagovu-audiofoto.html
Specifično zagađenje iz industrije utiče na kvalitet vazduha u gradu, merenja u granicama normale
U Planu kvaliteta vazduha grada Užica, kojeg je za potrebe lokalne samouprave uradila kragujevačka firma EcoLogica Urbo, navodi se da su industrijski pogoni u Sevojnu i Užicu među stacionarnim izvorima zagađenja vazduha, uz individualna ložišta domaćinstava, individualne i kotlarnice JKP Gradske toplane, Regionalni centar za upravljanje otpadom Duboko, kamenolom Surduk i asfaltnu bazu JKP Niskogradnje u Sevojnu.
Svetlana Đoković iz EcoLogica Urbo: O uticaju industrije na zagađenje vazduha u Užicu
U Planu kvaliteta vazduha grada Užica se navodi da rezultati ispitivanja nisu dovoljni za izvođenje zaključaka o njihovom uticaju na kvalitet vazduha jer se, kako je objašnjeno, radi o postrojenjima koja iz godine u godinu povećavaju proizvodne kapacitete, a da nisu poznata saznanja o postojanju uređaja za smanjenje emisija.
Inače, republička inspekcija za zaštitu životne sredine je nadležna za proveru stepena rizika, zaštite okruženja u industrijskim objektima, poput valjaonica aluminijuma i bakra.
Republička inspekcija kontroliše ispitivanja emisija zagađujućih materija u vazduh i iz asfaltne baze JP Niskogradnja, kamenoloma Surduk i regionalne deponije Duboko, potvrdio je za RAM mrežu Dobrosav Jovanović, lokalni ekološki inspektor.
– Privredni subjekti sami biraju ovlašćene stručne organizacije koje obavljaju merenja, po ovlašćenjima Ministarstva za zaštitu životne sredine, navodi Jovanović.
Podseća da se u gradu, uglavnom tokom grejne sezone, kontrolišu operateri sa postrojenjima za sagorevanje, privredna društva i preduzetnici koji su obavezni da mere emisije zagađujućih materija u vazduh zbog kotlarnica veće snage, iznad 50 megavata, u slučaju da se koriste čvrsta goriva, i 80 MW u slučaju upotrebe gasa.
foto Screenshot Iz Odluke o primarnom korišćenju prirodnog gasa kao energenta u javnim objektima na teritoriji grada Užica u grejnoj sezoni 2018/19
U januaru će, dodaje Jovanović, biti poznati rezultati merenja emisija iz kotlarnica privrednih subjekta za ovu grejnu sezonu. Tokom ove godine, do početka decembra, lokalni ekološki inspektor kaže da je bilo više od 60 inspekcijskih nadzora u oblasti zaštite vazduha.
– Za privredne subjekte čije kotlarnice ne ispunjavaju propisane uslove zaštite životne sredine, rok za otklanjanje nepravilnosti zavisi od uzroka. Na primer, ako je u pitanju tehnički problem, mora se otkloniti u što kraćem roku. Operateri koji ne mogu drugačije ispuniti propisane uslove zaštite životne sredine osim konverzijom kotlarnice(promenom vrste goriva), zavise od svojih finansijskih mogućnosti, objašnjava Jovanović navodeći da je u gradu šest operatera u čijim se kotlarnicama koristi ugalj.
On se kao energent upotrebljavao u više od 30 kotlarnica privrednih subjekata pre 23 godine, kada je lokalna ekološka inspekcija počela da radi.
Đenić: Ključna stvar u pravim rezultatima, sa njima i pravo delovanje
Užice ima jednog ekološkog inspektora. Da je neophodno povećati broj inspektora i pojačati operativnost, tvrdi gradska većnik zadužen za oblast zaštite životne sredine Dunja Đenić. U sprovođenju realnog monitoringa, kako navodi, vidi mogućnost smanjivanja uticaja privrede na životnu sredinu.
– Ono što je ključno, kada govorimo o emisiji u vazduh i velikim postrojenjima jeste redovna kontrola, ne samo da bi ispunjavali zakonsku formu i proceduru već je vrlo važno da raspolažemo adekvatnim podacima. Kada imamo prave podatke nakon sprovođenja monitoringa, onda znamo u kom pravcu treba da delujemo, kaže Đenić podsetivši da se inspekcijske posete i kontrole najavljuju.
– Specifično je što je zakonski okvir takav da svaka poseta inspektora, prilikom dolaska u kontrolu, mora biti najavljena, a da li to ima veze sa rezultatima, pitanje je za nadležne inspekcije,odgovara za RAM mrežu gradski većnik Dunja Đenić.
Dodaje da industrija nije prepoznata kao uzročnik zagađenja vazduha.
– Kada se posmatrala mapa industrijskih postrojenja u zemlji i Evropi, videlo se poboljšanje kvaliteta vazduha sa tog aspekta, ali ne zato što je industrija uložila u postrojenja nego zato što je došlo do gašenja industrijskih postrojenja i smanjivanja delatnosti, navodi Đenić.
Aktivnosti metalske industrije, kako su za RAM mrežu naveli iz Zavoda za javno zdravlje Užice, uzrok su prekoračenja maksimalno dozvoljene vrednosti pojedinih teških metala, zabeleženih povremeno prethodnih godina u Sevojnu i Krčagovu. Đenić objašnjava da se pojedini teški metali mogu naći u vazduhu kao posledica grejne sezone ili rada automobila.
Plan kvaliteta vazduha grada Užica propisuje odgovarajuće mere kako bi se sprečilo ili smanjilo zagađenje vazduha.
Svetlana Đoković iz EcoLogica Urbo: O predloženim merama za poboljšanje stanja kvaliteta vazduha u Užicu
Na duge staze preporučuju uspostavljanje efikasnog sistema kontrole i nadzora izvora zagađujućih materija. Operaterima industrijskih postrojenja preporučuju da izgrade postrojenja za prečišćavanje otpadnih gasova ili unaprede postojeće sisteme prečišćavanja otpadnih gasova.
foto Screenshot Plana kvaliteta vazduha grada Užica
Starteški dokument sa 21. merom, koji čeka saglasnost nadležnog ministarstva, nalaže operaterima i da izrade plan kvaliteta vazduha kako bi se smanjile emisije zagađujućih materija u vazduh iz stacionarnih izvora zagađenja.
Tekst je nastao u sklopu projekta UEKO/šta?kojeg sufinansira Grad Užice.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
https://www.radioluna.info/uzicki-kraj/UEko.html
Izvor: Radio Luna/N.B.T./Beta// foto iz arhive
