Građani zadovoljni, ali ima i negodovanja zbog visoke cene i promenljivog kvaliteta peleta. Pozivaju inspekcije da povećaju kontrolu sastava tog energenta kod proizvođača u Zlatiborskom okrugu.
Raste popularnost biomase i broj građana Užica koji za grejanje domova koriste lokalno dostupne obnovljive izvore energije.
Užičanin Dragan Papić kuću od 200 kvadratnih metara površine šest godina greje peletom. Za njega se odlučio, kaže, zbog isplativosti. Oko 6000 evra mu je bilo potrebno za kupovinu kotla, instalacije, 17 grejnih tela i rad majstora.
– Međutim, te prve sezone nismo imali izolaciju. Tada nam je otišlo negde oko osam i po tona peleta. Malo i neiskustvo, ne znamo šta, kako, koliko. Kasnije se sve popravilo sa izolacijom. Sada za grejanje dva stana trošimo negde između pet i po i 5, 8 tona peleta, u zavisnosti od zime. Ako je hladnija zima, neće da pređe šest tona, navodi Papić.
Prostoriju od oko 60 kvadratnih metara površine prethodno su grejali na drva, povremeno na ugalj, uz pomoć kamina. Nabavljao je Papić oko deset kubnih metara drva i za njih izdvajao oko 400 evra po sezoni.
– Za transport i struganje još oko pet evra po kubiku, bez cepanja, bez unošenja i loženja i svakodnevnog iznošenja pepela. Zaista, ogromnu prednost ima pelet, ogromnu, ističe Papić navodeći među prednostima korišćenja peleta i što se prostorije mogu zagrevati po potrebi domaćinstva.
– Angažovanost oko loženja ne može da se poredi. Jednom sedmično u skladište za pelet se ubaci oko 200 kilograma peleta i ono traje sedam dana. Čišćenje rešetke i pepeljare traje oko 15 minuta. To je sveukupno pola sata i to su jedine obaveze oko peleta na sedmičnom nivou. Automatika podešena, radi sve sama. Pali se i gasi na podešenu temperaturu preko termostata, objašnjava Papić.
Prednost je, kaže, i što se pelet može nabavljati tokom cele godine i u različitim količinama.
– Ne moraš da investiraš kao za drva koja moraš da kupiš za celu sezonu. Kad se završi grejna sezona, polovinom maja, početkom juna, može veoma povoljno da se nađe pelet. On je tada poslednjih sezona bio oko 150 evra po toni. Tada ga je napojvoljnije kupiti, ko ima gde da skladišti. Kako se sezona približava, pelet poskupljuje, dodaje Papić navodeći da za grejanje koristi ivanjički pelet.
– To je sastav 90 odsto bukovo drvo, deste odsto čamovina i to je otrpilike najbolji sastav. Premda, na Zlatiboru rade sto odsto čamovinu. Ima i on toplotnu moć, ali je problem što svako veče mora da se čisti i što vrlo brzo strada rešetka jer je ona non-stop pod temperaturom preko 100 stepeni, užarena. Ko koristi samo taj pelet, mora da računa da će menjati rešetku po sezoni. Ovaj drugi je skroz druga priča, dosta je povoljniji, rešetka čista, kaže Papić.
Da kvalitet peleta varira, tvrdi građanin Užica Milutin Ćosić.
– Imaš neki sertifikat, imaš nešto napisano, ali u stvari, ne znaš šta kupuješ. Poslednji pelet koji sam uzeo nije loš, ali ima šljaku, pa mora svakodnevno da se vodi računa. Prošle godine pelet nije imao šljaku, ali je imao veliku količinu pepela, tako da ne znaš ti šta kupiš, a dok isprobaš sve proizvođače godine prođu, navodi Ćosić.
Pre četiri godine se Milutin Ćosić odlučio za prelazak na korišćenje peleta i za to izdvojio blizu 5000 evra. Pelet kao energent koristi treću grejnu sezonu za zagrevanje tri izolovana stana u kući u Užicu, ukupne površine 220 kvadratnih metara. Pre uvođenja centralnog grejanja, stanove su posebno zagrevali na drva, koristili su i struju.
– Nikad nisam ložio sirova nego suva drva. Imao sam mogućnost da kupujem drva jedne, a da ložim sledeće godine. Bio sam zadovoljan, premda sam imao više posla. Druga stvar, dođeš kući, nikad nije topla kući, ovako jeste. Što se tiče grejanja, sada je bolje. Što se tiče cene, baš i nije,dodaje Ćosić.
Oko 1000 evra izdvaja Milutin Ćosić za nabavku do šest tona peleta. Skuplji je, kaže, od drva, ali je komfor veći.
– Ne tegliš, ne sečeš drva, ne ložiš non- stop, naspeš peleta za dva, tri dana i nemaš problem. U svakom slučaju, pelet je bolji. Samo kad bi se cene stabilizirale, nego skače cena peleta 130, 140, 190, jedno vreme i preko 200 evra, navodi Ćosić.
Pisali smo: Grejanje na drvo najmanje košta
Pelet jeftiniji, a lož ulje poskupelo u odnosu na prošlu godinu
https://www.radioluna.info/uzicki-kraj/uPoMoc/22566/grejanje-na-drvo-najmanje-kosta-.html
Užičanin Vladimir Papić je zadovoljan pogodnostima koje pelet pruža, ali ne i njegovom promenljivom cenom.
– To bih jedino promenio, da se stavi jedna srednja cena tokom cele godine, kaže Vladimir Papić, sa četvorogodišnjim iskustvom u korišćenju peleta za grejanje stana od oko 90 kvadratnih metara. Prethodno se grejao na drva.
– Što se tiče potrošnje, u finansijskom delu je maltene ista, ali u fizičkom nije ista. Drugačije je kada ložite drva, a drugačije kada unesete džak, prospete i to je to. Pelet je čistiji, odaje toplotu kao drvo, jedino je čišćenje problem onome koji koristi peć u kući, ali je to jednom sedmično. Zagađenje je manje dosta i u kući i spolja. Ja nisam zadovoljan, ja sam prezadovoljan što se tiče peleta, navodi Vladimir Papić.
U Braneškom polju nabavlja pelet, kaže, srednje cene i srednjeg kvaliteta. Potrebno mu je oko tri tone peleta po grejnoj sezoni.
– Moj pelet ok, sto posto bukovo drvo. Ne znam da li ima četinara. Kada se ubacuju četinari, prave problem oko čišćenja, zapuše peći. Smanjuje se potrošnja, ako se kupuje kvalitetniji pelet. E sad, sve što je kvalitetnije, to je iskuplje.
Investicija prelaska na pelet koštala je Vladimira Papića oko 3.300 evra. Prošle godine je zamenio staru PVC stolarijom. Razliku, kaže, osećaju.
– Mislim da mi je za 40 odsto toplija kuća sada kada sam uradio stolariju nego sa onom starom. Sa izolacijom bi bilo 70 odsto toplije nego sada. Sreća je što nisu neke jake zime, dodaje Papić.
Sa jakim zimama i niskim temperaturama raste i potrošnja peleta u užičkom Eko hostelu Republik. Kako bi grejali 200 kvadratnih metara, zimi uglavnom koriste struju. Upotrebljavaju i pelet, ali im je, kažu, preskup za grejanje celog objekta.
Leti peletom zagrevaju tehničku vodu u bojlerima ugostiteljskog objekta poprilično dobre izolacije i stolarije, sa ručno izrađenim nameštajem od recikliranih materijala.
Iz Zlatiborskog okruga nabavljaju godišnje od tri do šest tona peleta. Koriste ga od 2013. godine.
Koliko su korišćenjem peleta zadovoljni, kako kaže direktor Marko Ristovski, toliko i nisu. Cena je trenutno nerealno visoka, kvalitet peleta, dodaje, još veći problem.
– Imali smo jako loših iskustava. Dobijali smo pelet koji nije postizao očekivanu energetsku vrednost i koji je bukvalno pravio štetu na kotlu zbog sastava peleta. U jednom momentu smo uzimali od firmi koje su nam iz kamiona za izvoz davali pelet i on ne može da se poredi sa onim koji se prodaje na domaćem tržištu. Kvalitet peleta koji se izvozi u odnosu na onaj koji se koristi kod nas u Srbiji je ogroman. Ne postoje osnovni standardi u našoj zemlji koji bi mogli da definišu šta je to što treba da bude u sastavu peleta. Tačnije, kontrola tog sastava, nisam siguran da uopšte postoji u našoj zemlji, ističe Marko Ristovski dodavši da u Srbiji nije finansijski isplativo biti zelen i misliti ekološki jer je, objašnjava, potrebno više novca nego za regularne izvore energije.
Da je potrebna kontrola kvaliteta peleta tvrdi i novinarka regionalnog informativnog portala Užička Republika Press Biljana Kuzmanović, podsetivši da raste broj proizvođača tog energenta u Zlatiborskom okrugu.
– Oni koji pelet proizvode i koji ga izvoze, sigurna sam da to rade po najvišim standardima zemalja u koje izvoze. Ne kažem da ovde svi ostavljaju ono najgore, ali treba poraditi na kontroli,kaže Kuzmanović istakavši da mi se moglo više poraditi i na iskorišćenju raspoložive biomase u Zlatiborskom okrugu čijih je oko 39 odsto teritorije pod šumama.
– Nedovoljno je iskorišćena i poljoprivredna biomasa, a može u znatnoj meri da se podigne na viši nivo jer smo mi i poljoprivredni kraj. Nakon sezone branja maline ili drugog voća treba razmišljati o korišćenju tih proizvoda za grejanje, ističe Biljana Kuzmanović koja je i član užičkog Zelenog saveta.
U gradu je, podseća, oko 16.000 individualnih ložišta. Za grejanje domaćinstava pretežno se koriste drvo i ugalj.
Svetlana Đoković iz kragujevačke firme EcoLogica Urbo: Individualna ložišta najveći zagađivači vazduha
– Primetno je da većina ljudi koji se greju na drvo čeka poslednji momenat da izvuče drvo iz šume. Takvo drvo ima određenu vlažnost, pa se samim tim umanjuje i procenat dobijene toplotne energije. Tu bi ljudi trebalo da stave prst na čelo, da tokom proleća izvlače drveće, da ga tokom leta prosuše kako bi bilo delotvornije. Samim tim što će biti suvlje, davaće veću toplotu u prostoru u kojem živimo, objašnjava Kuzmanović.
Izbegavati ugalj
Užički Savet za unapređenje životne sredine je pozvao građane da u periodu povećanog zagađenja kao energent ne koriste ugalj niti otpadne materijale, plastiku, gumu, tekstil, i da nakon loženja pepeo odlažu u posude pored kontejnera kako se dodatno ne bi ugrožavala životna sredina.
Ugalj u kotlarnicama koristi šest operatera u nadležnosti lokalne ekološke inspekcije, od kojih je jedan na užem gradskom području.
Grad na Đetinji decenijama tokom zime pati od prekomernog zagađenja vazduha. Sve je više onih koji sami ili uz finansijsku podršku lokalne samouprave čine pozitivne pomake ka zaštiti životne sredine.
Svest javnosti je prisutna, ali, kako navodi Biljana Kuzmanović, loše materijalno stanje građana otežava zamenu energenata.
– Niko trenutno nema novca za to, ali su to ulaganja koja su dugoročno vrlo isplativa, ističe Kuzmanović.
Podseća da raste interesovanje građana za javni konkurs kojim lokalna samouprava, polovinom ukupno potrebnog iznosa, pomaže primenu mera energetske efikasnosti na porodičnim kućama. Ističe da uslovi konkursa, poput zahteva da je objekat legalizovan, ograničavaju broj onih koji će subvenciju i dobiti. Isto tvrde i građani, opredeljeni za pelet. Naši sagovornici kažu da bi im dobrodošla pomoć Grada pri kupovini peleta.
Radi poboljšanja i očuvanja životne sredine, Grad Užice teži da smanji potrošnju energenata u privatnim i javnim objektima, na njima primeni mere energetske efikasnosti ili ih energetski sanira.
– Rade se fasadne izolacije, menja se stolarija, menja se način grejanja, izbacuju se neefikasni kotlovi, uvode se kotlovi na gas i pelet. Svako ulaganje u energetsku sanaciju, kroz uštede u potrošnji energenata, donosi povraćaj tih sredstava, ističe energetski menadžer Užica Vojo Đoković.
Finansijsku pomoć lokalne samouprave na javnom konkursu za mere energetske efikasnosti u poslednje četiri godine je iskoristilo više od 300 vlasnika porodičnih kuća i stanova.
– Po završetku sezone anketiramo domaćinstva koja su dobila sredstva i uporedimo podatke sa prethodnim godinama. To je otprilike od 20 do 25 odsto uštede u zavisnosti od zime, ali se u svakom objektu registruje smanjenje potrošnje energenata, ističe Đoković navodeći da manju potrošnju energenata i emisije zagađujućih materija u vazduh beleže i javni objekti grada, posebno škole, vrtići i drugi objekti na kojima su primenjene mere energetske sanacije.
Vreme za dobro upravljanje energetskim resursima
Planirana energetska sanacija pojedinih javnih i obrazovnih ustanova
https://www.radioluna.info/uzicki-kraj/uPoMoc/23547/-vreme-za-dobro-upravljanje-energetskim-resursima.html
Inače, Užicu je krajem 2016. godine uspostavilo sistem energetskog menadžmenta. Rezultat je baza sa uvidom u podatke o potrošnji energije i energenata, količini, troškovima, energetskim karakteristikama oko 130 javnih objekata.
– Cilj je da se smanji na godišnjem nivou potrošnja energenata za jedan procenat. Mi smo, po podacima iz 2017. godine ostvarili tu uštedu u odnosu na 2016. godinu. Očekujem da ćemo ostvariti uštedu i u 2018. godini jer smo u međuvremenu imali primenjene mere po pitanju smanjenja potrošnje u nekim javnim objektima, navodi energetski menadžer grada Vojo Đoković.
Podsetimo, po odluci užičkog Gradskog veća, javni objekti čiji je osnivač lokalna samouprava su poslednje tri grejne sezone u obavezi da za grejanje primarno koriste prirodni gas.
Kao osnovno gorivo, gas se koristi u osam od 12 kotlarnica Gradske toplane. Pelet je u upotrebi u kotlarnicama u Koštici u Krčagovu, mazut u drugoj po veličini kotlarnici tog javno komunalnog preduzeća Blok Zlatibor i u kotlarnici na Rosuljama koja čeka upotrebnu dozvolu kako bi koristila gas.
Užička Gradska toplana proizvodi i distribuira toplotnu energiju do oko 6.100 korisnika sistema daljinskog grejanja. Usluge tog javno komunalnog preduzeća koristi blizu 5.790 individualnih potrošača, oko 460 privrednih lica, 29 budžetskih korisnika, javnih ustanova.
Na distributivni sistem AD Užice gas-a je priključeno najmanje 1.010 korisnika. Zainteresovanima za prelazak na grejanje gasom, Užice gas i Gradska toplana nude priključenje na sistem po duplo nižoj ceni od prethodne.
Podsetimo, Užice se strateški opredelilo da koristi gas kao najefikasnije oruđe u borbi protiv zagađenosti.
Svetlana Đoković iz kragujevačke firme EcoLogica Urbo: Podizanje svesti građana o načinima korišćenja goriva, među važnim merama koje građani mogu preduzeti kako bi smanjili zagađenje vazduha
ZZJZ Užice: Ograničiti boravak na otvorenom i provetravanje prostorija ujutru i uveče
Kao nezdrav za osetljivu populaciju je okategorisan kvalitet vazduha u Užicu tokom utorka i srede, podaci su Zavoda za javno zdravlje Užice sa mernog mesta kod užičke Biblioteke.
Vazduh je boljeg kvaliteta u odnosu na ponedeljak kada su građani udisali vadzuh okarakterisan kao vrlo nezdrav zbog duplo prekoračene dnevne granične vrednosti suspendovanih čestica PM10.
Tekst je nastao u sklopu projekta UEKO/šta? kojeg sufinansira Grad Užice.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
https://www.radioluna.info/uzicki-kraj/UEko.html
