Ovakav sistem je neodrživ, stvara gubitke i zagađuje životnu sredinu. Sve suprotno od toga bi dalo pozitivne rezultate, navodi naša sagovornica
Bajinobaštansko selo Kostojevići, jedino srpsko selo sa daljinskim sistemom grejanja, planira da umesto uvoznih fosilnih goriva za grejanje iskoristi lokalno dostupnu biomasu, drvnu sečku.
Tim pionirskim poduhvatom u Srbiji, kako za RAM mrežu kaže koordinator projekta Biovill Dragana Ivanović, smanjili bi se ogromni višegodišnji finansijski gubici bajinobaštanskog javnog preduzeća BB term čija 11 godina stara kotlarnica mazutom greje selo.
– Projektovana je da zagreje toplom vodom školu, zgradu ambulante, pošte i zgradu kolektivnog stanovanja. Postoje priključci i za individualna domaćinstva. Međutim, od projektovanih kapaciteta, danas je samo 23 korisnika. Bilo je isključivanja sa mreže, što dodatno povećava troškove JP BB term koje upravlja tom toplanom, kaže Ivanović objasnivši da se u sklopu trogodišnjeg projekta BioVill trenutno izrađuje studija izvodljivosti sa procenama i projekcijama konverzije kotlarnice, te da će biti potrebno izraditi i idejno rešenje za toplanu, uz druge aktivnosti koje prethode investicionoj fazi prelaska sa mazuta na biomasu.
– Negde sve te finansijske i ekonomske analize treba da ukažu na to da je korišćenje mazuta ekološki nezdravo i veoma skupo za lokalno stanovništvo, kaže kordinatorka projekta BioVill.
Rast cene mazuta bi mogao da ubrza proces prelaska na biomasu, tačnije zamenu jednog od dva postojeća kotla od 0,75 megavata.
– Planirano je da se zameni jedan kotao na biomasu, a da drugi ostane kao rezervni i da služi zimi u slučaju izuzetno niskih temperatura. Dobra stvar je što ne treba ulagati u proširenje mreže jer je ona razvijena, pa ne zahteva dodatna ulaganja. Ovde je samo bitan prelazak na kotao i obezbediti dovoljne količine biomase, ističe Ivanović.
Ostaci iz šume i poljoprivredne proizvodnje nisu dovoljno iskorišćeni u bajinobaštanskom selu sa oko 410 stanovnika, okruženim šumovitim planinama.
– U selu ima dosta malinara i orezivanje od malina može da se koristi kao biomasa. Postoje i lokalna preduzeća koja se bave proizvodnjom drveta u čijem procesu proizvodnje ostaje drvna sečka, tako da se to može urediti dugoročnim ugovorima kako bi se obezbedila sigurnost u snabdevanju biomase, dodaje Ivanović.
Objasnivši da bi meštani mogli i da zarade od prodaje svoje biomase, Ivanović ističe da bi novac koji se izdvaja za kupovinu uvoznog mazuta ostajao u lokalnoj zajednici.
– Na taj način bi mogao da se planira dalji razvoj sela i u drugim pravcima, ističe Ivanović.
Projekat BioVill, studijskim posetama bioenergetskim selima u Nemačkoj i Austriji, radionicama i likovnim konkursima za najmlađe, podstiče stanovništvo Kostojevića da se aktivnije uključi u poduhvat.
– Građani su zainteresovani u smislu ako cena energenta ide dole, ako je prihvatljivo što se tiče finansijske strane. U ovom trenutku se toliko ne razmatra efekat zaštite životne sredine, ističe Ivanović.
Lokalno obnovljivi izvori se u Evropi uveliko koriste za proizvodnju toplotne, pa i električne energije. Bioenergetska evropska sela postoje od osamdesetih godina prošlog veka.
Postoje pomaci da Srbija dobije prvo koje će proizvoditi i koristiti energiju dobijenu iz lokalno sakupljene biomase, ali dosta toga treba i uraditi. Kako dodaje Ivanović, potrebno je i vreme za ispitivanje tehnologije, ali i zainteresovanost lokalne zajednice.
– Osnovni faktor za uspeh jednog bioenergetskog sela je da se zalihe biomase proizvode na lokalnom nivou na održiv način, da snabdevanje električnom energijom iz lokalnih obnovljivih izvora odgovara potražnji za energijom. Ti poslovni modeli omogućavaju potrošačima, poljoprivrednim proizvođačima i vlasnicima šume da postanu suvlasnici instalacija.
Ipak, dodaje Ivanović, ni javno preduzeće, lokalna samouprava niti meštani nisu preuzeli inicijativu da preuzmu konverziju kotlarnice, potom i upravljačku ulogu nad seoskim sistemom daljinskog grejanja. Razmatrano je više mogućnosti, meštanima ponuđeno da se organizuju u energetske zadruge.
Pretpostavka je, kaže Dragana Ivanović, da mnoge zemlje jugoistočne evrope imaju velike potencijale u biomasi, ali da često taj potencijal nije iskorišćen za lokalno energetske potrebe u svrhu regonalnog ekonomskog razvoja.
Do marta 2019. godine devet partnera BioVill projekta pokušaće da znanja i iskustva iz Nemačke i Austrije prošire na područje Srbije, Slovenije, Hrvatske, Makedonije i Rumunije i podstaknu uspostavljanje pet bioenergetskih sela.
Cilj im je da proces prelaska na održivu upotrebu biomasu u pet sela dovedu do investicione faze, izradom nacionalnih i lokalnih analiza bioenergetskog okvira delovanja, ekonomskim procenama i konkrentim predlozima za uspostavljanje bioenergetske infrastrukture.
U BioVill projektu učestvuju i Opština Bajina Bašta i Stalna konferencija gradova i opština. Projekat se od 2016. godine sprovodi uz podršku evropskog programa za istraživanje i inovacije EU Horizont 2020.
Sečka kao ideja i u Bajinoj Bašti?
Izbacivanje mazuta iz upotrebe, proširenje mreže i uključivanje najmanje sedam objekata javne namene usistem daljisnkog grejanja, u dugoročnom je planu i JP BB Term.
Ono, kako nam kaže izvršni direktor JP BB Term Velimir Radovanović, trenutno izrađuje idejno rešenje u nameri da izgradi kotlarnicu koja će koristiti biomasu.
Odabir lokacije i dobijanje finansijske podrške remeti ostvarenje prvobitnog plana prelaska na drvnu sečku za kojeg je, prema procenama, potrebno do dva mililona evra.
Gradnja toplane po sistemu ključ u ruke, kako nam je nedavno rekao Radovanović, mogla bi biti gotova šest meseci. Osam godina od izgradnje i puštanja u rad toplane očekuju isplatu investicije kojom uvode drvnu sečku kao energent.
– Realno je da te uštede budu oko 45 odsto, dodao je Radovanović.
Da bi do ušteda došlo, kako nam je objasnio Radovanović, potrebno je organizovano prikupljati biomasu, potom sklopiti dugoročne ugovore sa dobavljačima.
Bajinobaštanski BB term mazutom i ugljem trenutno greje oko 1050 domaćinstava, deset objekata javne namene i selo Kostojevići. Izgradnjom toplane, prema procenama bi godišnje za grejanje potraživao do 7.000 tona drveta.
Drvne sečke ima u okolini Bajine Bašte. I Srbija, kažu stručnjaci, poseduje veliki potencijal za iskorišćenjem drvne sečke kao obnovljivog izvora energije.
Taj ekonomičan način korišćenja drveta kao energenta se najčešće dobija od rastinja pored puta, drvnog otpada iz šume i drvnog ostatka iz procesa prerade drveta.
Studija, rađena u okviru GIZ-ovog programa, pokazala je da je u opštini Bajina Bašta više od 38.290 m3 količina rastinja koja je locirana na lokalnim putevima u opštini u širini od tri metra sa obe strane puta.
Inače, oko 3500 sopstvenika na teritoriji Opštine Bajina Bašta legalno eksploatišu šume. Ni otpad iz šuma u privatnom vlasništvu nije dovoljno iskorišćen, a mogao bi biti, za početak- udruživanjem šumovlasnika.
Podsetimo, Srbija se obavezala da do 2020. godine u bruto finalnoj potrošnji energije poveća udeo iz obnovljivih izvora na 27 odsto.
Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić za sledeću godinu najavljuje prelazak sa fosilnih goriva na biomasu u sistemu daljinskog grejanja u deset opština.
Bajina Bašta je među četiri opštine iz Zlatborskog okruga, a među deset u Srbiji koje su prošle godine potpisale ugovor o sprovođenju projekta prelaska sa fosilnih goriva na korišćenje obnovljivih izvora energije u sistemu daljinskog grejanja.
Taj poduhvat je vredan 27 miliona evra, od čega je 20 miliona evra kredit Nemačke razvojne banke KfW, dva miliona bespovratna pomoć te banke, a pet miliona je donacija Vlade Švajcarske. Poduhvat je deo projekta Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji. Tehnički ga podržava Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ.
http://old.radioluna.rs/uzicki-kraj/uPoMoc/23516/-bajinobastansko-mozda-i-bioenergetsko-selo-drvnom-seckom-do-pionirskog-poduhvata.html
