Priboj – Naredne godine grad na Limu imaće novu gradsku toplanu na biomasu, snage 8 megavata. Ugovor sa, na tenderu odabranim izvođačem, konzorcijumom „Južna Bačka“ iz Novog Sada, u Ministarstvu rudarstva i energetike u Beogradu potpisao Zoran Ratković, direktor JP Toplana, predstavnika lokalne samouprave, kao i pomoćnika ministra rudarstva i energetike Miloša Banjca. Izgradnja toplane koštaće 5.250.000 evra, sa zamenom toplovoda i podstanica.
“Ovo je veliki dan za opštinu Priboj, region, pa i Srbiju,jer smo uz Mali Zvornik, prva opština u Srbiji, koja dosadašnja fosilna goriva zamenjuje biomasom. Uz ekološki efekat, koji takođe nije zanemarljiv, građani će dobiti kontinuirano 24-satno kvalitetno i značajno jeftinije grejanje, jer će plaćati onoliko koliko budu trošili, a ostvariće se i značajne uštede u budzetu Opštine.”, rekao je Vasilić, zamenika predsednika opštine Priboj.
On je dodao da sada postoje mogućnosti za priključenje novih potrošača, kako individualnih tako i stambenih jedinica, do sportske dvorane i buduće kasarne Vojske Srbije. Umesto mazuta sada ćemo koristiti drvnu sečku, koju obezbeđujemo u našoj opštini, što omogućuje i upošljavanje ljudi ovog kraja.
Plan lokalne samouprave u Priboju je da se u sledećoj fazi energetske efikasnosti pomogne i vlasnicima individualnih domaćinstava u gradskom i prigradskom delu, sa nabavkom adekvatnih ložišta, koja će uz manju potrošnju energenata povećati kvalitet grejanja, ali poboljšati i ukupnu ekološku sliku grada odnosno kvalitet vazduha, istakao je u svom obraćanju Vasilić.
“Izgradnjom gradske toplane na biomasu zamenićemo kotlove stare preko 40 godina, a uradiće se i novi toplovod i podstanice, što će olakšati i nama posao, ali i potrošačima omogućiti kvalitetnije i jeftinije grejanje.”, rekao je Zoran Ratković, direktor JP „Toplana“ i dodao da će toplana biti snage od 8 MW na biomasu, a imaće i dva rezervna kotla na lož ulje, ukupne snage 15 MW, dok je plan da nova gradska toplana bude u funkciji od grejne sezone 2021/22.godine.
Projekat će koštati blizu sedam miliona evra, od čega 16,5 odsto finansiraju nemačka i švajcarska vlada, dok je ostatak dugoročni kredit kod nemačke Razvojne banke KfV uz minimalnu kamatnu stopu od 1,1 odsto i grejs periodom od dve godine.
RINA