Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima donosi više prava za sezonce, kao što supravo na penzijsko osiguranje i zdravstvenu zaštitu u slučaju povrede na radu
Pojednostavljena procedura podrazumeva da se uz upis JMBG-a radnika, označi vrsta posla, bilo da je reč o branju, sadnji, orezivanju–Radnici prijavljeni na ovaj način ostvaruju pravo iz penzijskog i invalidskog osiguranja i prava iz korpusa zdravstveog osiguranja u delu koji se tiče povrede na radu i profesionalnog oboljenja što do sada nije bio slučaj, imajući u vidu da je do sada 95 posto zaposlenih u ovoj grani obavljalo rad na crno, rekao je Dušan Radovanović iz NALEDA koji sprovodi projekat u saradnji sa GIZ-om, Ministarstvom za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka prava, Ministarstvo poljoprivede i Ministarstvom finansija.
Radnici imaju pravo na penzijsko osiguranje i zdravstvenu zaštitu u slučaju povrede na radu i moći će da (kao i inspekcije) na portalu u realnom vremenu provere da li su prijavljeni. Na sezonskim poslovima moći će da budu angažovani zaposleni (ukoliko su na odmoru, ne i bolovanju i ukoliko je to u skladu sa ugovorom sa poslodavcem kod kojeg su stalno angažovani), penzioneri, maloletnici od 16 godina (u skladu sa Zakonom o radu), kao i nezaposleni i primaoci socijalne pomoći koji pritom ne gube prava na naknade koje su dotad primali.
Troškovi poreza i doprinosa za angažovanje sezonskih radnika su zakonom propisani u fiksnom iznosu na poresku osnovicu koja se utvrđuje u visini odgovarajuće minimalne cene rada. U ovoj godini ona iznosi oko 155 dinara. Fiksni troškovi poreza i doprinosa koje poslodavac treba da plati su 303 dinara, što znači da u prosečnom angažovanju od 20 radnih dana tokom meseca, za jednog sezonskog radnika treba izdvojiti oko 6000 dinara.
– Dakle, obaveza poslodavca je da radnika prijavi odnosno odjavi u onoj smeni u kojoj on radi. A na kraju meseca u bazi podataka koje će poslodavac dostaviti putem portala www.sezonskiradnici.gov.rs, Poreska uprava automatski popunjava i sačinjava poresku prijavu, a poslodavac dobija nalog za plaćanje u kojem je naznačena visina poreza i doprinosa koje treba da plati, objašnjava Radovanović.
Primena Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju sezonskih radnika počela je u januaru ove godine. Tokom prva dva meseca ove godine, na ovaj način prijavljeno je 20000 radnih dana za radnike angažovane na sezonskim poslovima. Reč je mahom o radnicima iz okoline Leskovca i Vojvodine, a poslovi su većinom vezani za povrtarstvo. Donošenje ovog zakona, su osim NALEDA, inicirali poljoprivrednici iz Srema.
Na sezonskim radovima je angažovano između 65.000 i 80.000 građana i praksa je pokazala da čak 95 posto njih radi na crno. Ugovor na papiru više neće biti potreban, sve će se odvijati elektronski, a sama procedura traje manje od 10 minuta u odnosu na pet sati koliko je zahtevala registracija po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima. Izdatak za porez i doprinose niži je za čak trećinu u odnosu na prethodni model i iznosi 300 dinara dnevno, uverava Radovanović. Novi zakon i portal kreirani su u saradnji s NALED-om i uz podršku Nemačke razvojne saradnje (GIZ) tokom 2018.
Međutim, proizvođači malina u zlatiborskom kraju, koji su danas bili na obuci, kažu da ovaj zakon njima donosi jedino štetu.
– Ovo ne može da se primeni u malinama. Mi nikad nemamo stalne radnike, nama se struktura angažovanih radnika menja iz sata u sat. Mi imamo strog zakon na nivou republike i nikakvu pomoć od lokalne samouprave. Možda ovaj zakon može da se primeni u proizvodnji neke druge biljke, ali u malini, konkretno u berbi malina, koja nam je najpotrebnija, ne može. Kada dođe berba, svi ostali radovi nisu toliki problem, rekao je uzgajivač malina Pero Todorović iz Trešnjevice kod Arilja.
Proizvođač malina iz Arilja Milijan Poledica problem vidi u članu 11 novog Zakona koji se tiče evidencije prijava i odjava. Ovaj član, između ostalog, nalaže da poslodavac prijavi sezonskog radnika najkasnije do 10 sati pre podne.
– Mi za berbu malina imamo jako nekvalitetne radnike. Meni sada zakon diktira da ga prijavim do 10 sati ujutru, a on može da ode posle tog vremena. Mi kao proizvođači malina nismo konsultovani kada je ovaj zakon bio u pripremi, i sada nam jedino preostaje da se šetamo da se on poništi, zaključuje Poledica.
Izvor: Radio Luna
