Uvođenje projektne nastave u prvi razred osnovne škole, između ostalog, ima za cilj razvijanje međupredmetnih kompetencija učenika, efikasno učenje, povezivanje poznatog i nepoznatog, razvijanje poželjnih modela ponašanja, socijalni razvoj dece kroz dominaciju timskog rada i saradničkih odnosa.
Tokom realizacije projektne nastave važno je uvažiti uzrast učenika, a njihovu prirodnu radoznalost iskoristiti u brojnim aktivnostima ovakvog učenja koje predstavlja jedan od puteva ka sticanju funkcionalnog znanja.
Ideja timskog rada učiteljica Božane Jeveričić i Nadežde Popović bila je da nakon realizovane tri teme na časovima projektne nastave: Ponašanje u školi, Bonton i Očuvanje zdravlja isplaniraju dodatnu aktivnost u kojoj će učestvovati svih 56 učenika iz dva odeljenja I razreda i tako ostvare dodatni produkt realizovanih projekata.
Planirana aktivnost – izvođenje predstave ,,Deca imaju pravo na lepo i zdravo“ realizovana je sa uspehom 12. 12. 2018. u amfiteatru Pedagoškog fakulteta u Užicu. Učenici su uspešno izveli predstavu, a nastavnici i roditelji koji su prisustvovali i pratili uglednu aktivnost iskazali su posebno oduševljenje što su učenici najmlađeg školskog uzrasta bili u stanju da aktivnost iznesu do kraja u potpunosti.
Pred kraj 2018. godine u OŠ „Dušan Jerković“ održana je i ugledna aktivnost na temu saobraćajni objekti. Uglednu aktivnost realizovali su učenici 6. razreda i nastavnici tehničkog i informatičkog obrazovanja Mirjana Jovanetić i Milan Gojgić. Učenici su prezentovali svoje radove: makete saobraćajnih objekata, prezentacije urađene na temu saobraćajnih objekata i tehničke crteže urađene u programu za 3D modelovanje Google SketchUp.
Videli smo da učenici razumeju i praktično primenjuju idejno rešenje kao ključnu i važnu fazu u izradi makete građevinskog objekta. Pokazali su da primenjuju znanja iz tehničkog crtanja u izradi tehničke dokumentacije projekta, koristeći i računar (program Google Sketchup- program za 3D modelovanje), kao i da umeju odlično da praktično izrađuju maketu saobraćajnog objekta, po algoritmu, od ideje do realizacije, u okviru grupe.
Učenici su najpre prikupljali, pa analizirali informacije na terenu i sa Interneta, ukoliko se radi o objektima koji ne postoje u gradu, kao što su: auto-putevi, luke i aerodromi. U gradu, na mnogobrojnim lokacijama, učenici su posmatrali i proučavali izgled saobraćajnica, saobraćajnu signalizaciju, prateće objekte i uređaje, raskrsnice, kružne tokove, železničku stanicu.
Tokom prezentovanja rada projektni timovi objasnili su tok rada na projektu, podelu posla u okviru grupa, kakva je saradnja bila u grupama, na koje su teškoće nailazili i kako su ih rešavali. Oni su takođe izlagali i sve ono što su naučili o toj vrsti građevinskih objekata: strukturu, namenu, značaj. Odbrana projekata zamišljena je kao takmičenje projektnih timova na imaginarnom nadmetanju za izbor najboljeg idejnog rešenja za izgradnju saobraćajnog objekta u Srbiji. Svi su pobedili!
Predstavljanji su nam sledeći projekti: Aerodrom (Bela Zemlja, predlog za izgradnju), Nadvožnjak (Beograd – Ruzveltova ulica), Most (Između Starog grada i Zlatiborskog puta, predlog za izgradnju), Luka (na Dunavu, predlog za izgradnju ), Auto-put (Novi Sad – Beška; predlog za izgradnju), Aerodrom ( Zlatibor, predlog za izgradnju), Most (obilaznica oko Užica; povezivanje zlatiborskog puta sa magistralnim putem Užice – Bajina Bašta; predlog za izgradnju)
Radovi učenika, kao rezultati rada na ovom projektu koji je realizovan na časovima tehnike i tehnologije tokom prvog polugodišta, bili su izloženi u holu škole i privukli su veliku pažnju svih učenika, nastavnika i posetilaca.
Krajem prvog polugodišta u okviru školskog projekta „Putovanje u prošlost“ realizovana je i ugledna aktivnost „Ne smemo zaboraviti naše pretke, junake Prvog svetskog rata“ kojom su učenici od V do VIII razreda, nastavnica istorije Vesna Lijeskić, nastavnica srpskog jezika Biljana Aksentijević i školski bibliotekari Mirjana Radovanović Pejović i Ana Duković obeležili 100 godina od Dana primirja u Prvom svetskom ratu i kraj Velikog rata. Nastavnice i bibliotekari su upoznali učenike sa temom i u dogovoru sa učenicima odabrali odgovarajuće tekstove. Zahtevni tekstovi i delovi govora, koje su učenici govorili ili interpretirali, bili su predmet istraživanja i razgovora, postavljana su pitanja, povezivano je gradivo različitih predmeta, diskutovano je. Naši preci i istorijske okolnosti postali su tako razumljiviji, a empatija veća.
Podsetili smo se objave rata, pobeda iz 1914, što je bila tema muzičko-scenskog obeležavanja „Priča o junaštvu, mučeništvu i slavi jednog naroda“ pre 4 godine. Lekcije o istoriji srpskog naroda vezane za Prvi svetski rat ovako se proširuju. Drugačijim načinom rada, podsticanjem imaginacije i samostalnog mišljenja, učenici su shvatili suštinu istorijskih događaja i procesa. Učenici ovako mogu učiti složenija znanja i razvijati veštine koje su im nepohodne za život u 21. veku.
Razmatrali smo i učili zajednički ko je čovek u ratu, kakvo je lično i kolektivno iskustvo , prikazivali život u pozadini i na frontu. Predstavili smo život u senci rata, bolest, glad i epidemije, shvatili kakva je bila odbrana Beograda, a kakva Albanska golgota, okupacija i život u izbeglištvu, Solunski front i konačno oslobođenje.
Učenici su govorili i razumeli reči regenta Aleksandra Karađorđevića, majora Gavrilovića, Arčibalda Rajsa, Flore Sands, Milutina Bojića…
Stvaralački proces scenskog izvođenja aktivnosti aktivirao je skrivene talente, jer umetnost, posebno dramska, pruža priliku za promenu identiteta, a učenici kroz svoje uloge bivaju ono što nisu ni slutili da mogu biti.
Na ovakav način učenici usvajaju ciljeve i zadatke istorije, a istovremeno formiraju svoju ličnost u patriotskom duhu, motivisani su na negovanje humanosti i solidarnosti radi razvijanja moralnih osobina, kao i stavova i ubeđenja. Ovakav vid nastave omogućava učenicima savremen, aktivan i kreativan rad. Razvija se pozitivna, podsticajna komunikacija, saradnja i socijalizacija među učenicima različitih razreda.
Učenici uvek rado dočekaju ovakav oblik projektnog rada, jer osećaju svoju slobodu, svesni su prikupljenih trajnih znanja i iskustava koja ovakvim oblikom nastave dobijaju. Postižu veći uspeh u radu, stiču samopouzdanje, koje im je pokretač za dalje učenje i napredovanje u modermom društvu celoživotnog učenja.
