Muzička melodrama Dva mirisa ruže, u režiji Slavenka Saletovića, večeras u KSC Požega
Predstava Dva mirisa ruže, Pozorišta na Terazijama, večeras će imati priliku da pogleda publika u Požegi.
Pozorište na Terazijama: O predstavi Dva mirisa ruže
U ovom komadu, mesički pisac Emilio Karbaljido razvija, ljupku, tečnu kamerno – scensku priču o dvema ženama koje odluče da, konačno, svoje životne sudbine preuzmu – u svoje ruke! Spojene sticajem okolnosti i nagnane na zajedničko delanje, nastoje da, spasavajući svog zajedničkog muškarca iz zatvora, dođu do novca za njegov put u slobodu. Kada nakon mnogih peripetija, svoj naum i sprovedu, shvate da taj muškarac (a koji je jednoj od njih muž, a drugoj ljubavnik) – takvu njihovu žrtvu možda i ne zaslužuje!
Iako je u pitanju, u dramaturškom pogledu, “lagano” štivo, ili, kako bi se moglo kazati, “komad za opuštanje”, “Dva mirisa ruže” su svojim pitkim dijalogom i vrcavim humorom, kao i uzornim oslikavanjem dva ženska karaktera, upravo idealan scenski pretekst za bravoruoznu glumačku nadgradnju.
Prvakinje Pozorišta na Terazima, Ljiljana Stjepanović i Elizabeta Đorevska, vođene superiornom rediteljskom koncepcijom Slavenka Saletovića i potpomognute muzikom “marijača” Orkestra Pozorišta na Terazijama – čine ovu pozorišnu magiju mogućom, a publici daruju ono što nam je danas svima tako užasno potrebno: zdrav, isceljujući smeh!
Predstava je realizovana u saradnji sa Ambasadom Meksika.
Pozorište u Meksiku
U 15. i 16. veku religiozna drama bila je veoma popularna u Španiji i podrazumevalo se da ona sadrži jasne poruke i pravila o katoličkom moralu. Tako se pojavljuje pikarska književnost koja će naročito afirmisati komičare i putujuća pozorišta. Sa ovim komičarima i Lope de Vegom započele su promene u Zlatnom veku u španskom pozorištu. Ovo pozorište uživalo je neizmernu popularnost u svim društvenim klasama. Političkim osvajanjem na američkom kontinentu počinje i religiozno osvajanje Meksika. Katolički sveštenici su među domorodačkim grupama u Meksiku pronašli odgovarajuće artističke scene, što im je olakšalo posao stvaranja misionarskog pozorišta. Kao i na Iberijskom poluostrvu, igra mimika i govori odigravali su se na trgovima, na otvorenom, u dvorištima. amfitatrima, gostionicama, predvorjima i tržnicama. U drugoj polovini XVI, veka, zahvaljujći uticaju autora kao što su Lope de Vega, Kalderon i Tirso de Molina, misionarsko pozorište polako će početi da nestaje, ustupajući mesta autorima rođenima na američkom kontinentu. Slično »corrales« u Madridu, funkcionisala je »Kuća komedije« u Siudad de Meksiku, ali se Meksiko može pohvaliti da je mnogo pre glavnog grada Španije imao prvo pozorište u zatvorenom prostoru koje je funkcionisalo pod imenom »Kolisej«. Ono se nalazilo u okviru bolnice koja se zvala »Hospital Real de los Naturales«, u sadašnjoj Aveniji San Huan de Letetran, na uglu sa ulicom Viktorija de Siudad de Meksiko. Kada su se završila neprijateljstva između političkih strana i kada je došao kraj Meksičkoj Revoluciji, zemlja je započela svoj dugi proces rekonstrukcije, zbog čega se otežavala komunikacija čak i unutar glavnog grada. Razdaljine između prigradskih okruga i zabavnih centara bile su velike, tako da su pozorišta izgubila značajan auditorijum, naročito među radničkom i srednjom klasom. Ovakva situacija podstakla je ideju da se odigravaju pozorišne predstave u improvizovanim šatorima, što je dovelo do toga da se izvođenje ovih improvizovanih pozorišnih predstava proširi kao neka vrsta zaraze na celu zemlju. U ovakvim šatorima pojavljivala su se veoma važna imena za pozorišni život Meskika. Očita želja za pozorišnom obnovom, žudnja da se dramska umetnost posmatra kao sastavni deo, sociajalna esencija i uspostavljanje dobrog odnosa koji je trebao da postoji između pozorišta i inteligencije, podstakao je na snažan način eksperimentalno meksičko pozorište, kao i ekspanziju novih pozorišnih grupa. Sve skupa, to je doprinelo svemu onome što danas definiše i udružuje impuls jedne zemlje u njenom punom razvoju, zaljubljene u vrednosti svog, kroz vekove sačuvanog beskrajnog i prebogatog kulturnog nasleđa.
Predstava se izvodi u bioskopskoj sali Sportsko-kulturnog centra Požega od 20 časova. Ulaznica košta 400 dinara.
Predstava Dva mirisa ruže je, inače, premijerno izvedena 2002. godine. Do sada je na matičnoj sceni i brojnim gostovanjima odigrana više od 150. puta.
