Oko 300 sadnica belog jasena je stiglo u Užice kako bi ih posadili građani koji su se odazvali akciji Posadi svoj hlad, Zelenog razvojnog centra.
Isidora, Uroš i Aleksandar su među 130 građana Užica koji će saditi svoj hlad.
Aleksandar kaže da je video link na internetu i da je aplicirao jer su sadnice bile besplatne.
– I ranije sam sadio drveće. Osećaj je super, kaže Aleksandar.
Uroš iz Užica je dva puta posadio drvo u svom dvorištu.
– Jako je lep i plemenit osećaj posaditi drvo, kaže Uroš.
Napominje da sa svojim kolegama, arhitektama, razmišlja o pokretanju inicijative kako bi sadili drveće koje bi kasnije obrađivali.
– Odazvala sam se akciji zbog širenja svesti o neophodnosti drveća, zbog važnosti ekologije, kaže nam Isidora.
Učesnici ekološke akcije su u obavezi da zasade sadnicu u svojim dvorištima ili na slobodnom prostoru, da se pored zasađenog stabla fotografišu i nevladinoj organizaciji pošalju fotografiju sa lokalitetom sadnje. Zeleni razvojni centar objaviće fotografije na sajtu akcije i na društvenim mrežama i uneće link zasađenog drveta na kartu Srbije.
– Sugrađani koji su konkurisali i dobili sadnice, a nemaju priliku ili prostor da ih zasade, treba da znaju da je Grad obezbedio lokaciju na Pori, iznad vrtića, u Užičkoj ulici, napominje gradska većnica zadužena za zaštitu životne sredine, energetsku efikasnost i turizam Nada Jovičić.
Oko 30 000 sadnica belog jasena, posredstvom partnera, obezbedio je Zeleni razvojni centar za domaćinstva širom Srbije.
Iz Zelenog razvojnog centra navode da je jasen poštovan kao sveto drvo. Podsećaju da je važan za lečenje većeg broja bolesti. Veruje se da je simbol čvrstoće i da harmonizuje bračne i porodične odnose.
Beli jasen može da naraste do 20 metara. Sadi se i kao ukrasno stablo pošto dobro podnosi gradske uslove.
– On je zgodan za sadnju i u šumama ili čak u urbanim sredinama. Za sada je tvrdnja da se prima na svim mogućim zemljištima, dodaje Jovičić.
Za Radio Lunu Jovičić dodaje da će sadnja uroditi plodom bez obzira što je polovina decembra.
– Što se tiče struke, bitno je da zemlja nije smrzla. Sve sadnice mogu da se posade sve do momenta dok ne bude previše hladno, napominje Jovičić.
Nedavno je za Radio Lunu navela da jedno stablo belog jasena može na godišnjem nivou proizvesti kiseonika za najmanje dva čoveka.
Umereno dobar je bio kvalitet vazduha kojeg su građani udisali tokom nedelje i u ponedeljak ujutru. To je poboljšanje u odnosu na prethodni dan kada je bio nezdrav za osetljivu populaciju. Podsetimo, procenjuje se da je u Užicu oko 16 000 individualnih ložišta. Njihov uticaj na kvalitet vazduha je od najvećeg značaja. Pogoršanju kvaliteta vazduha dopinosi i saobraćaj, uz klimatske uslove grada u kotlini.
Građani koji su se odazvali akciji, a sa kojima smo razgovarali, smatraju da sadnjom drveta neće doprineti da se kvalitet vazduha u gradu značajno poboljša.
– To je poprilično zahtevan proces koji prvenstveno zahteva volju i to je najveći problem grada. Imaju nadležni, pa neka se uhvate u koštac sa tim, kaže za Radio Lunu Aleksandar.
– Prvo mora da se reši problem izvora ovakvog zagađenja, napominje Isidora.
Akcija Posadi svoj hlad, prema rečima Nade Jovičić, ima i zdravstvenu funkciju.
– Svako drvo je jedinstveni zeleni respirator, ističe gradska većnica.
Beli jasen se pretežno može videti u nacionalnim parkovima zemlje. Ima ga i u Užicu, u domaćinstvima građana koji su se odazvali akciji 16 000 stabala za 16 000 ložišta.
Akciju dodele besplatnih sadnica, podsetimo, sprovela je lokalna samouprava kako bi sadnjom građani doprineli smanjenju zagađenja vazduha.
Beli jasen, uz crni bor, sadio se ove jeseni i u Krčagovu, na Gradskoj plaži i Malom Zabučju, na Ljubanjama i kod deponije Duboko, na ukupno 9, 2 hektara pošumljenog zemljišta.
Gradska većnica Nada Jovičić napominje da je Užice među gradovima koji je u prethodnom periodu na svojoj teritoriji zasadio najveći broj stabala.
– Niš je pozitivan primer, dodala je učesnica ekološke akcije Isidora.
– Oni su ove godine zasadili 30 puta više drveća nego što su posekli, navela je za Radio Lunu.
Radio Luna i dalje očekuje odgovore od Gradske uprave za infrastrukturu i razvoj. Koliko je ukupno posečeno drveća u prethodne dve godine na teritoriji grada, među pitanjima je koje smo 25. novembra uputili načelniku te gradske uprave.
Isidora smatra da Užice ima dovoljno zelenih površina.
– Generalno nije loše, ali uvek može bolje i treba više. Recimo, mislim da je glavna ulica problem. Posadili su nove sadnice, ali je svuda beton, beton, beton, čak i na onim ošupljenim betonskim profilima, recimo, kod parkinga, gde bi trava mogla slobodno da raste ili slično, kaže Isidora.
Urbanista Uroš smatra da bi slika grada mogla biti povoljnija rešavanjem urbanističkih pitanja.
– Katastrofa je vazduh koji udišemo, ali je to generalno slika zemlje. Generalno, ovako je loše. Imamo profesionalnu deformaciju jer vidimo sve to. Jednostavno, prođem i iznerviram se. Primer urbanizma i zagađenja je ukidanje dva pešačka prelaza na glavnoj ulici i pravljenje čepa u jednoj tački. Znači, u toj tački je koncentracija zagađenja katastrofa velika, objašnjava Uroš.
– Znači, prvo u gradskoj upravi da se promene ljudi koji su stručni u domenu ekologije, zelenila, urbanizma i da se odatle krene, napominje Uroš istakavši da pre razmišljanja o ponovnoj sadnji i betonizaciji treba izbeći bezrazložnu seču drveća.
Na sajtu iz Zelenog razvojnog centra navode stotinu razloga zbog kojih treba posaditi drvo. Napominju da je drveće izvor sreće, da čuvaju novčanik štedeći energiju i da zelene površine pozitivno deluju na ublažavanje stresa kod gradskog stanovništva.
– Čovek godišnje udahne oko 9,5 tona vazduha, u kome kiseonik čini oko 23 %, tj. oko 740 kg kiseonika. Da bi se proizveo kiseonik za jednu osobu potrebno je oko sedam, osam stabala. Šume igraju bitnu ulogu u prečišćavanju vazduha od prašine i čestica koje dospevaju u atmosferu. Jedno drvo četinara (bora, smrče, jele…) površinom svojih listova kiseonikom koji proizvede može da pokrije i do 120 ari. Zato je svako drvo ustvari deo pluća naše planete, navode na sajtu iz Zelenog razvojnog centra.
Ta nevladina organizacija, kako navode, sprovodi ekološku akciju u težnji da pomogne Srbiji u borbi protiv klimatskih promena i da dostigne procenat pošumljenosti u skladu sa ciljevima poglavlja 27.
Na sajtu iz Zelenog razvojnog centra navode da su privremeno obustavili konkurs za prolećnu sadnju usled nedostatka sadnica.
Gradska većnica Nada Jovičić, pak, napominje da je njihov konkurs otvoren cele godine, i da zahtev za besplatnim sadnicama mogu podneti i pojedinci, organizacije, škole.
Za prijavu, kako navode na sajtu iz Zelenog razvojnog centra, potrebno je malo dobre volje i nula novaca.
U podeli sadnica u Užicu učestvuje Kancelarija za mlade Grada Užica
Volonteri Kancelarije za mlade Užice deliće sadnice građanima i u utorak i sredu, ispred Gradskog kulturnog centra od 11 do 14 časova.
– Sem građana Užica, na spisku imamo i ljude koji su iz Nove Varoši, Požege, Arilja. Tako da očekujemo da svi dođu po svoje sadnice i da nam ulepšaju okolinu, posebno u ovom periodu kada imamo dosta zdravstvenih problema izazvanih pandemijom, navodi koordinator lokalne Kancelarije za mlade Marija Maričić.
Zeleni razvojni centar je, inače, predstavnik i ovlašćeni partner svetskog pokreta Let’s do it! Eorld u Srbiji.
