Kontekst istočnoevropske emigracione krize
Masovno iseljavanje stanovništva sa nekog prostora uzrokovano je mnogobrojnim privlačnim faktorima zbog kojih stanovništvo jedne zemlje planira da se odseli u drugu. Godinama unazad, Ujedinjene nacije ukazuju na dugotrajno smanjenje broja stanovnika istočne i južne Evrope. Deset vodećih zemalja koje beleže najveći rast emigracionih tokova dolaze iz ovog dela sveta, od kojih je sedam u Evropskoj uniji. Bugarska se nalazi na vrhu kada je umanjenje broja stanovništva u pitanju. Preko milion Bugara napustilo je svoju domovinu od 1989. godine. Litvanija je zabeležila pad od 23% stanovništva. Procenjuje se da je komšijska Hrvatska od ulaska u EU 2013. godine izgubila oko 250 000 stanovnika. Osnovni uzrok ovako velikog egzodusa povezan je sa ekonomskim prilikama u tim zemljama. Postoje osnovni trendovi koji objašnjavaju veliki pad broja stanovnika u njima. Reč je o izuzetno niskim stopama nataliteta i masovnom iseljavanju stanovništva usled olakšanog pristupa tržištu radne snage.
Iskustvo Srbije sa emigracijom
Masovne migracije ne predstavljaju problem samo Srbije i njenih institucija. Radi se o riziku koji prema značaju i potencijalnim negativnim efektima prevazilazi nacionalni karakter. Mnoga ekonomska istraživanja u Evropi godinama unazad upućuju na probleme održivosti privrednih sistema regiona istočne i južne Evrope koji su najviše pogođeni masovnim emigracijama. Sredinom šezdesetih godina zemlje Zapadne Evrope, usled suočavanja sa nedovoljnom ponudom radne snage, stvaraju mogućnost za intenziviranje migracionih kretanja sa onih prostora koji su se suočavali sa neuspešnom privrednom reformom i viškom radnika, kao što je bio slučaj i sa bivšom Jugoslavijom i Srbijom u njenom sastavu. Povoljnija poslovna i privredna klima u inostranstvu, u odnosu na Srbiju i bivšu SFRJ, pre četiri decenije dovela je do značajnog porasta obima lica koja su, zbog egzistencijalnih potreba, otišla na rad u inostranstvo. Od tada do danas, postojalo je nekoliko emigracionih talasa ljudi iz naše zemlje u inostranstvo.
Šta je Srbija uradila?
Vlada Srbije usvojila je krajem februara ove godine Strategiju za zaustavljanje ekonomskih migracija. Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, naveo je da je cilj Strategije da mladi ostanu da žive u Srbiji, da se vrate oni koji su otišli iz zemlje, ali i da se u Srbiju privuku stranci koji bi ovde živeli i radili. On je dodao da mladi odlaze iz Srbije zbog bolje plaćenog posla, boljih uslova rada, sigurnosti posla i mogućnosti da se neko usavršava i napreduje u svom poslu.
Strategija predstavlja strateški pristup ekonomskom razvoju kroz ciljanu podršku istraživačkim, razvojnim i inovacionim aktivnostima.
Kako su napomenuli iz Vlade, Strategija o ekonomskim migracijama za period 2021–2027. nije namenjena da u ovom trenutku dâ nekome argumente da ostane u Srbiji, već, sadrži sve ono što država treba da uradi, načine na koje treba da deluje kako bi negativna ekonomska migracija bila zaustavljena.
“Strategija je dokument koji je predvideo jedan opšti i šest posebnih ciljeva koje mi kao država treba da postignemo. Opšti cilj je stvaranje privrednog i društvenog ambijenata koji će usporiti ekonomske migracije, zatim omogućiti bolju saradnju sa dijasporom i privlačenje stranaca različitih profila koji bi želeli da rade ovde u Srbiji”, objašnjava Đorđević.
Dodaje da izgradnja i jačanje institucionih kapaciteta, unapređenje uslova života rada, promena i usklađivanje sistema obrazovanja, unapređenje saradnje sa dijasporom, stvaranje uslova za praćenje ekonomskih migracija i stvaranje uslova za efikasnije upravljanje unutrašnjim migracijama, predstavljaju posebne ciljeve.
Ocenjuje da to neće moći ni lako ni brzo da se sprovede, ali je naveo da Srbija mora da ima hrabrosti i vere da to može da se uradi.
Planovi lokalne samouprave
Lokalna samouprava Grada Užica takođe ima planove koji se odnose na umanjenje odliva stanovništa. Detaljnije o planovima možete pročitati ovde.
Drndarević: Grad se trudi da stvori ambijent kako bi se sprečio odlazak stanovnika
