Ruralne oblasti u Srbiji imaju broje probleme poput staračkih gazdinstva i zastarele poljoprivredne mehanizacije, a istovremeno više od 74 odsto lokalnih samouprava nije donelo ni strategiju ruralnog razvoja, pokazao je Izveštaj o reviziji svrsishodnosti poslovanja “Podsticaji merama ruralnog razvoja” Državne revizorske institucije (DRI).
U izveštaju koji je predstavljen juče, navedeno je da, iako je Srbija od 2017. do 2019. godine izdvojila najmanje 26 milijardi dinara za podsticaje merama ruralnog razvoja, “nije moguće oceniti stepen ostvarenja ciljeva politike ruralnog razvoja, zato što planska akta nisu blagovremeno doneta i ne sadrže očekivane rezultate pojedinih mera”.
“Ministarstvo poljoprivrede, prilikom planiranja sredstava za podsticaje, nije polazilo od smernica predvidjenih Strategijom poljoprivrede i ruralnog razvoja, već se prilagodjavalo zahtevima za podsticaje kroz česte izmene Uredbi i prenosilo sredstva sa manje traženih podsticaja na one podsticaje koji su u odredjenoj godini pokazali trend rasta, kako bi zadovoljio sve pristigle zahteve, što je dovelo do otežanog sprovodjenja politike ruralnog razvoja”, navedeno je u izveštaju.
Kako je podsetio predsednik DRI Duško Pejović, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2018. prosečna starost nosilaca gazdinstva u Srbiji bila je 61 godina, dok je 2012. godinu prosečna starost nosilaca gazdinstva bila dve godine manje.
Ukazao je i da je Strategijom poljoprivrede i ruralnog razvoja bilo planirano povećanje učešća nosilaca poljoprivrednih gazdinstava starosti do 35 godina tako da u ukupnom broju poljoprivrednika, nosilaca gazdinstva, dostigne 20 odsto, ali je zapravo došlo do smanjenja njihovog učešća sa 4,6 odsto u 2012. na 3,1 odsto u 2018. godini.
“U Srbiji se poljoprivredna mehanizacija smatra zastarelom, jer je više od 80 poljoprivrednih mašina starija više od 20 godina”, dodao je Pejović.
“Nacionalni program ruralnog razvoja, kao jedan od ključnih dokumenta za realizaciju ciljeva politike ruralnog razvoja, nije blagovremeno donet i ne sadrži jasno definisane indikatore za merenje očekivanog rezultata”, ocenio je DRI u Izveštaju.
Prema oceni DRI, Ministarstvo poljoprivrede nije u dovoljnoj meri pratilo efekte mera podsticaja ruralnog razvoja, nije pratilo realizaciju Strategije i nije je uskladjivalo sa realnim potrebama u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja, što, naglašeno je, stvara rizik od neefektivnosti sprovodjenja politike ruralnog razvoja.
Ministarstvo poljoprivrede, navedeno je u izveštaju, ne vodi ni Registar podsticaja, u kome bi trebalo da budu javno dostupni podaci o vrsti i visini ostvarenih podsticaja po korisniku podsticaja, a takodje često menja obim podsticaja, kriterijume za ostvarivanje prava na podsticaje, što je dovelo do izostanka potpunog efekata realizovanih mera.
Takodje, Ministarstvo poljoprivrede sprovodi kontrolu na licu mesta isključivo po nalozima Uprave za agrarna plaćanja, umesto na bazi procene rizika, jer ne vrši uvid u evidenciju korisnika podsticaja, što stvara rizik od nenamenskog korišćenja podsticajnih sredstava.
Izveštaj DRI je pokazao i da Ministarstvo poljoprivrede ne izveštava adekvatno o efektima realizacije mera podsticaja ruralnog razvoja, jer u “Zelenoj knjizi” objavljuje samo podatke po programima mera ruralnog razvoja koje realizuje Uprava.
“Ovakav način merenja efekata ima za posledicu da realizovana sredstva u iznosu od najmanje 1,8 milijardi dinara u periodu 2017-2019. godine nisu obuhvaćena izveštavanjem”, naveli su iz DRI.
Zbog toga je DRI pored ostalog preporučila Ministarstvu poljoprivrede da obezbedi planska dokumenta kojima će se po godinama utvrditi mere i druge aktivnosti, kao i očekivane rezultate, oblike i vrste namene i obim pojedinih mera podsticaja ruralnom razvoju.
Takodje, prilikom planiranja sredstava trebalo bi da polazi od smernica predvidjenih Strategijom poljoprivrede i ruralnog razvoja, kao i da obezbedi javno dostupnu evidenciju o vrsti i visini ostvarenih podsticaja po korisniku podsticaja, te da obezbedi sveobuhvatno izveštavanje o efektima realizovanih mera ruralnog razvoja.
U DRI smatraju da je nužno da Ministarstvo obezbedi i javno dostupnu evidenciju u koju su upisani podaci o vrsti i visini ostvarenih podsticaja po korisniku podsticaja, što smanjuje rizik od netransparentnog trošenja finansijskih sredstava.
Ministarstvo bi trebalo da obezbedi kontinuirano praćenje realizacije Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja i uskladjuje je sa realnim potrebama u oblasti ruralnog razvoja, kao i da priprema plan inspekcijskog nadzora na bazi procene rizika.
Upravi za agrarna plaćanja preporučeno je da obezbedi funkcionalan sistem sprovodjenja mera podsticaja ruralnog razvoja kroz objavljivanje javnih poziva i konkursa, obradu zahteva u razumnim rokovima i objavljivanje rang lista podnosioca zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje.
Precizirano je da pravo na podsticajna sredstva iz budžeta Srbije, ostvare svi korisnici koji podnesu zahteve bez obzira na visinu planiranih sredstava za datu vrstu podsticaja u odredjenoj godini, medjutim, Uprava za agrarna plaćanja jednim korisnicima podsticaja obradi zahteve u roku kraćem od 30 dana, a za druge je neophodno čak više od 500 dana.
U DRI su ocenil kako je nužno da Uprava za agrarna plaćanja uspostavi pisane procedure za postupanje zaposlenih po zahtevima za ostvarivanje prava na podsticaje merama ruralnog razvoja. Tako bi se, kako je navedeno, obezbedilo da lica koja učestvuju u postupku obrade i kontrole zahteva jednoobrazno tumače propisane uslove koje podnosioci zahteva moraju da ispune, poštuju rokove za obradu dokumentacije i kako bi se obezbedilo jedinstveno postupanje u istoj pravnoj stvari.
