Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović je potpisala Ugovor o dodeli investicionih sredstava za projekat Transbalkanskog koridora, sekcija 3, za izgradnju novog dvostrukog dalekovoda Obrenovac–Bajina Bašta, vrednog 12,8 miliona evra.
Ugovor su potpisali i ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović, direktorka EMS Jelena Matejić i direktor Kancelarije nemačke KfW banke u Srbiji Rudiger Hartman, a potpisivanju je prisustvovao i ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib.
Mihajlović je tom prilikom istakla da je cilj Srbije da bude tranzitni koridor i u energetici, kao što je već u saobraćaju, ocenivši da ovaj koridor predstavlja regionalni projekat od strateškog značaja.
Prema njenim rečima, Transbalkanski koridor znači stabilnost na tržištu električne energije ne samo u Srbiji, već i u regionu, Rumuniji, Crnoj Gori, Italiji.
Ukupna vrednost izgradnje ovog koridora u Srbiji je 157 miliona evra, a ukupna dužina 321 kilometar, precizirala je ona i dodala da je do sada već završena jedna sekcija koridora, a u izgradnji je sekcija od Kragujevca do Kraljeva.
Sekcija za koju je juče potpisan ugovor, od Obrenovca do Bajine Bašte, duga je 109 kilometara i ukupne vrednosti približno 60 miliona evra, a ostaje da se izgradi još jedna deonica, od Bajine Bašte do granice sa Crnom Gorom i granice sa Bosnom i Hercegovinom, najavila je Mihajlović.
Prema njenim rečima, važan cilj ovog projekta, pored smanjenja gubitaka na prenosnoj mreži, jeste i povezivanje Srbije sa regionom.
– Naš cilj je da budemo tranzitni koridor i u energetici, zbog čega mreža na visokom naponu mora da bude najbolja i na tome radimo zajedno sa svojim međunarodnim partnerima, predočila je potpredsednica Vlade.
Ona je iskazala zahvalnost svim učesnicima u projektu na podršci, i istakla da je vrednost projekata realizovanih u prethodnom ministarstvu sa KfW bankom iznosila približno 300 miliona evra, a da u resoru rudarstva i energetike vrednost projekata na kojima se radi sa ovom finansijskom institucijom iznosi 830 miliona evra.
Joksimović je podvukla da je u saradnji sa međunarodnim partnerima na projektu Transbalkanskog koridora napravljen važan korak u procesu evropskih integracija.
Naime, kako je objasnila, oblast energetike je deo klastera četiri po novoj metodologiji pregovora o članstvu sa Evropskom unijom, gde je, između ostalog, Srbija preuzela obavezu da unapredi energetsko tržište i poveže se sa zemljama EU.
Šef Sektora za saradnju u Delegaciji Evropske unije Ingve Engstrom podsetio je na to da je do sada kroz Investicioni okvir za zapadni Balkan, koji kombinuje finansiranje zemalja članica, Evropske unije i međunarodnih banaka, uloženo približno 220 miliona evra samo u Srbiju.
On je dodao da ukupna ulaganja kroz ovaj mehanizam u regionu iznose više od 5,5 milijardi evra u oblasti saobraćaja, energetike, zaštite životne sredine i digitalne infrastrukture.
Prema njegovoj oceni, ovaj mehanizam može mnogo da pomogne u razvoju čitavog regiona, uključujući i Srbiju.
Šib je rekao da je Nemačka već duže od 20 godina posvećena razvojnoj saradnji sa Srbijom i da je do sada uložila više od dve milijarde evra u različite projekte, od čega približno 800 miliona evra u energetiku, kao oblast od velikog značaja.
Ugovor, kako je objasnio, odnosi se na projekat koji je važan za efikasniji prenos energije i za regionalnu saradnju, i koji će čitav region približiti Evropskoj uniji.
Matejić ponovila da je ugovor za izgradnju najmodernijeg viskonaponskog dalekovoda od Obrenovca do Bajine Bašte i podizanje naponskog nivoa u TS Bajina Bašta veliki korak u daljoj realizaciji Transbalkanskog koridora, kao i korak bliže tome da Srbija postane ključno energetsko čvorište ovog dela Evrope.
Vrednost investicije u sekciju 3 Tranbalkanskog koridora iznosi 58,95 miliona evra i realizuje se kroz zajam KfW u iznosu od 40 miliona evra, investicioni grant Investicionog okvira za zapadni Balkan (WBIF) u iznosu od 12,8 miliona evra, a preostali iznos od 6,15 miliona evra obezbeđen je iz tehničke pomoći WBIF i sredstava EMS-a.