Cene kuća u SAD su u decembru porasle najbržim tempom za skoro sedam godina, podstaknute niskim kreditnim stopama i željom stanovnika da se zbog epidemije presele iz prenatrpanih gradskih područja u kuće u predgrađu.Indeks cena kuća “S and P CoreLogic Case-Shiller” za 20 gradova, objavljen u utorak, popeo se za 10,1 odsto u decembru u odnosu na godinu ranije. To je najveći skk od aprila 2014. godine i prati snažan rast od 9,2 odsto godišnjeg rasta u novembru.
Cene kuća popele su se u decembru za 14,4 odsto u Finiksu, a 13,6 odsto u Sijetlu, pto su najviši procenti u SAD.
Cene su takođe podstaknute ograničenom ponudom kuća na tržištu.
Tržište kuča je bilo elastično tokom čitave pandemije koronavirusa, čemu su pomogle najniže stope na stambene kredite. Prosečna stopa na referentnu 30-godišnju hipoteku sa fiksnom kamatnom stopom je prošle nedelje bila 2,81 odsto, a pre godinu dana 3,49 odsto.
Ministarstvo trgovine izvestilo je prošlog četvrtka da je stambena izgradnja opala za šest odsto u januaru, povučena naniže padom od 12,2 odsto u izgradnji porodičnih kuća, ali je izgradnja stanova porasla za 16,2 odsto.
Bio auto nov ili polovan, rast cena problem za američke kupce
Virusna pandemija pokrenula je poskupljenja u celom američkom automobilskom sektoru, i mnogima su i nova i polovna vozila postala nedostupna.
Rast cena novih vozila daleko je nadmašio ukupnu inflaciju tokom protekle godine. Kao odgovor, mnogi kupci okrenuli su se polovnim, ali je potražnja toliko moćna, da su cene tih vozila skočile još više nego novih.
Prosečna cena novog vozila je, po podacima sa Edmunds.com, dostigla u SAD rekordnih 40.578 dolara, pošto je skočila za šest odsto prošle godine.
Ipak, to povećanje nije ništa u poredjenju s cenama polovnih vozila: Prosečna cena polovnog vozila u SAD porasla je prošle godine za skoro 14 odsto 10 puta više od stope inflacije, i dostigla 23.000 dolara.
Glavni razlog za rast cena je ekonomski jednostavan: premalo vozila za prodaju tokom pandemije, a previše kupaca. Poskupljenje je došlo u zao čas za kupce jer mnogi imaju finansijskih teškoća, a drugi traže auto da bi zbog virusa izbegli javni prevoz.
Trgovci i analitičari kažu da bi visoke cene mogle ostati ili još više rasti čak i narednih godina, jer su zalihe novih vozila male, a još je manja ponuda polovnih.
Nestašica je počela prošlog proleća kada je naletela pandemija korona virusa. Proizvođači automobila morali su da zatvore severnoameričke fabrike kako bi pokušali da zaustave širenje zaraze. Zato je opala ponuda novih vozila, a posledično i polovnih. A kada se potražnja povećala krajem prošle godine, bilo je dostupno manje i jednih i drugih.
Nestašica se povećala jer rent-a-kar kompanije i druge koje se bave iznajmljivanjem i drugi kupci vozila na veliko, koji su obično glavni izvor polovnih vozila, sada ih prodaju manje. S manje putovanja i manje ljudi koji iznajmljuju automobile, firme veliki kupci vozila, ne kupuju nova, te i ne prodaju korišćena koliko su ranije.
Skok cena je stvorio tri klase kupaca automobila: imućni mogu kupiti nova vozila, drugi mogu kupiti samo polovna, a treći, s malim primanjima ili lošim kreditnim sposobnostima, zaglavljeni su sa starijim, manje pouzdanim vozilima.
Auto-industrija još pokušava da se oporavi od razornih posledica pandemije prošlog proleća kada je zbog zatvaranja fabrika proizvodnja opala za 3,3 miliona vozila. Prodaja je privremeno presušila, kao i ponuda polovnih vozila.
A kada su fabrike u maju obnovile proizvodnju, potražnja je postala vruća. Problem je bio u tome što ponuda vozila nije bila dovoljna za potražnju, posebno kamioneta i SUV-vozila. Cene su porasle. A kupovina novih vozila tokom godine opala je za skoro 2,5 miliona, na ukupno 14,6 miliona.
Tako je Lari Parsons iz grada Hartlanda, u Mičigenu, u avgustu otišao da kupi nov pik-ap kamionet i zaključio da je cena prekomerna: više od 70.000 dolara, te se odlučio za polovan Ford F-150 iz 2019. godine sa 29.000 milja, za 37.000 dolara, ali uz to je platio i osiguranje sedmogodišnjeg kredita.
Svakako, cene novih vozila su rasle i pre pandemije, jer su mnogi kupci birali najbolje opremljene kamionete ili SUV-modele i uzimali kredite na šest i više godina. Uprkos tome, cene polovnih ostale su relativno niske, sa obilnom ponudom od više od tri miliona vozila koja se svake godine vraćaju na tržište iz kupovine na lizing najma.
Tada je virus pogodio, a s njim su stigli i vladini podsticajni čekovi koje su mnogi koristili kao depozit za kupovinu auta. Budući da nisu trošili na restorane ili odmore, neki su trošili čak i više na vozila nego što bi inače.
Čak i s kreditima na više od 60 meseci, prosečna mesečna rata je oko 500 dolara za nova vozila, što je van dometa za mnoge, ali većina potražnje za novim automobilima je sada za skupljim od 50.000 dolara.
Poslednjih godina proizvođači automobila su pripremili teren za više cene ukidajući mnoštvo modela jeftinijih od 30.000 dolara jer su im donosili mali profit. Zamenili su ih SUV-modelima čija je cena znatno veća.
Pošto mnogi kupci nemaju druge mogućnosti, sada su veoma tražena starija vozila sa više od 100.000 milja.
Ranije toliko stari automobili nisu prodavani u firmama, ali pošto se kvalitet automobila naglo poboljšao u protekloj deceniji, niz kompanija popravlja i takve automobile, i čak pruža i kreditnu pomoć kupcima s nižim prihodima ili s lošim kreditnim rejtingom.
Uz to su kamate na kredite za kupovinu automobila relativno niske: za nova vozila koje proizvođači automobila već ne subvencionišu, u proseku su 4,4 odsto, prema Edmundsu, a na kredite za polovne u proseku su 7,8 odsto.
Ako cene ostanu nepristupačne, mogu se otvoriti vrata nekoj kompaniji koja bi mogla dobro zaraditi na jeftinim novim automobilima sa samo osnovnom opremom. Upravo to je korejski proizvođač automobila “Hjundai” uradio da bi ušao na američko tržište pre nekoliko decenija.
