Zalihe svih kategorija maline u hladnjačama nastavljaju da padaju. Prema poslednjem izveštaju američkog Ministarstva poljoprivrede, količine ovog smrznutog voća 31. januara, ove godine, bile su za 13 odsto manje u odnosu na samo mesec dana ranije.
– Zbog deficita kvalitetne maline na svetskom tržištu njena cena trenutno je prilično visoka – kaže on.
A kakva je jagma za ovim voćem pokazuje i to da su u hladnjačama u Srbiji ostale tek male količine neugovorene robe. Hladnjačari trenutno na različite načine pokušavaju da poštuju ugovorene obaveze i obezbede nove količine u predstojećoj sezoni. Leposavić dodaje da je tek mali broj njih proizvođačima isplatio doplatu za predatu malinu od 0,20 evrocenti (23,5 dinara) po kilogramu. Pojedini, međutim, najavljuju da će za ovogodišnji rod plaćati 250 dinara pa čak i više. Istovremeno ima otkupljivača koji, zbog ranije potpisanih nepovoljnih ugovora, malinu prodaju po nižim cenama od one po kojoj smrznutu malinu plaćaju malim hladnjačama u Srbiji.
– To je danak nepoznavanja kretanja i stanja na svetskom tržištu. Oni su u prilično nepovoljnoj situaciji. Mnogi smatraju da će ovo biti kraj onih koji su cenovno i kvalitativno našu malinu vodili u pogrešnom pravcu – naglašava naš sagovornik.
On očekuje da će se zbog celokupne situacije promeniti način na koji je funkcionisao otkup malina u Srbiji. Odnosno, metod niske i tržišno neadekvatne cene sa eventualnom doplatom, koji je u velikoj meri uticao i na kvalitet srpske maline.
– Otkupljivači su kupovali sve, i dobro i loše. Tako su uništavali ono po čemu smo se izdvajali na svetskoj tržnici. A to je kvalitet – navodi Leposavić i dodaje da zbog promene potrošačkih navika u vreme pandemije kupci sada imaju posebne zahteve. Procenjuje da bi usled rasta tražnje za višim kategorijama maline, „rolend”, ako pozitivan trend ostane, verovatno imati još bolju cenu od sadašnje. Zbog poskupljenja sirovine biće smanjena tražnja za „grizom” (najniža kategorija) jer industrija neće hteti da plaća tako visoku cenu za taj kvalitet.
To će dovesti do velike cenovne razlike pa će tržište samo regulisati otkupnu cenu.
– Ovo znači da će se cene u otkupu svakodnevno formirati u odnosu na kvalitet. Ovako već funkcioniše otkup voća u Poljskoj, Italiji, Francuskoj i drugim zemljama sa uređenijim odnosima između proizvođača i otkupljivača – kaže Leposavić.
Prema njegovim rečima, zbog najave dobre cene povećano je interesovanje za zasnivanje novih zasada u našoj zemlji. Problem je to što Srbija već dugo ima problema zbog nedovoljnih količina kvalitetnog sadnog materijala. Zato se više od 90 odsto novih zasada zasniva sadnicama iz rodnih zasada koje su uglavnom zaražene različitim virusima i bolestima korenovog sistema.
Dešava se da čak i registrovani uvoznici i proizvođači posežu za nedozvoljenom trgovinom. Odnosno, dodatne količine sadnica obezbeđuju iz rodnih i nekontrolisanih zasada.
– Kupci se potom u kratkom vremenu suoče sa sušenjem zasada, smanjenim i nekvalitetnim prinosom. Potrebna je rigoroznija inspekcijska kontrola prodavaca sadnog materijala – smatra Leposavić.
On zaključuje da je to jedan od načina da se konačno predupredi situacija u kojoj se u Srbiji povećavaju proizvodne površine a prinos ne raste proporcionalno sa tim ili se čak i smanjuje.
Stručne službe u malinjacima
Da bi proizvodnja malina bila unapređena potrebno je znatno veće prisustvo stručnih službi na terenu, naglašava dr Leposavić.
Ministarstvo poljoprivrede Republike Srpske zajedno sa najznačajnijim otkupljivačima maline pokrenuli su akciju obuke savetodavaca i njihovog uključivanja u rešavanje problema u zasadima kod svojih kooperanata.
– Novac za savetodavce obezbedili su ministarstvo i otkupljivači. Oni na kraju očekuju dobrobit za sve učesnike u malinarskom poslu. To bi trebalo pokrenuti i u Srbiji. Proizvođači su već dugo prepušteni sami sebi i trgovcima – objašnjava on.
Upozorava i da situacija u našim malinjacima nije obećavajuća, što je posledica dešavanja u prethodnim godinama. Pre svega nezadovoljstva proizvođača zbog otkupne cene ali i sveukupne situacije u malinarstvu. Zato i pored povećanog interesovanja proizvođača za ulaganje u zasade smatra da ni ove godine ne možemo očekivati stabilizaciju prinosa u glavnim malinarskim područjima.
– Tome u prilog idu i prilično nepovoljni vremenski uslovi. Neuobičajeno toplo vreme izazvalo je kretanje vegetacije u malinjacima. Imamo povećano prisustvo i intenzitet pojave pojedinih bolesti i štetočina sa kojima se naši proizvođači ne bore baš uspešno – navodi dr Leposavić.
