Minijature, umetničke instalacije i eksponati, koje je slikar iz Užica Vojislav Stanojčić napravio od elektronskog otpada, izloženi su u sredu na platou ispred Narodne biblioteke.
Vojislav Stanojčić je rekao da njegova dela predstavljaju ilustraciju apsurda savremenih društvenih odnosa. Smatra da ta dela mogu da iritiraju, ali i da podstaknu na razmišljanje o svetu u kojem živimo.
– Ceo opus kojim se bavim i tehnika, da je svrstamo u reciklažu, kritika je negativne strane novih tehnologija i svega onog lošeg što nam dolazi sa javnih društvenih mreža, rekao je Stanojčić dodavši da svakim danom i velikom brzinom u svetu raste broj negativnih, lažnih i prljavih informacija na koje niko nije imun.
Nisu ni posetioci izložbe bili imuni na izloženu mrtvu prirodu u neupotrebljivom monitoru, na Stanojčićev Let iznad kukavičjeg gnezda, Grad duhova, Globalno zagrevanje, Novi poredak, IT cunami, na Dobro jutro i Laku noć, provajderi, na Zviždače posvećene Džulijanu Asanžu i Edvardu Snoudenu i druge instalacije iz kojih štrči kritika novog doba, javnih mreža, epidemiološke situacije, političkog života.
Prema navodima istoričara umetnosti Katarine Dogandžić Mićunović, Stanojčićeva dela predstavljaju vid pobune umetnika i njegov odgovor na društvo kojem je elektronska komunikacija jako bitan faktor.
– Izložba je protest protiv društvene stvarnosti i društva kojim su ovladale informacione tehnologije jer je sve manje mesta, ne samo za klasičnu likovnost, već za prirodan način života… Živa reč u slikarstvu nije neophodna, ali da bi nastala likovna umetnost, potrebna je komunikacija među ljudima, a toga danas sve manje ima, navela je Katarina Dogandžić Mićunović.
Od izleta do ekskurzije, nazvao je Vojislav Stanojčić svoje petnaestogodišnje putovanje i druženje sa starim tastaturama.
Stanojčić je dela koja simbolišu savremeno čovečanstvo pravio od kompjuterskih tastartura, kablova, kućišta, računarske opreme, od delova industrijskih predmeta i uz poneki element prirode. Slagao ih je, prema navodima Katarine Dogandžić Mićunović, u kompozicije snažne likovnosti i poetike koja je potekla iz niza uticaja istorije umetnosti.
Stanojčić je za Lunu dodao da i ekološku osvešćenost vidi kao oblik disciplinovanja na globalnom nivou.
– I ekološka osvešćenost je u stvari jedna obmana koja nam je servirana između svih ostalih obmana. Uzmete flašicu i vratite je na mesto gde treba da je vratite i vi ste onda ekološki osvešćeni i tako se ponašate, a ako sve to zaokružimo, mi u stvari hranimo onoga koji to i proizvodi. On nas je disciplinovao do te mere da mi njemu donesemo to što nam je jednom prodao da bi nam opet to prodao i to je još jedna velika skrivalica u kojoj živimo i koja me vodi u moje angažovanje i kreativnost, rekao je Stanojčić.
Na otvaranju izložbe, direktorka Narodne bilbioteke Užice Dušica Murić je istakla da je Biblioteka pokazala da je spremna da otvori vrata ka najrazličitijim umetničkim izrazima.
– Umetnost ne može da promeni svet, ali može da ga poboljša, zaključio je umetnik Stanojčić naglasivši da je zadovoljan što njegova dela mogu videti i mlađe generacije u Kec baru, kako je dodao, legendarnom užičkom andergraund mestu okupljanja još od ranih sedamdesetih godina prošlog veka.
Devetog dana juna 2021. godine, slikar Stanojčić je poručio sugrađanima da pronađu način življenja koji će biti prirođeniji čovekovom karakteru i da budu više oflajn, komotniji, slobodniji u svim oblastima života.