Svake godine u Duboko u Užicu stigne najmanje tri i po hiljade tona otpada više nego prethodne, a raspoloživog prostora za deponovanje je sve manje.
Šta rade u Dubokom?
Tretirali su u Centru za selekciju 17 102 tone otpada od 94 000 tona koliko je prošle godine dopremljeno otpada u Duboko.
– Po prvi put smo prošle godine uspeli da selektujemo deset odsto od količina otpada koji se primi, što nam je bio cilj. To je ogroman uspeh u ovom poslu koji radimo i sa vrstom otpada koji dobijamo, ako znamo da samo u četiri lokalne samouprave, od devet osnivača, postoji uvedena primarna selekcija otpada na mestu nastanka, predočio je za Radio Lunu direktor Regionalnog centra za upravljanje otpadom Duboko Momir Milovanović.
On je naglasio da je u Centru za selekciju tretirano više od 11 000 tona pomešanog otpada, pojasnivši da je iz takvog otpada mnogo teže izdvojiti kvalitetne materijale prihvatljive za potencijalne kupce.
Izdvojeni otpad nakon sekundarne selekcije je namenjen ponovnom korišćenju, presuju ga i kao balirani materijal prodaju ovlašćenim reciklerima.
Od ove godine tržište i za ambalažu od jogurta i jestivog ulja
Milovanović je rekao da Duboko ima mogućnost da proda deset sekundarnih sirovina na tržištu u Srbiji.
– Radi se o PET-u. Njega razdvajamo u dve boje, beli, transparentni i mešani. Po prvi put smo ove godine pronašli tržište za pet ambalažu od jogurta i jestivog ulja, pa posebno odvajamo i baliramo ambalažu od jestivog ulja, posebno ambalažu od jogurta. Razdvajamo staklo, folije na belu i mešanu, aluminijumske limenke, otpadni metal koji se većinom odnosi na konzerve od ribe i pašteta. Na sreću, svu količinu koju smo odvojili u 2020. godini, od oko 1 600 tona, prodali smo, naveo je za Lunu Momir Milovanović.
Radzvajanje bez kontrole, bolje kad se ne meša
U Duboko je prošle godine iz devet gradova i opština stiglo ukupno 5 600 tona otpada koji je razvrstan na mestu nastanka, a od toga je oko 2,1 tona priznata kao primarno selektovan otpad.
Iz JKP Duboko su napomenuli da nije uvek zadovoljavajući kvalitet primarno selektovanog komunalnog otpada koji se doprema u Regionalni centar za upravljanje otpadom.
– Samim tim, tretiranje ovakvog otpada ne omogućava izdvajanje dovoljno reciklabilnih sirovina, a dovodi do toga da se u Centru za selekciju opredeljuje znatno više vremena za čišćenje i održavanje opreme, naveli su u Programu poslovanja za 2021. godinu.
Iz JKP Duboko su pojasnili da su dodatne morfološke analize sastava otpada koji je 2020. godine prijavljen kao primarno selektovan pokazale da je samo 12 odsto korisnih sekundarnih sirovina od ukupne primljene količine primarno selektovanog otpada.
– Jasno je da nema kontrole u razdvajanju i prikupljanju primarno selektovanog otpada u lokalnim samoupravama, osnivačima, i da u ovim delovima lanca upravljanja otpadom ima dosta nediscipline i problema, napisano je u Godišnjem programu poslovanja JKP Duboko Užice za 2021. godinu uz poruku lokalnim samoupravama da se pozabave tim problemom.
Otpad razvrstavaju na mestu nastanka na području Užica, Čačka, Bajine Bašte i Arilja, a u Duboko stiže i otpad iz Čajetine, Požege, Kosjerića, Lučana i Ivanjice.
Šta bi bilo kad bi sve lokalne samouprave u sistemu Dubokog primarno razvrstavale otpad?
– Imali bi više izdvojenih sekundarnih sirovina, imali bi manje kvarova u samom procesu proizvodnje jer ukoliko je otpad lošiji, dolazi do zastoja, kvarova, povreda. Olakšali bi posao ljudima koji rade u Dubokom na selekciji, onima koji moraju svaku kesu da istresu, izvade sve iz nje, da izdvoje svaku ambalažu. Godišnje izdvojimo 150 tona PET-a, a masa jedne flaše je 30 do 40 grama. Zamislite koliko miliona flaša pojedinačno moramo da uzmemo i izdvojimo. Ambijent i prostor gde ljudi rade bi bio čistiji i normalniji za rad i smanjili bi prostor na telu deponije na kojem se odlaže kućni otpad. Manje bi ga deponovali, produžili bi radni vek deponije, a sa druge strane, imali bi kvalitetniju laku frakciju koja bi išla za cementu indistriju koja se priprema za RDF gorivo, istakao je direktor Regionalnog centra za upravljanje otpadom Duboko.
U taj centar stiže, uglavnom pomešan, otpad kojeg pravi oko 350 000 stanovnika iz oko 335 naselja.
Na telo deponije je 2020. godine odloženo oko 84 600 tona otpada, procene su navedene u ovogodišnjem Programu poslovanja JKP Duboko.
Duboko zatrpano
Očekuju opremu
Podsetio je direktor Regionalnog centra za upravljanje otpadom Duboko da pojedine lokalne samouprave u sistemu Dubokog očekuju donaciju nove opreme kako bi u delu svojih opština uveli primarnu selekciju otpada(posredstvom paket Instrumenta pretpristupne pomoći IPArd 2017 i Programom podrške razvoju infrastrukture u oblasti životne sredine u Srbiji EISP2 koji je inače, produžen na još dve godine).
– Užice će dobiti još 5 350 plavih kanti od 240 litara da može još 5 300 domaćinstava da se uvede u sistem primarne selekcije. Obaveza je Bioktoša, odnosno Grada, da nabave ostatak sivih kanti za mokri otpad kako bi pokrili selekciju, predočio je Milovanović dodavši da će Užice dobiti i kamion koji će odvoziti primarno selektovan otpad i određeni broj žutih kontejnera za staklo.
Donaciju čeka i Opština Čajetina kako bi, prema novim najavama, naredne godine, i sa izgradnjom reciklažnog dvorišta, uvela primarnu selekciju otpada i u domaćinstvima.
Za prvih devet meseci ove godine sa teritorije opštine Čajetina u Duboko je dopremljeno oko 6 753 tone komunalnog otpada, od čega je 8,68 tona razvrstano na mestu nastanka.
Krčkanje na kiši usporava užičke pomake
Za prvih devet meseci ove godine sa teritorije Užica u Duboko je dopremljeno više od 15.364 tone komunalnog otpada.
– Od navedene količine primarno selektovanog otpada je bilo 1.308,57 tona, naveli su za Radio Lunu iz JKP Duboko.
Užice je načinilo pomak 2020. godine, projektom Predgrađa recikliraju(SUBREC), kada je 2 500 domaćinstava dobilo dve kante za razdvajanje suvog i mokrog otpada. U Dubokom su zadovoljni što taj otpad ne završava na telu deponije već pretežno u cementnoj industriji kao alternativno gorivo i na tržištu reciklažnih sirovina.
U okviru inicijative JKP Bioktoš, JKP Duboko i Grada Užica, 2020. godine su postavili u užem gradskom jezgru oko 160 kontejnera od 1, 1 metara kubnih za suvi otpad.
Menadžer projekta SUBREC Miloš Radojević iz Regionalne razvojne agencije Zlatibor je podsetio da građani Užica razvrstavaju otpad dobrovoljno.
– Bolja je sadržina plave kante u kući nego plavog kontejnera u gradu. Kontejner je na javnoj površini, širom otvoren 24 časa 365 dana u godini. U njega može ubaciti ko hoće šta god hoće. Imamo tri, četiri meseca kiše i snega, pa imamo i vlaženje tog sadržaja. Poklopci na kontejneru postoje, ali ih niko ne koristi u gradu, pa nije za očekivati da taj otpad bude u perfektnom stanju, predočio je Radojević.
Prema navodima Radojevića, projekat SUBREC je bio početak, novi kontejneri za primarnu selekciju biće iskorak, ali će prava promena uslediti povećanjem odgovornosti pojedinca.
– Ključ rešavanja naših problema jeste da svako bude odgovoran za svoj otpad. Svako mora imati svoju posudu i kantu u koju otpad odlaže. To može da bude i džak i kesa, velika i mala kanta, u nekoj varijanti kontejner, ali je jako važno ko tu posudu puni i čime. Kada imate kantu, kesu ili džak, ona sigurno nije otvorena, sigurno ne kisne, sadržina je kontrolisana i to je neuporedivo bolje. Onog trenutka kada Grad bude smogao snage i hrabrosti da iskorači da svoj sistem upravljanja otpadom koncipira na način da mu kontejneri nisu potrebni, mi se možemo nadati nekim ozbiljnim rezultatima. Do tada možemo praviti određene iskorake, ali se ne možemo zavaravati da ćemo dugoročno rešiti problem upravljanja otpadom, naglasio je Radojević poručivši građanima da učine šta je do njih, nabave kompostere i razdvoje svoj otpad u meri u kojoj je to moguće i na taj način olakšaju rad ljudi u Dubokom.
Radojević: Bez definisanih pravila igre, nema žutih kartona(AUDIO)