Srbija nije među zemljama koje su potpisale dokument Stejt departmenta o mirnom povlačenju iz Avganistana. A to pitanje sada je, zbog haosa u toj zemlji, važno.
Kako pišu Novosti, bez obzira na pritiske koji slede od strane Zapada, odnosno Amerike, ovog puta po pitanju Avganistana i prijema izbeglica iz te zemlje koju su zauzeli talibani nakon povlačenja međunarodnih snaga na čelu sa SAD, Srbija neće pristajati na pritiske, a u donošenju odluka rukovodiće se svojim interesima.
Zajedničku izjavu koju su inicirale SAD, od naših suseda nisu potpisale ni BiH, ni Mađarska, a paraf, između ostalih, nisu stavile ni Rusija ni Kina.
Sagovornici “Novosti” naglašavaju da je Srbija nezavisna, suverena država, vojno neutralna, da to želi da ostane i ima najbolje moguće odnose i sa Zapadom i sa Istokom, pa će u skladu sa tim meriti i sve svoje poteze. Navode da ne vide zašto bi sada “nagrađivali” SAD zbog situacije u Avganistanu.
Smatraju i da odluka Srbije da ne potpiše dokument Vašingtona nema veze ni sa našom solidarnošću sa Rusijom i Kinom, a još manje sa argumentom naše zavisnosti od ovih država, već isključivo ima veze sa zaštitom naših interesa i demonstriranjem naše nezavisnosti.
Ognjen Karanović, iz Centra za društvenu stabilnost, podseća da Srbija niti je nagovarala SAD i njene saveznike iz NATO da intervenišu u Avganistanu, niti ih je na kraju sokolila da, kako kaže, na ovako sraman način napuste tu zemlju i njene građane prepuste talibanima.
“Bajden je zbog Avganistana izgubio na rejtingu, on je na istorijskom minimumu od kada je došao u Belu kuću i za očekivati je da će zaoštriti retoriku prema onim krizama i izazovima u svetu kao što je Zapadni Balkan. Pritisci na Srbiju i na pozicije naše zemlje i našeg naroda u regionu će se pojačati. Pogotovo kada je reč o BiH, gde SAD zagovaraju modifikaciju Dejtonskog sporazuma u ekstremnijem obliku. Ne znači da će možda tražiti ukidanje RS, ali je za očekivati da će pod firmom stvaranja funkcionalnije BiH tražiti dalje oduzimanje nadležnosti entiteta. Zauzeće i čvrst stav prema pitanju južne srpske pokrajine i tu će pritisci ići preko “posrednika”, poput Grčke i ostalih država EU koje nisu priznale Kosovo, a od kojih će se tražiti da taj stav promene”, kaže Karanović.
Bivši jugoslovenski šef diplomatije Vladislav Jovanović kaže, za “Novosti”, da je američka intervenistička politika doživela ponižavajući debakl u Avganistanu, u kojem se zamak koji su zidali 20 godina srušio kao kula od karata za dva dana:
“Zapad pod američkom hegemonijom počeo je da kolektivno obavezuje druge zemlje da ih slede u onome što su naumili. Ta vrsta traženja kolektivne solidarnosti je anahrona, prevaziđena i pomalo degutantna. Vlast u Avganistanu je među prvih pet država priznala nezavisnost Kosova, odnosno po diktatu iz Vašingtona glasala je za razbijanje Srbije. Zbog čega bismo mi sad morali da hitamo u susret da se na bilo koji način određujemo u svemu tome”, rekao je on.Iako Srbija sa situacijom u Kabulu nema apsolutno ništa, vrlo brzo će se suočiti sa ozbiljnim posledicama američke politike prema Avganistanu, a to je nova migrantska kriza. Naime, procene su da će zbog pobede talibana i napuštanja Avganistana na ovako haotičan način oko milion ljudi u prvom talasu migracija krenuti prema Evropi, pa samim tim i prema Srbiji. EU zasada sve oči drži uprte prema Vašingtonu, dok SAD očigledno svoja vrata prema Avganistanu zatvara i ne nudi nikakvo novo rešenje.
