Autor: Istraživački tim Užičkog centar za ljudska prava i demokratiju
#medijskoskloništeužice
Usitnjavanje i ukrupnjavanje zdravstva u doba korone
Da li će nova mreža zdravstvenih ustanova kako je najavljeno, značiti bolju kontrolu trošenja javnog novca i doprineti poboljšanju zdravstvenih usluga u Zlatiborskom okrugu? Šta će od ovog procesa koji se odvija u doba epidemije virusa korona i prenapregnutosti zdravstvenog sistema imati pacijenti? Da li će novi Zdravstveni centar Užice prihvatiti deo duga starog ZC Užice koji iznosi više od milijardu dinara ili će on biti pretvoren u javni dug?
Zdravstveni centar Užice/Foto: Užički centar za ljudska prava I demokratiju
Početkom aprila prošle godine Vlada Srbije donela je Uredbu kojom se menja plan mreže zdravstvenih ustanova i po gradovima i opštinama uvodi trideset zdravstvenih centara. Uredba na području Zlatiborskog okruga predviđa osnivanje novih zdravstvenih centara u Prijepolju i Priboju, dok će novovaroška i sjenička zdravstvena ustanova ostati u sistemu Zdravstvenog centra Užice koji je kao „novi“ sa istim imenom takođe registrovan. Zdravstveni centar Prijepolje čine Opšta bolnica i Dom zdravlja sa 170 bolesničih postelja, dok pribojski zdravstveni centar ima 110 bolničkih kreveta. https://www.srbija.gov.rs/prikaz/457718
Domovi zdravlja „gubitaši“
O sada aktuelnom procesu fuzije domova zdravlja i bolnica i stvaranju 30 novih zdravstvenih centara govorilo se mesec dana pred uvođenje vanrednog stanja zbog epidemije koronavirusa prošle godine. Tako je državni sekretar u Ministarstvu zdravlja, Berislav Vekić za RTS rekao da su stvoreni preduslovi da se spoje domovi zdravlja i opšte bolnice i vrate zdravstveni centri. Naveo je da je „analizom uz pomoć i eksperata Svetske banke utvrđeno da je neiskorišćen sav kadrovski i po pitanju aparature kapacitet domova zdravlja i ostvareni administrativni preduslovi, da domovi zdravlja u APR-u prenesu osnivačka prava sa lokalne samouprave na Republiku“
„Utvrdili smo u proteklih nekoliko godina da su nam domovi zdravlja čiji su osnivači bile lokalne samouprave napravili velike gubitke, što se tiče finansijskog dela”, rekao je državni sekretar. Objasnio je da su pare koji su dobijali od Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje domovi zdravlja nenamenski trošili zapošljavajući i dajući određene plate neugovorenim radnicima, tako da je napravljena velika razlika u finansijskim dugovanjima prema dobavljačima. Vekić je rekao da je to bio jedan od glavnih razloga da se pooštri kontrola primara, a to je prebacivanje domova zdravlja na republički nivo.
Državni sekreatar je dodao da je u pitanju obiman posao, jer je svaka od 350 zdravstvenih ustanova u Srbiji koliko sistem ima morala biti dobro proanalizirana. Prema nacrtu Masterplana optimizacije zdravstva predviđeno je da do 2035. godine broj zdravstvenih ustanova u celoj mreži bude smanjen sa 313 na 117. Pripremljen je u okviru projekta razvoja zdravstva Srbije koji sprovodi Ministarstvo zdravlja u saradnji sa Svetskom bankom, konsultantskim kućama i civilnim sektorom.
https://www.optimizacijazdravstva.rs/
https://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/novi-masterplan-za-novi-zdravstveni-sistem-do-2035._1207658.html
Efikasniji zdravstveni budžet pod krovom Vlade?
Zdravstveni centar Užice/Foto: Užički centar za ljudska prava i demokratiju
Nova-stara zdravstvena ustanova u Zlatiborskom okrugu ostaje Zdravstveni centar Užice na čelu sa direktorom dr Milošem Božovićem. Imaće ukupno 880 postelja i to Opšta bolnica Užice 740 postelja , odeljenje ove bolnice u Požegi 60 postelja, odeljenje Nova Varoš 30 postelja i odeljenje Sjenica 30 postelja. U njegovom sastavu biće Dom zdravlja Užice, Dom zdravlja Čajetina, Dom zdravlja Arilje, Dom zdravlja Bajina Bašta sa stacionarom od 20 postelja, Dom zdravlja Kosjerić, Dom zdravlja Nova Varoš, Dom zdravlja Požega i Dom zdravlja Sjenica.
https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/uredba/2020/52/3
Proces izdvajanja pratiće i deobni bilans za koji za sada nema preciznog odgovora kako će se odvijati i kada bi trebalo da se završi. Činjenica je da je pored Kliničkog centra Srbije i Kliničkog centra Niš, Zdravstveni centar Užice najzaduženiji u Srbiji, a deo problema seže deceniju unazad.
Naime, ova zdravstvena ustanova, u čijem je sastavu bilo deset domova zdravlja – Užice, Arilje, Bajina Bašta, Kosjerić, Požega, Prijepolje, Priboj, Nova Varoš, Sjenica i Čajetina, i tri bolnice u Užicu, Priboju i Prijepolju i koji je imao 3.469 zaposlenih je jedna od najzaduženijih ustanova zemlji. Kada je postavljen za direktora u aprilu 2011. godine dr Božović je izjavio da je zatekao dug od 627 miliona dinara. Od tog iznosa, oko 170 miliona dinara Vlada Srbije je kasnije proglasila za javni dug – kao što je to uradila i sa dugovima svih zdravstvenih ustanova u zemlji. Račun ZC je u blokadi od 23. marta 2015. godine zbog duga iz 2010. godine za plate 90 stomatologa, stomatoloških sestara i tehničara kada su u okviru reforme stomatološke službe 2012. proglašeni za „neugovoreni kadar” i Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) nije obezbedio novac za njihove plate, iako su radili. Oni su tužili ZC Užice i sud je naložio prinudnu naplatu duga. https://www.uecentar.com/index.php/aktuelno/dugovi-i-blokada-racuna
Zdravstveni centar Užice godinama unazad funkcioniše pomoću posebnog računa i isplaćuje zarade. Pored centralizovanih javnih nabavki koje idu preko RFZO, ovaj Centar i sam sprovodi javne nabavke. Ukoliko uporedimo njegov dug iz 2011. od 627 miliona dinara posle jedne decenije uočavamo da je značajno porastao i gotovo udvostručen.
Tabela: https://www.mfin.gov.rs/tip-dokumenta/pregled-iz-rino/ka
Kao indirektnog korisnika budžeta dug Zdravstvenog centra Užice krajem prošle godine iznosio je 1,1 milijardu dinara i za 200 miliona je bio manji u odnosu na 2019. godinu sa preko 16.000 neizmirenih obaveza-faktura.
Zdravstveni centar Užice/sediše administracije /Foto: Užički centar za ljudska prava i demokratiju
Užički centar za ljudska prava i demokratiju obratio se u aprilu ove godine direktoru ZC Užice Milošu Božoviću za informacije koje se odnose na proces „razdruživanja“ prijepoljskog i pribojskog centra kao i stvaranje novog ZC Užice. Međutim, odgovori do zaključenja ovog teksta mesec dana kasnije, nisu stigli. Tražene su informacije dokle je stigao proces, koliki su ukupni dugovi ZC Užice i kakva je njihova struktura kao i udeli ZC Prijepolje i ZC Priboj. Zatim kako će se uraditi deobni bilans i da li će oni preuzeti kompletne iznose svojih dugova. Izostao je i komentar direktora ZC Užice o „pogodnosti trenutka“ za osnivanje novih zdravstvenih centara s obzirom na pandemiju korone i ogromnog pritiska na zdravstveni sistem kao i šta će „razdruživanje“ centara značiti za nivo zdravstvene usluge pacijentima.
Odgovori nisu stigli, ali izjave povodom postavljanja nove opreme u užičkom Zdravstvenom centru i više puta najavljene rekonstrukcije Opšte bolnice u Užicu nisu izostale. Na novinarsko pitanje o novim zdravstvenim centrima prilikom davanja jedne od njih, dr Božović je kratko odgovorio da plan mreže predviđa da domovi zdravlja koji imaju bolnice postanu zdravstveni centri i da su tako formirani u Priboju i Prijepolju i da to za ZC Užice „ne znači ništa posebno“.
„Za nas, za Zdravstveni centar u Užicu i Opštu bolnicu formiranje zdravstvenih centara, posebno ništa ne znači. Oni će i dalji morati biti naslonjeni na Opštu bolnicu Užice i ZC Užice. Država je tako uradila, verovatno da bi ovi centri lakše funkcionisali, a za nas je to jedno veliko rasterećenje“, rekao je Božović 19. maja ove godine najavljujući između ostalog i izlazak bolnica u Okrugu osim užičke u kasarni u Krčagovu iz kovid sistema zbog bolje epidemiološke situacije. Govoreći o brizi za zdravlje Užičana i nabavci opreme što je bio i povod obraćanja, tada je izjavio da su Ministarstvo zdravlja i Vlada Srbije prepoznali trud zaposlenih i potrebe u ZC Užice, da je novi rentgen aparat u Domu zdravlja Užice pušten u rad, da se montira digitalni rentgen aparat u bolnici i da su u toku građevinski radovi za novu angio salu. Takođe, da se očekuje da Svetska banka krajem maja raspiše tender za 13 magnetnih rezonanci na nivou Srbije i da će jednu dobiti ZC Užice i da bi iz tog programa ZC Užice trebalo da dobije i 64- slajsni skener i još jedan digitalni rentgen aparat.
„Dobićemo još ultrazvučnih aparata, monitora… U prethodnom periodu smo za Kovid bolnicu dobili mobilne rentgen aparate. Zahvalnost dugujemo i lokalnoj samoupravi koja izdvaja značajna sredstva“, dodao je tom prilikom direktor užičkog Zdravstvenog centra.
https://uzice.rs/velika-ulaganja-u-zdravlje-uzicana/
Dr Miloš Božović/ Foto: Grad Užice
Najava ulaganja od 25-30 miliona evra u rekonstrukciju užičke bolnice od strane Vlade Srbije za predstavnike vladajuće garniture predvođene SNS-om među kojima i dr Božovića kao odbornika ove stranke u Gradskoj skupštini predmet su čestog isticanja u javnim nastupima. Gradska uprava za urbanizam Užice je prošle godine 10. avgusta zaključila ugovor o izradi tehničke dokumentacije za rekonstrukciju Opšte bolnice u Užicu od 50.790.000 dinara sa PDV-om, a nosilac posla je firma SET d.o.o. Šabac. Za izradu kompletne dokumentacije za rekonstrukciju Grad Užice kao lokalna samouprava koja po zakonu nema nadležnost finansiranja zdravstvenih ustanova opredelila je 100 miliona dinara za ovu namenu uključujući i navedeni ugovor. Kao vreme početka radova u izjavama nadležnih najčešće se pominje januar naredne godine, što se može dovesti u vezu i sa pripremama za novu izbornu utakmicu i predstojeći izborni ciklus u Srbiji.
http://uzice.rs/wp-content/uploads/2020/08/odluka-o-dodeli-ugovora-ZC.pdf
Manje celine – bolja usluga pacijentima?
Ingerencije rukovodstva zdravstva Priboja i Prijepolja do sada su se uglavnom svodile na organizaciju posla u tamošnjim zdravstvenim ustanovama. Sve ostalo, finansije, javne nabavke, pravno-knjigovodstveni i drugi poslovi bili su u nadležnosti ZC Užice. Formiranje novih zdravstvenih centara u ovim sredinama tumače kao porast ovlašćenja kao što ih sada ima Zdravstveni centar Užice što bi trebalo da rezultira, kako kažu efikasnijem funkcionisanju zdravstva i benefitima za pacijente. Čelni ljudi ova dva centra koji su u v.d. stanju u ovom procesu vide pozitivne efekte i smatraju da će manje zdravstvene celine građanima obezbediti viši nivo zdravstvene usluge.
Prijepolje: Videće se kako se troši zdravstveni dinar
Zdravstvenim centrom Prijepolje kao v.d. direktora od februara ove godine rukovodi dr Zoran Drobnjak. Kaže da je cilj čitavog procesa da se obezbedi ravnomernija dostupnost zdravstvene usluge, pogotovo ukoliko se ima u vidu veličina i razuđenost Zlatiborskog okruga. Dodaje da će svaki zdravstveni centar koji se formira od prethodnog “velikog” biti poseban pravni subjekt kao „jedno malo preduzeće“ koje će upravljati pružanjem zdravstvenih usluga. U Opštoj bolnici Prijepolje radi 56 lekara na hirurgiji, ginekologiji i drugim odeljenjima kao što je zakon propisao za bolnicu koju pokriva RFZO. Objašnjava da je to nivo rentgen i laboratorijske dijagnostike, opšte hirurgije, ginekologije i porodiljstva, pedijatrije, podrazumeva specijalističko-konsultativne službe i raspolaže fizikalnom medicinom, ORL, očnim, kožnim i radiologijom.
„Predmet duga Zdravstvenog centra tek će biti rešavan. Država je napisala da će oni to razrešiti zaključno sa bilansom stanja na dan 30. juna 2020. godine što se navodi i u odluci koju je dostavila Vlada. Kako će se ova situacija rešiti to je otvoreno i sve bi bila spekulacija bilo šta da kažem,“ navodi dr Drobnjak i dodaje da su u pitanju početni koraci kao prilikom registracije preduzeća, imovina, zaposleni, statut, izbor upravnog i nadzornog odbora, otvaranje žiro-računa. On smatra da je decentralizacija zdravstvene usluge potrebna i da je „bolje da postoje manje organizacione jedinice koje će moći da pruže kvalitetniju zdravstvenu uslugu pacijentima“.
Dr Zoran Drobnjak, vd direktora ZC Prijepolje/Foto: PP Media
Dodaje da je Plan mreže koncipiran tako da određeni nivo zdravstvene usluge bude ravnomernije raspoređen svim stanovnicima i da recimo nivo tercijarne zdravstvene zaštite ne bude dostupniji Beograđanima zato što žive na teritoriji ovog grada, već i drugim sredinama čime se obezbeđuju uštede izostankom uputa i troškovima putovanja. Drobnjak posebno ističe da će se lakše i transparentnije videti gde odlazi zdravstveni dinar i kako se troši.
“Mislim da je bolje da svaki centar ima taj dinar i da se prema njemu ophodi kao pravi domaćin, da planira potrebe, rashode i prihode, zapošljavanje. Ovako stalno tražite od nekoga nešto što vam po prirodi pripada. Nemate jedan jedini dinar i ne možete da kupite čašu za vodu zbog centralizacije i morate da se obraćate Centru u Užicu za sve potrebe,“ navodi v.d. direktora ZC Prijepolje.
Priboj: Korona samo usporila proces
ZC Priboj kao i Prijepolje i Užice postao je zdravstveni centar 11. februara ove godine. Ima 110 postelja od kojih 25 u odeljenju u Pribojskoj Banji i 85 u samom Priboju. Opšta bolnica u Priboju ima pet odeljenja i to pedijatriju, ginekologiju sa akušerstvom, hirurgiju, interno odeljenje i odeljenje produžene nege i rehabilitacije u Pribojskoj Banji. Pružaju laboratorijske i mikrobiološke zdravstvene usluge, rentgen dijagnostiku, transfuziju krvi, dijalizu i to su službe u okviru Bolnice. Imaju 43 lekara, odnosno 280 zaposlenih od kojih je 170 medicinskih sestara.
http://www.priboj.rs/vesti/10-vesti/5964-formiran-zdravstveni-centar-uzice
Dr Predrag Terzić koji obavlja funkciju v.d. direktora ZC Priboj kaže da je vatreni pristalica njegovog formiranja, jer smatra da će biti efikasniji za rad što za pacijente znači i porast nivoa zdravstvene usluge. On je optimista i smatra da manji sistemi sa 400 radnika, a ne deset puta više u zdravstvenom sistemu kao što je sada, znače budući operativniji rad i donošenje odluka na dnevnom nivou, brže i bolje, bez slanja dopisa i čekanja. Kaže da im nedostaje još medicinskih aparata u skladu sa propisanim uslugama koje treba da pruže. Između ostalog laparoskop za hirurgiju, jedan novi rentgen aparat, jer je od postojeća dva jedan na izdisaju zbog velikog broja snimaka načinjenih tokom kovida, a nedostaje im i skener. Novoformiranim zdravstvenim centrom dobijaju specijalistu urologa koga ranije nisu imali, a urologija se uvodi kao nova usluga u pribojskoj Opštoj bolnici. Takođe s obzirom na odobrenu specijalizaciju ortopedije nadaju se uvođenju i ove zdravstvene usluge kada se steknu uslovi.
“Ušli smo u projekat “Milijardu evra za srpsko zdravstvo” i iduće godine očekujemo potpuno renoviranje dve zgrade u Priboju, Doma zdravlja i Bolnice u šta će biti uloženo 10 miliona evra, a izrada projekta je u toku. Predviđen je prostor i za magnetnu rezonancu, skener, dva rentgena i to je u planu”, navodi v.d. direktora Terzić. Opšta bolnica u Priboju je već pola godine kovid bolnica i zbog bolje situacije sa koronom trudila se tokom proleća da pređe u polukovid sistem. S obzirom da se proces “razdruživanja” obavlja u vremenu korone i opterećenosti zdravstvenog sistema u ovoj činjenici Terzić ne vidi ništa sporno i kaže da je korona samo “usporila” proces stvaranja zdravstvenih centara, odnosno da bi mnogi poslovi do sada bili urađeni da nije bilo epidemije. Dodaje da nemaju dugova i da ne vidi problem u deobnom bilansu.
“Svi dugovi su na nivou Zdravstvenog centra Užice i mi nemamo posebno svojih dugova”, kaže dr Terzić koji na naše pitanje o preuzimanju duga ZC Užice mišljenja je da će ga preuzeti država kao osnivač. U ovom Centru predstoji formiranje privremenih organa, upravnog i nadzornog odbora, donošenje svih pravnih akata, sistematizacija radnih mesta, sistematizacija medicinskih i tehničkih pomagala i konkurs za direktora.
“Sve što sada radi ZC Užice u organizacionom smislu sada će raditi ZC Priboj i to znači decentralizaciju. ZC Užice ima 3700 radnika i to je preveliki sistem. Formiranje manjih centara je dobar potez države da dinar sa kojim raspolažemo dobro rasporedimo kao pravi domaćini. Korona je usporila ovaj proces i da nje nije bilo on bi već prilično odmakao”, kaže dr Terzić.
Osim užičke kovid bolnice u kasarni u Krčagovu sve druge uključujući i pribojsku bolnicu izašle su iz kovid sistema u poslednjoj nedelji maja. U pribojskoj su tokom poslednjeg talasa virusa korona koji je trajao od decembra prošle godine lečeni i kovid pacijenti iz Prijepolja, dok su u prijepoljskoj zbrinjavani nekovid pacijenti i iz Priboja tako da je potreba normalizacije rada i za pacijente i lekare bila više nego očigledna.
Foto: Užički centar za ljudska prava i demokratiju
Nekadašnja reforma zdravstvenog sistema rađena je po modelu razdvajanja domova zdravlja od zdravstvenih centara. Tako se od 2013. godine do današnje mreže i nastanka 30 zdravstvenih centara događao suprotan proces kada su skupštine overavale odluke po kojima su lokalne samouprave postajale osnivači domova zdravlja. One su snosile materijalne troškove kapitalnog održavanja domova zdravlja, dok je plate, sanitetski materijal i energente obezbeđivao RFZO. Ovaj proces u pojedinim slučajevima tekao je sporo i sa nizom nedorečenosti što se vidi i iz odluke Grada Užica o produženju v.d. stanja direktora Doma zdravlja iz 2018. godine. Razlog je nastavak započetih aktivnosti za konačni deobni bilans i registraciju Doma zdravlja Užice, otvaranje računa u trezoru i pečat.
http://uzice.rs/wp-content/uploads/2018/01/dom-zdravlja.pdf
U ranijem periodu bilo je to razdvajanje, a danas je spajanje. Koliko će nova reforma zdravstva biti drugačija i da li će za pacijenta značiti bolju zdravstvenu uslugu za sada je nepoznanica kao i odgovor na pitanje ko će preuzeti dug od preko milijardu dinara „starog“ ZC Užice, ali se sa velikom pouzdanošću može reći da će to i ovoga puta biti država.
Autor: Istraživački tim Užičkog centar za ljudska prava i demokratiju
Objavljivanje ove priče omogućeno je kroz projekat Platforma za odgovorno upravljanje javnim finansijama, koji sprovodi Program ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP ), a finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA). Priča je obavljana u saradnji sa #medijskoskloništeužice
Stavovi izneti u ovoj priči su stavovi autora i ne predstavljaju nužno stavove Programa ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP ) niti Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA).
