Autor: Istraživački tim Užičkog centar za ljudska prava i demokratiju
Uz podršku #medijskoskloništeužice
Šta građani kao poreski obveznici plaćaju kroz projektno sufinansiranje medija – propagandni materijal vlasti, ili novinarstvo koje štiti javni interes? Zašto je kritika uskraćena za novac, a pitanje zašto raskopane ulice nisu asfaltrane u predvidjenom roku suvišno? Kako finansirati lokalno novinarstvo koje deluje u javnom interesu i zašto s obzirom na ishode ovogodišnjih medijskih konkursa postoji sumnja u zloupotrebu javnog novca? Komisije odlučuju o medijskom budžetu 116 lokalnih samouprava u iznosu od 1,2 milijarde dinara, što je ogroman iznos i zato upitnost njihovog rada. Transparentnost i svrsishodnost raspodele analiziramo na primerima Kragujevca, Požege, Valjeva i Čačka.
Kragujevac – šest godina bez medijskog konkursa
Grad Kragujevac/Foto: Sajt gradske uprave
Posle šest godina Kragujevac više nije “lider ignorisanja medijskih konkursa” čime je lokalna samouprava prestala da krši svoju zakonsku obavezu. Za ovakvo nezakonito postupanje od 2014. godine niko od čelnika među kojima i gradonačelnik Radomir Nikolić (SNS) nije snosio posledice. Politička volja odlučivala je da jedan medij dobije sve – RTK Kragujevac, a drugi ništa. Personalnim promenama u vladajućoj garnituri gradska uprava se “umilostivila” prema kritički nastrojenoj medijskoj zajednici koja je u međuvremenu osnovala Medijsko sklonište i konkurs je objavljen 25. januara ove godine. Šumadijski centar za građanski aktivizam “Res Publika” izračunao je da je u periodu neobjavljivanja konkursa i izigravanjem Zakona o javnom informisanju oko 300 miliona dinara stavljeno na raspolaganje i finansiranje samo RTK Kragujevac.
https://www.respublica034.rs/vesti/u-susret-privatizaciji-rtk
Ova medijska kuća koja je privatizovana 2015. godine, kao jedan od osam medija od ukupno 33 privatizovanih u Srbiji koju je tada kupio kruševački biznismen Radoica Milosavljević (Radio-televizija Kruševac, TV Pančevo, Centar za informisanje Novi Kneževac, TV Pirot, TV Požega, TV Brus, TV Caribrod iz Dimitrovgrada) iz ovog procesa posle dve godine izašla je kao gubitaš.
Foto: Radoica Milosavljević – Maša, promocija SPS-PUPS-JS u Kruševcu 30.4.2008. godine, a pre dve godine jedan od 27 članova konzorcijuma i donatora prostorija SNS-a na Novom Beogradu o čemu je pisao CINS
http://sps-ks.org/novi/index.php?option=com_content&task=viewacio &id=44
Odlukom gradskih vlasti posle poništenja privatizacije Kragujevačka radio-televizija funkcioniše kao privredno društvo, finansirana iz gradskog budžeta što je u suprotnosti sa propisima o povlačenju države iz medija i nameni budžetskog novca za sufinansiranje medijskih sadržaja.
Prilog 1. Poništenje privatizacije RTK i upis u Registar akcija, APR
Odluka Ministarstva prvrede od 1.2.2017. godine o prenosu kapitala Radio-televizije Kragujevac subjekta privatizacije sa matičnim brojem i udelom u iznosu od 7.958.200 dinara Registru akcija posle raskida ugovora zaključenog u postupku privatizacije zbog neispunjenih obaveza kupca kapitala Radoice Milosavljevića iz Kruševca koji je ovaj medij kupio dve godine ranije.
U Kragujevcu je ove godine na konkursu podeljeno 9,2 milona za finansiranje medijskih sadržaja. Najniži iznos za dodelu po projektu iznosio je 100.000 dinara, a najviši 4 miliona dinara. Sredstva je dobilo 14 medija, a RTK Kragujevac je jedina medijska kuća koja u gradu i dalje koristi javni novac i se sprema za novu privatizaciju. SOS kanal plus, Radoice Milosavljevića, na ovom konkursu dobio je 500.000 dinara za projekat “Mali veliki šampioni Kragujevca” i kao kupac kapitala koji nije ispunio svoje obaveze u procesu privatizacije RTK, na neki način je “nagradjen”.
Celokupna situacija u poteklih šest godina uslovila je gašenje pojedinih kragujevačkih lokalnih medija i odlazak novinara iz profesije, navode kragujevački novinari sa kojima smo razgovarali. Oni dodaju da situacija u kojoj jedan medij i ove godine na raspolaganju ima iznos od 50 miliona u budžetu, dok je ostalima podeljeno 9 miliona od kojih kragujevačkim 6,5 miliona govori o neravnopravnoj tržišnoj utakmici kritički nastrojenih lokalnih medija u centru Šumadije i teškoj poziciji u kojoj su se nezasluženo našli voljom moćnika boreći se i ove godine za dah.
https://www.kragujevac.rs/grad-kragujevac-raspisao-javni-konkurs-za-medije/
Požega – komisija i sukob interesa
Opština Požega/Foto: Užički centar za ljudska prava i demokratiju
Za osiromašene lokalne medije u godini kovida budžet je postao ključni izvor finansiranja. Prema podacima UNS-a i ranijih godina ovaj novac činio je značajan deo ukupnog medijskog kolača, koji ima i svoj reklamni deo, koji je tada iznosio 25 miliona evra ili 15 odsto sredstava koja se ne ostvaruju na tržištu već projektnim sufinansiranjem. Građani jasno uočavaju koliko su lokalni mediji zavisni od vlasti uprkos potrebi i željama da kroz iznošenje stavova učestvuju u kreiraju programa i na ovaj način doprinesu opštem dobru zajednice u kojoj žive. Jedno od pitanja koje je nedavno postavilo Udruženje građana Inicijativa za Požegu jeste i da li se lokalna TV Požega bavi temama od lokalnog značaja, jer ni posle četiri dana nakon saznanja da će se na njenoj teritoriji vršitit geološka istraživanja, o čemu je na sajtu Opštine izdato saopštenje, nema priloga o aktuelnosti koja je uznemirila građane.
https://m.facebook.com/InicijativaPozega/videos/1613313178867731/
Međutim, većina gradskih i opštinskih rukovodstava očekuje da medijski budžet treba da bude usmeren na izveštavanje o njihovom radu, što je u suprotnosti sa namenom novca koji uglavnom ide “podobnim” medijima.
U opštini Požega je javnim pozivom za sufinansiranje medijskih sadržaja raspodeljeno 7,5 miliona dinara, podržano 11 projekata, a odbijeno 17. Najviše novca dodeljeno je TV Požega 3.740.000 dinara i Radiju Požega za projekat „Sport kao najlepša igra“ 1.100.000 dinara, odnosno najviše novca dodeljeno je mediju u vlasništvu već pomenutog biznismena iz Kruševca Radoice Milosavljevića koji je, zbog poseda velikog broja medija, prozvan srpskim Mardokom.
Prilog 2: Podaci iz APR-a o vlasništvu u TV Požega
Na ostalih devet medija raspodeljeno je oko 2,5 miliona sa iznosima od 100.000 do 600.000 dinara. Podnosiocu projekta Televizija Požega doo Požega sa projektom „Da nas bude više“ komisija je odobrila iznos od 3.740.000 dinara ili polovinu medijskog budžeta.
„Najviše sredstava je dobila Televizija Požega, za koju slobodno možemo reći da predstavlja propagandno glasilo opštinskog rukovodstva, što se može nesumnjivo utvrditi iz analize njenig programa u 2020.godini, koju je početkom ove godine sačinila Inicijativa za Požegu. Iz nje se može videti da su predstavnici vlasti, tokom prošle godine, bili zastupljeni u ukupno 206 priloga, dok su se u svega šest priloga pojavili predstavnici opozicionih stranaka, i to samo predstavnici stranke Zdrava Srbija i Srpske radikalne stranke, dok predstavnici ostalih opozicionih organizacija (Inicijativa za Požegu, DS, SSP, DVERI…) nisu dobili ni minut prostora na TV Požega“, navodi Nikola Maslać iz Uudruženja građana Inicijativa za Požegu, koja je kritički nastrojena prema lokalnoj vlasti i koja je antikorupcijskim delovanjem i protestima dovela do smene bivšeg predsednika opštine Požega Milana Božića (SNS). On dodaje da su preostali mediji dobili znatno niža sredstva, a među njima najviše je dobila Radio Požega – 1.100.000 dinara.
Sedište Inicijative za Požegu/Foto: Užički centar za ljudska prava i demokratiju
Maslać kaže da požeški radio takođe „vodi politiku nezameranja aktuelnom opštinskom rukovodstvu i da su u informativnom programu ovog radija gotovo ne mogu čuti predstavnici opozicionih organizacija“
„Predstavnici Inicijative za Požegu su svega dva puta gostovali na ovom radiju, a u poslednje dve godine nijednom“ i dodaje da se „među ostalim dobitnicima sredstava takođe nalaze mediji bliski aktuelnoj vlasti, poput Info 24“.
Komisija je radila u sastavu Denis Mavrić, glavni i odgovorni urednik RTV Novi Pazar, Milijan Nikolić koji ima više od 30 godina rada u marketingu, navodi se između ostalog u rešenju o imenovanju. Članstvo u požeškoj stručnoj komisiji Slobodana Radičevića zbog mogućeg sukoba interesa i za požeško udruženje građana je sporno. Pored profesionalne biografije u kojoj se navodi da je „nagrađivan na festivalima i konkursima za autorske radove iz oblasti informativnog programa, dokumentarno-reportažnog programa i marketing produkcije“, on je i direktor programskog sektora Radio Televizije Kruševac“.
„Ono što je posebno zanimljivo jeste da je jedan od članova Komisije za ocenu projekata za dodelu sredstava Slobodan Radičević, programski direktor RTV Kruševac, a opšte poznata činjenica je da je isti čovek (Radoica Milosavljević) vlasnik i TV Požega i RTV Kruševac. Sve to ukazuje na postojanje sukoba interesa prilikom donošenja odluke o dodeli sredstava za sufinansiranje medijskih projekata“, navodi aktivista Inicijative za Požegu Nikola Maslać. Zaključuje da je više je nego jasno da je opštinsko rukovodstvo i ove godine nagradilo sebi lojalne medije i kupilo njihovu lojalnost i za naredni period, a sve na štetu javnog informisanja građana opštine Požega o temama od javnog značaja.
Na raspodelu po rešenju od 11.5.2021. godine, koje je potpisao predsednik opštine Požega Đorđe Nikitović (SNS), niko od medija čiji projekti nisu „prošli“ nije iskoristio žalbeni rok.
http://www.pozega.org.rs/index.php?id_strane=41
Komisije (ne)postoje da bi se finansirao nečiji privatni biznis
Foto: Užički centar za ljudska prava i demokratiju
Adekvatnost trošenja novca na ovakav način teško je utvrditi čemu doprinose nejasni kriteriju i merila za transparentnost rada komisija kao iI izostanak evaluacijae projekata, a komisije mnogi vide kao mesta mogućih zloupotreba i korupcije koju je teško dokazati.
„Jedan krug problema je zapravo transparentnost. Vi ne možete da uđete u trag tome kako su komisije odlučivale, zašto su baš određenim medijima dale pare da li su ti mediji opravdali taj novac, da li su proizveli sadržaj na koji su se obavezali. Drugi set problema je kako vi birate komisije. Ne postoje nikakvi kriterijumi i merila na osnovu kojih vi kažete ovo jeste medijski stručnjak i on može da odlučuje o projektima, a ovaj drugi nije, to je prosto diskreciona odluka onih koji raspisuju konkurse i onda su te komisije glavno mesto korupcije, ali vi nemate nikavu zakonsku osnovu da kažete tu je negde zakon prekršen“, zaključuje Tanja Maksić iz BIRN-a.
Posebno je zanimljivo to da zakon ne predivđa nikakve kazne za uočene zloupotrebe. Nezadovoljni mediji mogu jedino da pokrenu upravni spor, na čije se rešenje čeka u proseku godinu dana, kada je konkurs već uveliko prošao, a sredstva raspodeljena.
https://beta.rs/su-pro-media/86846-medijska-glorifikacija-lokalnih-vlasti-na-racun-gradjana
Član Upravnog odbora Lokal presa Stojan Marković navodi da se ogroman novac izdvaja iz budžeta lokalnih samouprava za sufinansiranje medijskih sadržaja, a da krajnji korisnik, građanin skoro da nema nikakvu korist od toga. Prema njemu, izveštavanje o tome šta radi gradska vlast nisu teme od opšteg javnog interesa, jer svaki medij ih obrađuje u okviru standardne šeme i poreski obveznici za to ne treba dodatno da izdvajaju novac.
Stojan Marković, foto NUNS
„Izveštavanje o tome sa kim je danas gradonačelnik imao sastanak ili šta je gradsko veće od tačaka imalo na svojoj sednici, to je zloupotreba novca za promociju lokalne vlasti. Sa druge strane konkursi za sufinansiranje medijskih sadržaja imaju funkciju šargarepe na štapu koju vlast drži ispred medija, i služi za postizanje lojalnosti kroz prikazivanje njenog rada u superlativu i to nije interes građana“, kaže Marković.
Prema njemu tehnički su jasni uslovi konkursa, ali su vrlo problematični kriterijumi za izbor članova komisije koje su često sastavljene od laika i ljudi sa opskurnim profesionalnim biografijama. Selidba iz komisije u komisiju za njega je vid „burazerske ekonomije“ po principu „ja tebi ti meni“, a sudeći prema članstvu u njima Niš i Vranje su gradovi sa najviše medijskih stručnjaka u Srbiji, za razliku od daleko većih Beograda i Novog Sada.
Valjevo – kritika bez budžetske podrške
Valjevo/Foto: Grad Valjevo
Grad Valjevo je opredelio 7,8 miliona dinara za sufinansiranje medijskih sadržaja dok su gradovi slične veličine za ovu namenu izdvojili znatno veće iznose od recimo 17 ili 20 miliona dinara. Aleksandra Ranković, novinarka portala kolubarske.rs kaže da Valjevo već godinama za informisanje izdvaja premalo novca, oko 0,25 posto budžeta, što je deset puta manje novca od onoga koliko je potrebno za normalno funkcionisanje medija u Valjevu. Prema njoj to je i razlog što iz godine u godinu opada i njihov kvalitet. Ona ne vidi svrhu u postojećem načinu finansiranja medija.
„Čak smatram da je javni konkurs i ovakav način sufinansiranja projekata iz oblasti javnog informisanja štetan. Jedna trećina novca namenjena za informisnaje podeli se partijskim drugovima i ljudima bliskim vlasti, koji nemaju veze sa informisanjem, a sa dve trećine finansiraju se „njihovi mediji“ koji naveliko krše kodeks novinarstva, i uopšte nisu mediji nego propagandna mašina vlasti, i kao takvi samo donose štetu pristojnom i objektivnom informisanju“, ocenjuje Ranković.
Svemu tome svoj pečat daju i komisije za koje kaže da njihovi članovi dolaze iz novih udruženja koja su nastala poslednjih nekoliko godina.
„Ne znam mnogo o njihovim novinarskim karijerama, ali ozbiljno sumnjam u njihovu kompetentnost i poštenje. Način na koji dele sredstva ukazuje na to da oni samo formalno realizuju odluku, koja je donete na drugom mestu, o tome ko koliko novca treba da dobije. Obrazloženja su posebno neuverljiva, te sumnjam da uopšte znaju šta je predmet konkursa i šta je javni interes u informisanju. Na primer, naš projekat „Sve o budžetu grada Valjeva“, koji se bavi trošenjem javnih sredstava i eventuanim zloupotrebama, o kojima smo pisali prethodnih godina, nije prošao uz obrazloženje da je na zvaničnom sajtu Grada objavljen budžet Valjeva, a i postoje prenosi sednica Skupština gde se mogu čuti stavovi i vlasti i opozicije o budžetu“, dodaje Ranković. Ona zaključuje da je „svaka vrsta kritičkog, pa i drugačijeg, mišljenja prema vlasti prognana iz medija, koji se sufinansiraju novcem iz budžeta što, kako kaže, „direktno umanjuje najvažnije – nivo ljudskih sloboda“.
https://www.valjevo.rs/javni-oglasi-i-obavestenja/
https://valjevo.rs/Dokumenta/GradValjevo/Oglasi_Obavestenja/2020/Re%C5%A1enje_o_obrazovanju_Komisije.
Televizija Valjevo plus nije želela da učestvuje u procesu u kome se, kako kaže, „favorizuju pojedini mediji niti da uzme opredeljenih 800.000 dinara za projekat“.
„Mediji na lokalu sve teže podnose dodelu novca iz gradskih i opštinskih budžeta onima koji su van mesta i okruga u kome se radi, ali i nekima koji bar u nazivu nemaju bilo kakvu oznaku koja bi ukazivala na rad u medijskoj sferi. I ove godine nevelika sredstva od 7,8 miliona dinara iz budžeta Grada Valjeva raspodeljena su za 16 projekata. Članovi komisije će možda reći da gledaju prvenstveno kvalitet projekta kojim se konkuriše. Ipak iz iskustva onih koji su nekada bili deo tih komisija, znamo da se ponegde bukvalno dobije spisak ko i koliko ko treba da dobije novca. Favorizovanje pojedinih medija već niz godina i nekorektan odnos prema medijima i tokom prvog talasa pandemije korona virusa bilo je ispod svakog nivoa. Ne želimo da učestvujemo u tome evo već drugu godinu zaredom“, navodi se u saopštenju za javnost koje je potpisala redakcija Televizije Valjevo plus.
https://valjevoplus.rs/vesti/tv-va-plus-odbila-sredstva-dodeljena-na-konkursu-za-medije
Iz valjevskog medijskog budžeta od 7,8 miliona finansiraće se sedam projekata medija čije je sedište van grada na Kolubari, a najviše novca na konkursu dobili su Radio Valjevo 800.000 dinara i Vujić televizija 2.600.000 dinara.
Čačak – odugovlačenje i podela novca pred Novu godinu
Čačak/Foto: Užički centar za ljudska prava i demokratiju
Medijski stručnjaci, predstavnici novinarskih udruženja i novinari godinama upozoravaju na probleme koji se javljaju tokom sprovođenja konkursa, među kojima je i njihovo kasno raspisivanje.
„Lokalne samouprave imaju zakonsku obavezu da se staraju o javnom informisanju na svojoj teritoriji, odnosno da raspisuju konkurse za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja od javnog interesa. Kako bi se obezbedio kontinuitet, konkurs bi logično trebalo da bude raspisan na početku godine. Svedoci smo, međutim, da oni to ne rade. Grad Čačak je, na primer, prošle godine konkurs raspisao tek polovinom oktobra, a sredstva medijima dodelio dva dana uoči Nove godine. To praktično znači da lokalna samouprava čitave godine nije ispunjavala svoju zakonsku obavezu“, kaže Stojan Marković, vlasnik čačanskog portala „Ozon press“.
Projekte koje sufinansira Grad Čačak u iznosu od 20 miliona dinara za prošlu budžetsku godinu s obzirom da su rešenja dobili krajem 2020. godine, čačanski mediji realizuju u prvoj polovini ove kalendarske godine, što je svojevrstan paradoks.
https://www.cacak.org.rs/Dodela_sredstava_za_javno_informisanje-234-1
Ideja projektnog sufinansiranja medija koja je u osnovi bila zamišljena kao dodatan novac za medije kako bi više zastupili i istraživali teme od javnog značaja mimo redovnih aktivnosti, obesmišljena je. Protekla raspodela ukazuje da to više definitivno nisu normalne okolnosti i da se novac građana deli na osnovu dobro razrađenih „mehanizma“. Edukovani novinari za pisanje projekata, održivost i ovladavanje rizicima, ocenjivanje i evaluaciju koji su prošli stručno osposobljavanje ne žele da učestvuju u procesu čiji je ishod poznat na startu. Na republičkom, pokrajinskom i lokalnim medijskim konkursima ove godine raspodeljeno je 16 milijadi dinara javnog novca.
https://uns.org.rs/sr/desk/UNS-news/115552/za-medijske-projekte-izdvojeno-16-milijardi.html
Autor: Istraživački tim Užičkog centar za ljudska prava i demokratiju
Uz podršku #medijskoskloništeužice
Objavljivanje ove priče omogućeno je kroz projekat Platforma za odgovorno upravljanje javnim finansijama, koji sprovodi Program ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP ), a finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA).
Stavovi izneti u ovoj priči su stavovi autora i ne predstavljaju nužno stavove Programa ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP ) niti Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA).
