Oko trećine svih vrsta drveća u svetu je pod pretnjom nestajanja, pokazuje izveštaj koji upozorava da bi klimatske promene mogle da ugroze cele šumske ekosisteme.
Studiju o “Stanju drveća u svetu” koordinisao je “Botanical gardens conservation international” (BGCI), koji okuplja botaničke bašte i stručnjake Medjunarodne unije za očuvanje prirode (IUCN)
Studija je uradjena na 58.497 vrsta drveća. Zaključeno je da je 30 odsto (17.500) pod pretnjom izumiranja, a još sedam odsto je “moguće pod pretnjom”.
Čak i rasprostranjeno drveće kao magnolije spadaju u najugroženije vrste, a nisu poštedjeni ni hrast, ni javor, ni ebonovina.
Nedostaju podaci o proceni 21 odsto vrsta, a nešto više od 40 odsto se smatra da nisu više u opasnosti.
Eksploatacija šuma i seča šuma da bi se napravio prostor za poljoprivredu ili uzgoj stoke predstavljaju najveću prtenju za drveće.
Smatra se da su ukupno 142 vrste nestale, a da je 440 vrsta na putu da nestane i da manje od 50 vrsta drveća postoji u divljem stanju u svetu.
“Brojne vrste su na ivici nestajanja, neke imaju samo po jedan živi primerak”, rekao je Žan-Kristof Vie, generalni direktor fondacije Franklinija, sa sedištem u Švajcarskoj, prilikom predstravljanja izveštaja.
On je rekao da je i dalje šokanatan nivo uklanjanja šuma, iako drveće igra vitalnu ulogu u prirodi, pruža stanište za brojne biljne i životnijske vrste, apsorbuje ugljen dioksid i daje sastojke za neke lekove.
Brazil koji ima veliki deo amazonske tropske šume ima najviše vrsta drveća (8.847) i najveći broj ugroženih vrsta (1.788), kao posledica intenzivne poluprivrede.
Ali proporcionalno, najveći udeo ugroženih vrsta je u tropskim oblastima Afrike, posebno u Madagaskaru i na Mauricijusu gde je 59 odnosno 57 odsto vrsta u opasnosti.
U Madagaskaru kulturni značaj baobaba (adanisonia grandidieri), koji može da živi oko 2.000 godina, nije zaštićen od požara, poljoprivede, ili prevelikog korišćenja kore, ili plodova.
“Vrste drveća koje su evoluirale milionima godina prilagodjavajući se klimatskim promenama, ne mogu da prežive lavinu ljudskih pretnji”, upozorio je Žan-Kristof Vie.
On se pitao u kojoj meri ljudima nedostaje dalekovidost da dozvole da se izgube vrste drveća od kojih su zavisna društva širom sveta ekološki i ekonomski.
U izveštaju se ukazuje i na domino efekat tog uništenja drveća. Kao primer daje milion hektara smreke na Aljasci i oko 10 miliona hektara borova u Britanskoj Kolumbiji.
Šumski ekosistemi mogu da nestanu kada su izloženi brojnim pretnjama, kao što su požari, eksploatacija šuma i rasparčavanje staništa što može da dovede do nagle ekološke promene, navodi se u izveštaju.
“Klimatske promene imaju potencijal da postanu glavni razlog uništavanja u većini ako ne i u svim šumskim ekosistemima”, navodi se u izveštaju.
Klimatsko zagrevanje tako direktno ugrožava više od hiljadu vrsta, menja njihovo stanište, povećava rizike od nevremena, poplava, požara ili bolesti.
Vie smatra da je restauracija šuma najbolji način borbe protiv klimatskih promena.
