Emisija sumpor-dioksida iz srpskih termoelektrana na ugalj je 2020. godine bila veća nego emisije iz svih termoelektrana u Evropskoj uniji, navodi se u izveštaju mreže CEE Benkvoč (CEE Bankwatch Network) i Centra za istraživanje energetike i čistog vazduha.
Procenjuje se da je tokom protekle tri godine zbog zagadjenja vazduha iz elektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu umrlo 19.000 ljudi, a od toga je 12.000 smrtnih slučajeva uzrokovano prekoračenjem zakonski obavezujućih limita.
Ukupne emisije sumpor-dioksida (SO2) iz 18 termoelektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu 2020. bile su 2,5 puta veće od emisija iz 221 postrojenja u celoj EU, navodi se u izveštaju “Uskladiti ili zatvoriti”, objavljenom 7. septembra.
Termoelektrane obuhvaćene Nacionalnim planovima za smanjenje emisija (NERP) u zemljama regiona emitovale su 2020. godine 6,4 puta više SO2 nego što je dozvoljeno.
Srpske termoelektrane su imale najveće emisije SO2 – 6,1 puta veće od dozvoljenih, što je znatno više nego 2019, kada su bile 5,6 puta veće.
Najveći zagadjivač bila je termoelektana Ugljevik u BiH, a zatim Kostolac B1 i B2 u Srbiji. Ta postrojenja su emitovala skoro 12 puta više od dozvoljenih vrednosti SO2, uprkos tome što su imali ugradjenu opremu za odsumporavanje.
Autori izveštaja su pozvali vlasti u Srbiji da “hitno objasne javnosti” zašto oprema za odsumporavanje u termoelektrani Kostolac B nije radila više od tri godine i apelovala da se zaustavi izgradnja TE Kostolac B3, “barem dok ne postane jasno da li postoji problem sa tehnologijom za kontrolu zagadjenja životne sredine koju ugradjuje kineska kompanija CMEC”.
Zbog ukupnih emisija iz termoelektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu bilo je skoro 19.000 smrtnih slučajeva od 2018. do 2020. godine, od čega je 10.800 bilo u zemljama EU, 6.500 na Zapadnom Balkanu, a ostatak u drugim regionima.
Od toga je skoro 12.000 smrtnih slučajeva nastalo zbog prekoračenja maksimalnih vrednosti odredjenih NERP-om. Više od polovine tih slučajeva 7.000, bilo je u zemljama EU, 3.700 na Zapadnom Balkanu i 960 u drugim regionima pogodjenim zagadjenjem sa Zapadnog Balkana.
Ukupne emisije termoelektrana prouzrokovale su troškove izmedju 25,3 milijarde i 51,8 milijardi evra, a procenjuje se da su troškovi zbog prekoračenja emisija 2020. godine iznosili izmedju šest i 12,1 milijardi evra.
