Alumni klub Pravosudne akademije (AKPA) dostavio je Radnoj grupi Ministarstva pravde zaduženoj za izradu nacrta pravosudnih zakona Predog reforme izbora sudija koji sadrži rešenja kojima se uvodi niz novina u ovaj proces.
Nakon usvojenih ustavnih amandmana koje se odnose na pravosuđe, Ministarstvo pravde je formiralo radne grupe za izradu nacrta pravosudnih zakona koji se moraju uskladiti sa Ustavom Republike Srbije do februara 2023. godine. U pitanju su Zakon o sudijama, Zakon o visokom savetu sudstva, Zakon o javnom tužilaštvu, Zakon o Visokom savetu tužilaca i drugi zakoni. Njihova sadržina će konačno opredeliti način na koji će se birati sudije i tužioci, način na koji će se birati članovi Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaca, način rada ovih tela, kao i precizno određenje položaja sudija i tužilaca, što je od važnosti za njihovu nezavisnost i nepristrasnost.
Predlog AKPA predviđa detaljno regulisanje uslova za izbor sudija, uvođenje novih kriterijuma i merila ispunjenosti kriterijuma svakog kandidata, zatim uvodi obavezu za pravosudne savete da svaku svoju odluku obrazlože, kao i delotvorno pravno sredstvo protiv odluka saveta o izboru sudija i tužilaca. Načelo javnosti postupka je izraženo kroz obavezu da se ceo postupak testiranja kandidata i razgovora sa kandidatima javno objavljuje. Takođe je prdviđeno da svaki sudija i tužilac mora završiti obuku na Pravosudnoj akademiji, bilo pre izbora na funkciju (ukolio se prihvati prdlog da završena Pravosudna akademija bude uslov za izbor), bilo nakon izbora na funckiju, ali pre stupanja na dužnost. Tako bi konačno Srbija uredila izbor sudija i tužilaca prema standardima izraženim u aktima Saveta Evrope i time bi bilo obezbeđeno puno poverenje građane u izbor sudija, a time posredno i u ceo pravosudni sistem, jer bi postojale jasne garancije da su izabrani najbolji kandidati.
AKPA takođe predlaže da se pre slanja predloga pravosudnih zakona na mišljenje Venecijanskoj komisiji predlozi zakona javno objave i da se sprovede javna rasprava.
AKPA veruje da će novi pravosudni zakoni u mnogome doprineti jačanju vladavine prava, transparentnosti i odgovornosti pravosudnog sistema i omogućiti građanima da do pravde dolaze na brži način.
Predlog Alumni kluba Pravosudne akademije za reformu sistema izbora nosilaca pravosudnih funkcija
Ustavni zakon za sprovođenje Akta o promeni Ustava Republike Srbije, propisuje obavezu zakonodavcu da u roku od godinu dana treba sa usvojenim amandmanima da usaglasi zakone o sudijama, tužiocima, Visokom savetu sudstva i Visokom savetu tužilaštva. Pri izvršavanju ovih obaveza, prvenstveno bi trebalo voditi računa o ispunjavanju onih kriterijuma i standarda koji su bili motiv za započinjanje pravosudne reforme.
Strategijom razvoja pravosuđa za period od 2020-2025 donetom od strane Vlade Republike Srbije u cilju ostvarivanja prelaznih merila i ispunjavanja kriterijuma iz Poglavlja 23 ali i novostvorenog klastera koji se odnosi na vladavinu prava, istaknuto je: “da bi se moglo smatrati da je pravosuđe jedne države nezavisno i samostalno, neophodno je da postupak predlaganja, izbora, napredovanja, premeštaja i prestanak pravosudne funkcije bude zasnovan na jasnim, objektivnim i unapred propisanim kriterijumima, pravičan, transparentan i oslobođen uticaja zakonodavne i izvršne vlasti”. U pitanju su ciljevi postavljeni kao standardi u međunarodnim akatima
Izveštaj Evropske unije o napretku Srbije u procesu evrointegracija za 2021. godinu navedi da: “sistem izbora nosilaca pravosudnih funkcija i ocenjivanje rada sudija i tužilaca treba temeljno da se revidira nakon usvajanja ustavnih amandmana, kako bi se omogućilo da izbor i karijera nosilaca pravosudnih funkcija budu bazirani na kompetencijama”.
Aktuelni sistem izbora i napredovanja u pravosuđu u Republici Srbiji ocenjen je od strane svih domaćih i međunarodnih institucija kao netransparentan, anahron i zasnovan na potpunoj diskreciji, te je kao takav pogodno sredstvo za korumpiranje nosilaca pravosudnih funkcija. Uživa nisko poverenje građana, a još niže poverenje samih sudija i tužilaca, kako je pokazao niz anonimnih anketa sprovedenih među nosiocima pravosudnih funkcija.
U javnom diskursu, neprestano se potencira pitanje “ko će birati sudije”, a malo se govori o ključnom pitanju – “kako će se birati sudije”. Kada je u pitanju prvi izbor na pravosudnu funkciju, aktuelne procedure nisu zasnovane na bilo kakvim objektivnim merilima. Uspeh na studijama i dužinu studiranja, pravosudni saveti uopšte ne moraju da uzmu u obzir prilikom izbora kandidata (i to najčešće i ne čine), na pravosudnom ispitu ne vrši se diferenciranje kandidata prema ostvarenom uspehu već praktično svi kandidati samo dobijaju potvrdu o položenom ispitu, vrednovanje sudijskih saradnika tokom rada u sudovima je potpuno obesmišljeno i svi dobijaju maksimalne ocene, a testovi koje tokom konkursnih procedura organizuju pravosudni saveti su puka formalnost i gotovo svi kandidati i te testove polažu sa maksimalnom ocenom. Rezultat ovakvog disfunkcionalnog sistema je da pravosudni saveti nakon obavljenih konkursnih procedura imaju po više stotina kandidata koji su formalno jednaki i time je otvoren prostor za neograničenu diskreciju i arbitrarnost u izboru.
Načela na kojima je zasnovan zakonski predlog
Načelo nepovredivosti i nedeljivosti ovlašćenja Visokog saveta sudstva da bira sudije. Članom 150 stav 2 Ustava Republike Srbije propisano je da sudije u Republici Srbiji bira Visoki savet sudstva. Jasno je da ovlašćenja ovog organa sa najvišim garancijama nezavisnosti, ne bi trebalo pri izboru sudija da budu ograničena od strane bilo kog drugog organa ili institucije u Republici Srbiji, već samo kriterijumima i procedurama za izbor sudija propisanim Zakonom o sudijama. Sistem prema kome bi se pravosudnim savetima previše suzio krug potencijalnih kandidata koji mogu da budu birani na pravosudnu funkciju nije dobar jer bi praktično obesmislio izborna ovlašćenja tog tela. Ali je jednako loš sistem izbora prema kome i nakon sprovedenih konkursnih procedura, nije izvršena nikakva suštinska diferencijacija kandidata i izbor je prepušten potpunoj diskreciji.
Načelo izbora zasnovanog na merljivim i objektivnim kriterijumima. Vrednovanje kandidata koji dolaze iz različitih sredina i profesija: sudijskih saradnika, advokata, zaposlenih u kompanijama, bankama, kancelarijama javnih beležnika ili javnih izvršitelja, ili pak korisnika početne obuke na Pravosudnoj akademiji – izuzetno je zahtevan i komplikovan proces. Stoga se postojanje složenih i višestrukih testova znanja i praktičnih veština koji se sprovode kako usmeno tako i pismeno, nameće kao nužna pretpostavka bilo kakvog objektivnog izbora u pravosuđu.
Načelo osposobljenosti nosilaca pravosudne funkcije. Ovo načelo se realizuje kroz obaveznu prethodnu obuku svih lica koja se prvi put biraju/stupaju na pravosudnu funkciju. Konsultativno veće evropskih sudija je u svom mišljenju br. 4 još 2003. godine istaklo da smatra da sva lica koja stupaju prvi put na pravosudnu funkciju bi trebalo da prođu prethodnu obuku, bez obzira na godine radnog iskustva u struci, jer je ipak za sve novoizabrane to jedno novo okruženje koje obuhvata poseban vid obaveza i odgovornosti. Takođe, kako je istaknuto u navedenom mišljenju, ta obuka ne bi mogla da bude kratka i nesadržajna radi zadovoljenja puke forme. Da bi obuka za sudijsku i tužilačku funkciju bila ozbiljna, dugotrajna i sadržajna ona se ne može organizovati za neograničen broj kandidata, jer za to ne postoje dovoljni finansijski resursi, već samo za one koji će zaista i stupiti na pravosudnu funkciju.
Načelo jasne i predvidive pravosudne karijere. U aktuelnom trenutku u pravosuđu Republike Srbije, osim retkih izuzetaka, suštinski postoje dva karakteristična puta za dolazak na pravosudnu funkciju – kroz obavljanje poslova stručnih saradnika u pravosudnim organima, ili kroz upis i završetak obuke na Pravosudnoj akademiji. Jasno je da dalje opstajanje ovakvog dualizma vodi stalnoj nepredvidivosti izbora i stručnih saradnika i svršenih polaznika početne obuke Pravosudne akademije i dodatno otežava uspostavljanje jedinstvenih kriterijuma izbora i napredovanja. Potencijalno rešenje trebalo bi da sadrži integraciju ova dva sistema.
Načelo javnosti i transparentnosti procesa. Dosledna primena ovog načela važna je radi vraćanja poverenja stručne i opšte javnosti u pravosudne izbore i pravosuđe u celini. Ako svaki građanin bude mogao da vrši neposredan uvid u proces selekcije sudija i tužilaca, ako kroz taj pristup uvidi da se selekcija vrši na osnovu objektivnih i merljivih kriterijuma, svakako da će sa mnogo većim poverenjem i sigurnošću pristupati sudu i prihvatati odluke koje taj sud donosi.
Načelo pravnog sredstva. Ovaj predlog otklanja nedostatak postojeće procedure koja ne predviđa delotvoran pravni lek za kandidate koji nisu izabrani na pravosudnu funkciju. Stoga je predviđeno da se kandidat nakon svake faze postupka može koristiti adekvatnim pravnim sredstvom. Tako nakon pisanog testiranja svaki kandidat može podneti prigovor na ocenu Komisije za pisano testiranje Visokom savetu sudstva, a protiv odluke o izboru na funkciju kandidati mogu pokrenuti upravni spor pred Upravnim sudom, koji je dužan da o tužbi odluči u hitnom postupku. Takođe, predloženo je da odluka o izboru kandidata mora biti obrazložena i da je u obrazloženju odluke Visoki savet sudstva dužan da za svakog kandidata koji je pristupio razgovoru posebno obrazloži broj bodova dodeljenih na razgovoru.
Predlog kao uslov za stupanje na funkciju pored završene obuke za sudije na Pravosudnoj akademiji predviđa i zakletvu pred predsednikom Republike Srbije. Smatramo da se zakletva kao svečani čin inicijacije mora zadržati i u novom sistemu izbora. U svetlu ustavnih amandmana, prema kojima Narodna skupština više nema nikakve ingerencije u postupku izbora sudija, smatramo da bi sudije zakletvu trebalo da polažu pred predsednikom Republike Srbije koji prema članu 111 Ustav Republike Srbije izražava državno jedinstvo Republike Srbije . Važno je napomenuti da predsednik Republike Srbije ne bi u ovoj proceduri imao nikakva izborna ovlašćenja, već protokolarnu i simboličnu funkciju, kao što je to slučaj u velikom broju evropskih država.
Polazeći od citiranih načela, imajući u vidu da je jedini način da prvi izbor u pravosuđu bude baziran na merljivim i objektivnim kriterijumima takav da on bude zasnovan na složenim i višestrukim testiranjima znanja i sposobnosti za donošenje odluka kandidata, da isključivu nadležnost u izboru kandidata na pravosudne funkcije treba da ima Visoki savet sudstva ali ne po principu diskrecije, već na taj način što će ovaj organ svoje odluke zasnivati na objektivnim kriterijumima, po jasnim i pravičnim procedurama, nakon procesa testiranja kandidata koje će sprovoditi, te imajući u vidu da je pravosudna reforma prilika da se konačno reši pitanje statusa velikog broja korisnika početne obuke Pravosudne akademije, koji su u neadekvatnim radnim odnosima na određeno vreme sa Pravosudnom akademijom do izbora na pravosudne funkcije, Alumni klub Pravosudne akademije svoj predlog formuliše u dve varijante.
Prva varijanta predloga
(Kriterijumi za izbor sadržani u Zakonu o Pravosudnoj akademiji)
Predlažemo da se kao uslov za izbor na sudijsku funkciju u Zakonu o sudijama pored postojećih uslova predvidi i nov uslov – završena početna obuka na Pravosudnoj akademiji. Takva izmena bi morala posledično biti praćena izmenom Zakona o Pravosudnoj akademiji. Broj polaznika Pravosudne akademije bi se određivao prema Planu slobodnih mesta sudija, a svršeni polaznici bi nakon završene obuke bez dodatnih uslova bili birani na sudijsku funkciju, što bi moralo biti izvesno za sve polaznike Pravosudne akademije. Imajući u vidu da bi se na taj način početak i razvoj pravosudne karijere bazirao na jasnim i merljivim kriterijumima inkorporisanim u prijemne procedure na Pravosudnu akademiju, te da bi svi polaznici po automatizmu postajali sudije, neophodno je predvideti da sprovođenje procedure prijema polaznika vrši Visoki savet sudstva, a u skladu sa proklamovanim načelom nepovredivosti i nedeljivosti njegovih ovlašćenja. Prijemni ispit za Pravosudnu akademiju sprovodio bi se prema pravilima predviđenim za izbor sudija.
Sastavni deo našeg predloga je i očuvanje stečenih prava dosadašnjih korisnika početne obuke na Pravosudnoj akademiji, kroz predviđanje obaveze Visokog saveta sudstva da u dvogodišnjem roku u skladu sa svojim nadležnostima reši status svršenih korisnika početne obuke na Pravosudnoj akademiji, te da njihov radni odnos bude zasnovan na neodređeno vreme dok do rešenja statusa svakog pojedinačnog korisnika ne dođe.
Druga varijanta predloga
(Kriterijumi za izbor sadržani u Zakonu o sudijama)
U slučaju da se zakonodavac opredeli da početnu obuku na Pravosudnoj akademiji ne predvidi kao uslov za izbor na sudijsku funkciju, smatramo da se Zakon o sudijama u delu koji reguliše prvi izbor na pravosudnu funkciju mora temeljno izmeniti. U tom slučaju Zakon o sudijama mora sadržati krterijume za izbor sudija. Pogrešno bi bilo kriterijume propisivati pravnim aktima niže pravne snage, imajući u vidu da oni predstavljaju ograničenje diskrecije za donosioce odluka, zbog čega je nužno da se garancije kvlateta selekcije regulišu na zakonskom nivou. U ovoj varijanti predloga takođe je nužno predvideti da početna obuka na Pravosudnoj akademiji bude predviđena kao uslov za stupanje na sudijsku funkciju. U suprotnom ne bi bili zadovoljeni evropski standardi (pre svega sadržani u Mišljenju broj 4 Konsultativno veće evropskih sudija).
Stoga se isti ciljevi proklamovani citiranim načelima u uvodnom delu ovog perdloga mogu postići kroz inkorporiranje složenih i višestrukih ispitnih procedura u postupak izbora koji sprovodi Visoki savet sudstva, te kroz predviđanje obaveznosti obuke kroz koju svi kandidati moraju da prođu pre stupanja na funkciju. Pravila prvog izbora na funkciju predviđena Zakonom o sudijama, prema ovoj varijanti trebala bi da budu sledeća:
Izbor sudije
Član 1.
Izbor sudije se vrši u postupku otvorenom za javnost i zasniva se na jednakim uslovima i objektivnim kriterijumima propisanim ovim zakonom.
Uslovi za izbor
Član 2.
Za sudiju može biti izabran državljanin Republike Srbije koji ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, koji je završio pravni fakultet i položio pravosudni ispit.
Kriterijumi za izbor
Član 3.
Kriterijumi za izbor sudije su stručnost, sposobnost za donošenje odluka, razumevanje uloge sudije u društvu, poznavanje Etičkog kodeksa sudija, dostojanost za obavljanje sudijske funkcije.
Potrebno radno iskustvo
Član 4.
Posle položenog pravosudnog ispita potrebno je radno iskustvo u pravnoj struci:
– dve godine za sudiju prekršajnog suda;
– tri godine za sudiju osnovnog suda;
– šest godina za sudiju višeg suda, privrednog suda i Prekršajnog apelacionog suda;
– deset godina za sudiju apelacionog suda, Privrednog apelacionog suda i Upravnog suda;
– dvanaest godina za sudiju Vrhovnog suda.
Plan slobodnih mesta sudija
Član 5.
Slobodna mesta sudija u sudovima popunjavaju se u skladu sa Planom slobodnih mesta sudija (u daljem tekstu: Plan slobodnih mesta).
Plan slobodnih mesta donosi Visoki savet sudstva najkasnije do kraja kalendarske godine za naredne dve godine i sadrži mesta sudija u svim sudovima koja će biti slobodna u naredne dve godine. Plan slobodnih mesta se javno objavljuje odmah po donošenju.
Plan slobodnih mesta može se izmeniti ako se izmene okolnosti na osnovu kojih je izvršena procena za popunu slobodnih mesta sudija. O izmenama Plana slobodnih mesta odluka se može doneti po proteku dva meseca od iznošenja predloga za promenu Plana slobodnih mesta na sednici Visokog saveta sudstva.
Predsednici svih sudova mogu uložiti obrazložen prigovor na Plan slobodnih mesta Visokom savetu sudstva u roku od osam dana od dana njegovog objavljivanja. Odluku o prigovoru Visoki savet sudstva donosi najkasnije u roku od trideset dana od dana podnošenja prigovora.
Član 6.
Izbor sudije oglašava Visoki savet sudstva.
Oglas se objavljuje u “Službenom glasniku Republike Srbije” i drugom sredstvu javnog obaveštavanja koje pokriva celu Republiku Srbiju.
Postupak izbora sudije mora biti dovršen najkasnije u roku od šest meseci od dana objavljivanja oglasa.
Podnošenje prijave
Član 7.
Prijava za izbor se podnosi Visokom savetu sudstva u roku od 15 dana od dana objavljivanja oglasa u “Službenom glasniku Republike Srbije”.
Uz prijavu se podnose i dokazi o ispunjavanju uslova za izbor.
Ukoliko se kandidat prijavljuje za izbor u više sudova istovremeno, u prijavi će navesti redosled preferencijalnih sudova.
Merila za utvrđivanje ispunjenosti kriterijuma
Član 8.
U postupku izbora sudije stručnost kandidata, sposobnost za donošenje odluka, razumevanje uloge sudije u društvu, poznavanje Etičkog kodeksa sudija se utvrđuje pisanim testiranjem i razgovorom sa kandidatom.
Pisano testiranje
Član 9.
Pisano testiranje kandidata sprovodi petočlana Komisija za pisano testiranje koju imenuje Visoki savet sudstva iz reda sudija ili istaknutih pravnika koji nisu članovi Visokog saveta sudstva.
Pisano testiranje se sprovodi preko Pravosudne akademije.
Pisani test sadrži pitanja sa više ponuđenih odgovora.
Pisani test se formira na dan pisanog testiranja slučajnim elektronskim generisanjem i sastoji se iz kombinacije pitanja koja svaki od članova Komisije za pisano testiranje dostavlja Pravosudnoj akademiji na dan održavanja testiranja.
Rezultati pisanog testiranja se objaljuju na dan pisanog testiranja.
Na pisanom testu se može osvojiti najviše 200 bodova.
Prigovor na rezultat testiranja se može podneti u roku od 48 časova od trenutka objavljivanja razultata i o istom odlučuje Visoki savet sudstva u roku od 48 časova.
Bodovi ostvareni na pisanom testiranju važe u periodu od dve godine od objavljivanja konačnih razultata testa.
Pisano testiranje se po pravilu optički i audio snima i emituje u realnom vremenu na Internetu uz prethodno pribavljenu saglasnost kandidata.
Sprovođenje pisanog testiranja uređuje se pravilnikom koji donosi Visoki savet sudstva.
Razgovor sa kandidatom
Član 10.
Visoki savet sudstva obavlja razgovor sa kandidatima koji su ostvarili najmanje 180 bodova na pisanom testu, a po izuzetku i sa kandidatima koji su ostvarili i manje od 180 bodova ukoliko je broj kandidata koji su ostvarili više od 180 bodova na pisanom testu manji od broja oglašenih slobodnih sudijskih mesta.
Na razgovoru svaki član Visokog saveta sudstva ocenjuje razumevanje uloge sudije u društvu i poznavanje Etičkog kodeksa sudija ocenom od 0 do 5.
Alternativno predvideti da kandidate ocenjuje petočlana komisija sastavljena od članova Visokog saveta sudstva ocenama 0 do 11.
Lice koje na razgovoru ne ostvari najmanje 35 bodova ne može biti rangirano na konačnoj listi testiranih kandidata.
Razgovor sa kandidatom se po pravilu optički i audio snima i emituje u realnom vremenu na Internetu uz prethodno pribavljenu saglasnost kandidata.
Konačna lista testiranih kandidata
Član 11.
Konačna lista testiranih kandidata se formira tako što se kandidati rangiraju po redosledu ostvarenih bodova koji se dobijaju sabiranjem ocene na pisanom testu i ocene na razgovoru.
Ukoliko dva kandidata imaju isti broj bodova prednost ima kandidat koji ima višu prosečnu ocenu na osnovnim studijama prava.
Član 12.
Visoki savet sudstva vrši izbor sudije prema konačnoj listi testiranih kandidata uzimajući u obzir redosled preferencijalnih sudova kandidata navedenih u prijavi na oglas.
Kandidat iz reda sudija se ne testira i Visoki savet sudstva u pogledu odluke o izboru tog kandidata nije vezan konačnom listom testiranih kandidata.
Odluka o izboru kandidata mora biti obrazložena. U obrazloženju odluke Visoki savet sudstva dužan je da za svakog kandidata koji je pristupio razgovoru posebno obrazloži broj bodova dodeljenih na razgovoru.
Kandidat ima pravo da izvrši uvid u celokupnu konkursnu dokumentaciju i da pokrene upravni spor protiv odluke Visokog saveta sudstva iz stava 3. ovog člana u roku od 3 dana od dana objavljivanja odluke.
Upravni sud je dužan da donese konačnu odluku po podnetoj tužbu najkasnije u roku od trideset dana od dana ponošenja tužbe.
Alternativno predvideti mogućnost podnošenja ustavne žalbe ustavnom sudu umesto tužbe upravnom sudu
Uslovi za stupanje na funkciju
Član 13.
Izabrani sudija stupa na funkciju na svečanoj sednici svih sudija u sudu za koji je izabran nakon što sa uspehom završi početnu obuku za sudije na Pravosudnoj akademiji i nakon što položi zakletvu pred predsednikom Republike Srbije.
Izabrani sudija koji je prethodno završio početnu obuku na Pravosudnoj akademiji, stupa na funkciju na svečanoj sednici svih sudija u sudu za koji je izabran nakon što položi zakletvu pred predsednikom Republike Srbije.
Prelazne i završne odredbe
Član 1.
Odredbe o izboru sudija propisane ovim zakonom, počinju da se primenjuju od 01.01.2025. godine.
Član 2.
Radni odnos korisnika početne obuke na Pravosudnoj akademiji zasnovan na određeno vreme, postaje radni odnos na neodređeno vreme, sa zadržavanjem svih prava i obaveza koje proističu iz ugovora važećih u trenutku stupanja na snagu ovog zakona.
Član 3.
Visoki savet sudstva će u periodu od dana stupanja na snagu ovog zakona do 01.01.2025. godine, u skladu sa svojim nadležnostima, rešiti pitanje statusa korisnika početne obuke na Pravosudnoj akademiji koji su u trenutku stupanja na snagu ovog zakona završili početnu obuku, dok će status korisnika koji nisu završili početnu obuku rešiti u roku od dve godine od završetka početne obuke.
U Preporuci CM Rec (2010) 12 Komiteta ministara državama članicama o sudijama se navodi “Sve odluke koje se tiču profesionalne karijere sudija treba da se zasnivaju na objektivnim kriterijumima, a izbor sudija i njihovo napredovanje treba da se zasniva na zaslugama, uz uzimanje u obzir kvalifikacija, integriteta, sposobnosti i efikasnosti.”
- U publikaciji Stavovi sudija i tužilaca o pravosuđu u Srbiji, istraživanja, analiza i prpeporuke, AKPA 2017, koja je zasnovana na anonimnoj ankteti u kojoj je učestvovalo 1603 nosilaca pravosudne funkcije 74,63% sudija se izjasnilo da je način izbora sudija netransparentan i 84,07% sudija se izjasnilo da ne veruje da se izbor sudija i njihovo napredovanje vrši isključivo po objektivnim kriterijumima.
- ( https://www.alumni-pars.rs/wp-content/uploads/2017/12/%D0%A1%D0%A2%D0%90%D0%92%D0%9E%D0%92%D0%98-%D0%A1%D0%A3%D0%94%D0%98%D0%88%D0%90-%D0%98-%D0%A2%D0%A3%D0%96%D0%98%D0%9B%D0%90%D0%A6%D0%90-for-web-final.pdf )
- Podsećamo da je Venecijanska komisija u Mišljenju CDL – AD(2007)004 kritikovala doskorašnje ustavno rešenje prema kome je izbor sudija bio poveren Narodnoj skupštini i sugerisala da umesto toga imenovanje sudija bude prerogativ predsednika Republike (po predlogu kandidata datom od Visokog saveta sudstva). Zakletva ne podrazumeva ovlašćenje da se imenuje sudija, već predstavlja isključivo svečani čin u kome se sudija zaklinje narodu kao nosiocu suverenosti da će svoju funkciju vršiti verno Ustavu i zakonu, po najboljem znanju i umeću i služiti samo istini i pravdi.
