AKPA: Nacrti pravosudnih zakona ne donose dovoljno unapređenje

Alumni klub Pravosudne akademije (AKPA) smatra da ima mesta znatnijim izmenama radnih verzija pravosudnih zakona koje je juče objavilo Ministarstvo pravde.
Izmene Ustava u oblasti pravosuđa su otvorile put velikoj reformi pravosuđa koja se može adekvatno dovršiti samo kvalitetnim pravosudnim zakonima. Nacrti pravosudnih zakona u određenim segmentima unapređuju postojeća normativna rešenja, ali ne u dovoljnoj meri u pogledu nekoliko ključnih elemenata.
Pre svega, u nacrtima Zakona o sudijama i Zakona o javnom tužilaštvu nisu predviđene nikakve izmene u pogledu procedure izbora sudija i javnih tužilaca, osim one koja je već uvedena ustavnim amandmanima prema kojima se Narodna skupština isključuje iz ovih izbora. Suštinsku izmenu bi predstavljalo unapređenje procedure izbora koja bi se zasnivala na objektivnim kriterijumima, transparentnosti postupka, uključivanja javnosti, uvođenja obaveznog obrazloženja odluke o izboru, kao i delotvornog pravnog sredstva. AKPA je Ministarstvu pravde u prethodnom periodu dostavio model zakonskih rešenja u više varijatni koji ispunjava evropske standarde po pitanju izbora sudija, za koje ne možemo da zaključimo ni da li su bili predmet razmatranja, ali se nadamo da će biti uzeti u obzir u toku javne rasprave o pravosudnim zakonima. Takođe, AKPA smatra da se u zakonskim rešenjima mora jasno definisati da je završena obuka na Pravosudnoj akademiji ili uslov za izbor na pravosudnu funkciju ili uslov za stupanje na funkciju nakon izbora, te da odluku ko će biti upisan na Pravosudnu akademiju moraju donositi pravosudni saveti kako bi se onemogućio svaki neprimeren uticaj na ovu instituciju. Nedostaje i razrešenje pitanja statusa svšenih polaznika PA koji još nisu izabrani na funkcije.
Druga važna oblast u kojoj su sudije i tužiocu očekivali važnije izmene, koje su izostale, tiče se čvršćih garancija materijalne nezavisnosti njihovih funkcija. Rešenje po kome se osnovice za plate određuju zakonom o budžetu koji predlaže izvršna vlast ne predstavlja dovoljnu garanciju nezavisnosti. Prikladnije rešnje bi podrazumevalo uzimanje za osnovicu prilikom određivanja plate i penzija sudija i tužilaca prosečnu platu u Republici Srbiji, a što bi uz odgovarajuće koeficijente vodilo i znatnom povećaju plata sudija i tužilaca koje su najniže u regionu. Takođe, penzije pravosudnih funkcionera se moraju detaljnije zakonom urediti na taj način što bi se vezale za tekuće sudijske plate, kako bi se ostvarila proklamovana materijalna sigurnost sudija i tužilaca po prestanku obavljanja funkcije.
Postupak izbora članova Visokog saveta sudstva (VSS) iz reda sudija i izbora članova Visokog saveta tužilaca (VST) iz reda tužilaca je unapređen rešenjima prema kojima se kandidatima olaklšava pristup biračkom telu. Takođe, odluka Ministarstva pravde da ne prihvati predlog Radne grupe za izradu sudijskih zakona prema kojoj bi se sudijama koje su kraće od sedam godina na funkciji uskratilo pasivno biračko pravo prilikom izbora članova VSS je ispravna, jer se time sprečava neustavna podela sudija sa manjim i većim pravima, što su upravo ustavni amandmani ukinuli kao mogućnost. Takođe, detaljnije je regulisan postupak vrednovanja rada sudija, ali krajnja ocena postupka vrednovanja moći će da se da tek nakon izrade podzakonskih akata.
Objavljene radne verzije pravosudnih zakona donose i niz drugih izmena o kojima će se AKPA detaljnije izjašnjavati u toku javne rasprave. AKPA smatra da period pred nama ostavlja dovoljno prostora za valjanu javnu raspravu, te se nada da će se proces izmena najvažnijih pravosudnih zakona okončati u atmosferi uvažavanja stavova strukovnih udruženja i u argumentovanoj razmeni mišljenja kako bi naša država obezbedila čvrste garancije nezavisnog sudstva i samostalnog tužilaštva.