U Sokobanji je juče završeno Šesto savetovanje Alumni kluba Pravosudne akademije (AKPA) koje je okupilo više od 120 sudija, tužilaca i polaznika Pravosudne akademije.
Centralna tema savetovanja se odnosila na reformu pravosudnih saveta (Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva) i položaj sudija i tužilaca nakon ustavnih amandmana, te na izradu seta pravosudnih zakona koja je u toku.
Predsednik AKPA sudija Siniša Trifunović je naveo da je ustavotvorac prepustio zakonskom regulisanju čitav niz otvorenih pitanja, ključnih za fizionomiju pravosuđa, te da se pravosudna reforma nalazi na polovini puta. Istakao je da sad imamo priliku da u zakone ugradimo delotvoran mehanizam za zaštitu sudija od neosnovanih tabloidnih napada kojima se nedozvoljeno utiče na sud i da efikasnije štitimo autoritet sudstva bez koga nema poverenja javnosti u pravosuđe. Ocenio je da će se najviše polemike voditi oko definisanja pojma istakntih pravnika koji će pored sudija biti članovi pravosudnih saveta i potrebne većine za odlčivanje u pravosudnim savetima, finansijske nezavisnosti sudstva, materijalne nezavisnosti nosilaca funkcija, ali i da se mora rešiti tenzija između pravosudnih saveta i Pravosudne akademije (PA), čija uloga je pozitivno ocenjena od strane Venecijanske komisije. Prema njegovom mišljenju, rešenje bi moglo biti u uključivanju pravosudnih saveta u proces selekcije polaznika PA i upravljanje Akademijom ili upućivanju na PA sudija i tužilaca posle izbora od strane pravosudnih saveta, a pre stupanja na funkciju.
Predsednik Društva sudija i član VSS sudija Snežana Bjelogrlić je tokom savetovanja navela da sociološka istraživanja pokazuju da sudije sebe ne smatraju trećom granom vlasti, te da je uloga strukovnih udruženja da razvijaju i jačaju sudijsku kulturu. Kako će se u članstvu pravosudnih saveta naći istaknuti pravnici, to je važno zakonom bliže odrediti ovu kategoriju. Navela je da istaknuti pravnik ne treba da bude član političke stranke i postavila pitanje da li je potrebno zakonom predvideti da kandidati za istaknute pravnike dobiju podršku, odnosno preporuku neke institucije pre kandidovanja za funkciju člana pravosudnih saveta. Istakla je da će se kod izmene Zakona o sudijama voditi računa o materijalnom položaju sudija i da će se detaljnije regulisati radnopravni status sudija.
Takođe je potrebno da se prilikom izrade seta pravosudnih zakona jasno razgraniči nadležnost između Ministarstva pravde i Visokog saveta sudstva i uredi pitanje samostalnosti budžeta sudstva. Smatra da Pravosudna akademija treba da obavlja funkciju koju je izvorno obaljala – da bude centar za obuku sudija i tužilaca.
Dr Goran Ilić, zamenik Republičkog javnog tužioca i član Radne grupe za izradu radnog teksta Zakona o javnom tužilaštvu i Zakona o Visokom savetu tužilaštva se osvrnuo na kritike koje su se mogle čuti u ustavnoj debati i u kojima je isticano da Ustav nije trebalo menjati u podeljenom društvu. Odgovaraći na tu kritiku naveo je da je prirodno da u demokratskom društvu postoje podele i da podeljena mišljenja i različite poglede na promene Ustava vidi kao potvrdu kvaliteta debate o izmenama Ustava, a ne kao nedostatak.
Takođe, smatra da je Srbija iskoristila dobar momenat za ustavnu reformu i da je malo verovatno da bi se takva prilika ponovo stvorila, imajući u vidu razvoj događaja u Evropi. Naglasio je da je promenjena ustavna definicija javnog tužilaštva koje je određeno kao jedinstven i samostalni državni organ koji goni učinoce krivičnih i drugih kažnjivih dela i vrši druge nadležnnosti kojima se štiti javni interes određen zakonom. Time je princip zakonitosti u vršenju nadležnosti javnog tužilaštva ”ograničen i okrnjen”, procenom da li u konkretnom slučaju postoji javni interes da se preduzme krivično gonjenje.
Važno je i što je ukinut monokratski sistem uređenja, koji je zaostatak iz vremena kada je javno tužilaštvo bilo uređeno po uzoru na sovjetsku prokuraturu i prema kome sve poslove iz nadležnosti javnog tužilaštva izvorno obavljlo jedno lice – javni tužilac. Dobro je i što je prošireno pravo na prigovor protiv obaveznih uputstava za postupanje glavnih javnih tužilaca, odnosno Vrhovnog javnog tužioca, koji se može izjaviti ne samo kada je obavezno uputstvo nezakonito, već i kada ga postupajući tužilac smatra neosnovanim, tj. kada je uputstvo suprotno profesionalnim uverenjima javnog tužioca o tome kako bi trebalo rešiti konkretan slučaj.
Premda, sva tužilaštva u Evropi u nekom obliku imaju sistem nadređenosti (hijerarhije), jedino je Srbija kao ustavnu kategoriju predvidela prigovor protiv hijerarhijskih ovlašćenja nadređenih, što će bitno promeniti odnose unutar javnog tužilaštva. Posebno je istakao da se prilikom izrade seta pravosudnih zakona ne sme dirati u stečena prava polaznika Pravosudne akademije, jer su se Ustav i Ustavni zakon opredelili za poštovanje principa kontinuiteta u pogledu položaja sudija, zamenika javnih tužilaca, predsednika sudova i javnih tužilaca, tako da nema nikavog opravdanja da se taj princip ne primeni i na polaznike Pravosudne akademije. Ilić je ukazao i na to da plate sudija i tužilaca nisu odgovarajuće i da smatra da su izmene pravosudnih zakona šansa da se popravi materijalni položaj pravosudnih funkcionera i uopšte zaposlenih u pravosuđu.
Zlatko Knežević, član Venecijanske komisije i sudija Ustavnog suda Bosne i Hercegovine naveo je da je za nezavisnost sudstva i samosalnost tužilaštva ključna administrativna i finansijska samostalnost. Administrativna samostalnost podrazumeva da pravosuđe nezavisno od izvršne vlasti donosi odluke o pitanjima svog funkcionisanja (npr. o potrebnom broju zaposlenih), dok finansijska samosalnost ima dva vida – spoljni i unutrašnji. Spoljnu samostalnost za sada ima samo Ustavni sud. Unutrašnju finansijsku samostalnost smata posebno važnom jer ona podrazumeva mogućnost predsednika sudova i glavnih tužilaca da samosalno raspolažu dodeljenim budžetom i vrše potrebna preusmerevanja sredstava u skladu sa potrebom organa na čijem su čelu. Naveo je i da će Venecijanska komisija dati ocenu o nacrtima pravosudnih zakona i naglasio da se prilikom donošnja ocene posebno ima u vidu standard nacionalnog konteksta koji daje odgovor na pitanje zašto su određena zakonska rešenja prihvatljiva u nekim državama, a u drugima nisu. Podvukao je da je važno obazbediti takav status sudijama koji će garantovati da se oni neće svesti na proste činovnike.
Na savetovanju su predavanja iz oblasti krivičnog prava održali sudije Apelacionog suda u Nišu Dijana Janković i Tomislav Trajković, a diskusiju o mehanizmima ujednačavanja sudske prakse sa sudijama svih instacionih nivoa su vodili sudija Vrhovnog kasaciong suda Branko Stanić, docent na Pravnom fakultatu u Novom Sadu dr Marko Knežević i sudija Višeg suda u Beogradu Anđelka Opačić.
