Tokom proteklih 20 godina povrede povezane sa šetnjom pasa su u porastu među odraslima i decom u SAD, prema istraživačima Univerziteta Džons Hopkins.
Prelomi, uganuća i traume glave su među najčešćim.
Od 2001. do 2020. godine, procenjeni broj odraslih u odeljenjima hitne pomoći zbog povreda pri šetnji pasa se povećao sa 7.300 na 32.300 godišnje, rekao je vodeći istraživač Ridž Makson za Asošijeted pres. Najviše pacijenata su bile žene (75 odsto). Osoba od 40 i 64 godine bilo je 47 odsto.
I to su samo posete hitnoj pomoći, a zna se da bi znatan broj ljudi mogao zatražiti lečenje povreda u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, specijalnim ili hitnim klinikama, rekao je Makson.
Vlasništvo pasa je sve češće i oko polovine američkih domaćinstava ima najmanje jednog psa. Pandemija je doprinela porastu tog broja.
Da bi bilo bezbedno šetati psa na povocu, potrebni su marljivost, fokus i, po lošem vremenu, dodatne mere predostrožnosti. “Multitasking” može biti opasan, te tokom šetnje ne treba gledati u telefon.
“Ne možete sebi priuštiti da se opustite kada šetate snažno građenog psa sa ‘pogonom’ malog traktora. Morate obratiti pažnju”, rekao je Noel Holston, iskusan vlasnik psa u Atini, u Džordžiji.
Početkom 2000-ih, Holston je šetao svog pitbula od 30 kilograma u parku blizu kuće kada je guska zalepršala, a pas se sjurio niz nasip i trgnuo sada 76-godišnjeg Holstona s trotoara. Ugazio je u rupu i pukao mu je skočni zglob.
Suzana Džonston, 64, je instruktorka joge u državu Njujork, a do sada je tri puta povređena dok je šetala psa.
Pre pet godina, njena labradorka od 23 kilograma pojurila je vevericu dok je Džonston klečala da prepakuje ranac, sa povocem oko ruke. Morala je na operaciju šake.
Trčanje s psom na uzici je opasno bez obzira koliko se misli da je pas obučen. Posebno je opasno sa psom koji se lako uplaši, veoma je mlad ili sklon da naglo eksplozivno potrči ili skoči.
To se dogodilo Robertu Godoskom na Menhetnu s novim psom obučenim za spasavanje koji se uplašio i naglo mu preprečio put, te je Robert pao i slomio rebra.
Pored nošenja svetala noću kada se pas šeta duž puta gde može naleteti vozilo – a ne treba šetati u tamnoj odeći, postoji i oprema koja može da umanji rizik pri šetnji pasa rekao je Stiven Hejvud, lekar hitne pomoći u Korintu, Misisipi koji pre svega ističe obuću koja se ne kliza.
Makson s Univerziteta Džons Hopkins predlaže korišćenje povoca koji se ne odmotava, i to dugačkog 1,8 do 2,4 metra. Povodac duži od toga se može zapetljati čoveku oko nogu i pašće. Uz to trakasti povoci “fleksi” koji se odmotavaju, otežavaju kontrolu kretanja psa.
U San Francisku, trener pasa Šoši Parks, umesto ogrlice za psa preporučuje prsluk – am koji se za povodac kači na grudima, a ne na leđima psa i to ga sprečava da povuče čoveka koji ga vodi. Takav prsluk čoveku daje veću kontrolu, a manje opterećuje psa.
Parks predlaže da se povodac drži u centru gravitacije, blizu trupa, kuka ili butine. Šaku treba provući kroz omču povoca i uhvatiti je niže da bi povodac mogao da klizne ako pas povuče.
Ona za povoce koji se odmotavaju kaže: “Zabranjeno i tačka!” jer mogu izazvati opekotine ako se drže preblizu tela i kliznu kada se naglo odmotavaju ili uvlače u kućište.
Džonston, Hejvud i Makson se slažu da vežbe ravnoteže i snage, posebno za starije osobe, mogu pomoći u smanjenju rizika od padova i preloma.
Rekli su i da rad sa trenerom pasa pomaže ne samo psu, već i čoveku koji može naučiti da bolje čita govor tela svog ljubimca.
“Čak i mladi, zdravi, snažni ljudi mogu imati teškoća da kontrolišu veće pse koji nisu navikli da hodaju na povocu. Pomoći će svaka vežba koja daje snagu, jer daje i ravnotežu”, rekao je Hejvud i poručio: “Uverite se da možete da kontrolišete psa kojeg biste da šetate”.
