Internet i društvene mreže predstavljaju ogromno polje za svesne i nesvesne manipulacije političara i stranaka, a takozvano “skriveno oglašavanje”, odnosno granicu izmedju reklama i originalno proizvedenog sadržaja sve je teže uočiti, rekla je nedavno istraživačica Šer Fondacije (SHARE) Mila Bajić.
Ona je za agenciju Beta rekla da Zakon o finansiranju političkih aktivnosti propisuje da svaki oglas ili drugi vid reklamnog materijala koji se koristi u izbornoj kampanji mora da sadrži identifikaciju političkog subjekta koji učestvuje u kampanji.
“Iako nigde nije eksplicitno navedeno da se ove odredbe odnose na društvene mreže, to je nešto što se podrazumeva”, rekla je ona.
Bajić je dodala da je Šer Fondacija pokrenula kampanju “Izbori 2022: Prijavite povrede na mreži”, putem koje su pozvali gradjane da prijave bilo kakve vrste povreda prava i sloboda kojima budu izloženi u toku trajanja kampanje.
“Netransparentno oglašavanje na društvenim mrežama nalazi se medju najčešćim oblicima manipulacija na koje se može naići u predizbornim kampanjama, ne samo kod nas već i po celom svetu”, navela je Bajić.
Podsetila je da je pristup političkom oglašavanju kompanije “Meta”, u čijem je vlasništvu Fejsbuk, prema Srbiji promenjen 2020. godine, kada je dodata na spisak zemalja u kojima političke stranke imaju obavezu da političko oglašavanje jasno obeleže.
“Ovo je jako značajno za onlajn kampanju jer obavezuje stranke da na jasan način obeleže svoje reklame i predstavlja veliki korak kada je u pitanju poštovanje digitalnih prava gradjana u Srbiji”, istakla je Bajić.
Kako je kazala, Tviter sa druge strane ima politiku potpune zabrane promovisanja političkog sadržaja, ali je već zabeleženo nekoliko slučajeva u kojima je do toga došlo uoči same predizborne kampanje.
Istakla je i da su u prethodnim kampanjama primećeni i lažni profili stranka i kandidata koji se “pojavljuju na mrežama sa namerom da zavaraju korisnike i šalju poruke koje mogu odstupati od izvornih stavova stranaka i kandidata”.
“Sličnu stvar smo primetili i sa fenomenom ‘ružnih blizanaca’, funkcionalnim plagijatima medijskih portala koji su napravljeni kako bi vršili pritisak na nezavisne medije i izmedju ostalog ometali sadržaj prema njihovim sajtovima”, kazala je ona.
Prema njenim rečima, porast značaja političkog oglašavanja na mrežama je očigledan u poslednjih nekoliko izbornih ciklusa.
“Već uoči predsedničkih izbora 2017. godine, političko oglašavanje na mrežama postalo je sastavni deo kampanje, iako su se i dalje ispitivale zakonske granice ovakvog pridobijanja glasača. Za vreme parlamentarnih izbora 2020. godine političko oglašavanje na mrežama postalo je jedno od osnovica vodjenja onlajn kampanje”, rekla je Bajić i dodala da je ta promena sa jedne strane bila posledica pandemije korona virusa.
Naglasila je da, kada su u pitanju izborni procesi, funkcionerske kampanje lako mogu da se svrstaju pod netransparentno oglašavanje, najpre jer se te aktivnosti posmatraju odvojeno od predizborne kampanje.
Kako je ocenila u takvim slučajevima uvek postoji rizik da gradjani nisu odmah svesni manipulacije, ali zbog toga je važno da se insistira na transparentnosti i aktivnom pronalažanju i ukazivanju organizacija koje se bore za zaštitu ljudskih prava na opasne sadržaje, ali i samih gradjana.
Bajić je dodala da je u istraživanju korisničkih navika na mrežama u 2021. godini, oko 55 odsto ispitanika reklo da sa lakoćom razlikuje reklame od ostalog sadržaja na Instagramu, drugoj najpopularnijoj društvenoj mreži u Srbiji.
“Isto istraživanje je takodje pokazalo da se nepoverenje u reklamne sadržaje smanjilo u odnosu na prošle godine, ali ono što je interesantno je da je glavni razlog upravo relevantnost samih reklama koje se plasiraju korisnicima”, rekla je ona.
Objasnila je da se iz toga može zaključiti da su ljudi svesniji materijala koji im se plasira na mrežama i da su dovoljno sposobni da razaznaju šta ih od toga interesuje, a šta ne.
