Požari u električnim vozilima opasnost su za spasioce koji pritiču u pomoć posle saobraćajne nesreće, a smernice proizvođača o načinu postupanja s tim vozilima u takvim priliama su neadekvatne, upozorili su američki istražitelji.
Takođe postoje praznine u industrijskim sigurnosnim standardima i istraživanju požara visokonaponskih litijum-jonskih baterija, posebno u velikim, teškim sudarima, saopštio je Nacionalni odbor SAD za bezbednost transporta (National Transportation Safety Board NTSB).
Proizvođači automobila predstavljaju sve više novih modela e-vozila, što mnogi u toj industriji smatraju potpunim preokretom zbog prelaska sa motora sa unutrašjim sagorevanjem na električne koji su čistiji pri korišćenju.
Agencija je u svom izveštaju zatražila od vatrogasnih i šlep-službi da svoje osoblje informišu o riziku od požara i kako se nositi sa električnom i hemijskom energijom baterija posle sudara i o tome kako bezbedno uskladištiti vozilo sa oštećenom baterijom.
Takođe se traži od Nacionalne uprave SAD za bezbednost saobraćaja na putevima (National Highway Traffic Safety Administration NHTSA) da kada ocenjuje bezbednost vozila, u to uvrsti i mogućnost pomoći u hitnim slučajevima.
NHTSA bi takođe trebalo da formira koaliciju za istraživanje načina uklanjanja električne energije iz baterija i smanjenja opasnosti od njihovog pregrevanja “termičkog bekstva”, hemijske reakcije koja uzrokuje nekontrolisano povećanje temperature i pritiska u bateriji.
NTSB je počeo da istražuje požare na baterijama posle sudara i požara u Lake Forestu i Mauntin Vjuu u Kaliforniji i u Fort Loderdejlu, na Floridi, 2017. i 2018. Takođe je ispitivao požar koji nije nastao usled sudara u zapadnom Holivudu u Kaliforniji. Baterije u ta tri slučaja same su se ponovo zapalile nakon gašenja požara u vozilima.
Sva ta vozila proizveo je “Tesla”, najprodavaniji proizvođač električnih vozila u SAD.
“Rizik od električnog udara i ponovnog paljenjaa i požara baterije proizlazi iz ‘zatočene’ energije koja je u bateriji iako je oštećena”, rekla je agencija.
Avgusta 2017. godine u Lejk Forestu, zapalila se baterija automobila “Tesla Model X” pošto je vozilo skrenulo s puta i velikom brzinom udarilo u zgradu. Tomas Bart, inženjer NTSB-a i istražitelj, rekao je da su vatrogasci izlili hiljade litara vode na krov vozila. “Nisu shvatili da moraju usmeriti vodu u odeljak za baterije ispod automobila kako bi ga ohladili i zaustavili reakciju koja izaziva požar”, rekao je on.
U izveštaju na 80 stranica NTSB je napisao da je pregled smernica 36 proizvođača za reagovanje spasilaca u vanrednim situacijama sa e-vozilima otkrio da svi imaju načine da ublaže rizik od visokonaponskih udara, uključujući metode za iskopčavanje baterije. Ali nijedan od vodiča nije govorio o ograničavanju rizika od energije uskladištene u baterijama, kao što bi bili postupci za smanjenje opasnosti ponovnog paljenja ili uputstva o tome gde i kako prskati vodu kako bi se baterije ohladile, rekla je agencija.
Jedan od načina za rešavanje problema s oštećenim baterijama je njihovo vaadjenje iz vozila i natapanje slanom vodom kako bi se ispraznila energija, napisao je NTSB.
Očekuju se odgovori , Tesle, Nacionalnog udruženja za zaštitu od požara i Saveza za automobilske inovacije velike trgovinske grupe proizvođača automobila.
Norveška želi da predje isključivo na električna vozila
Norveška vlada predstavila je niz mera, od uvodjenja isključivo električnih vozila za komunalne službe do tri puta višeg poreza na ugljenik kako bi zemlja ispunila klimatske ciljeve.
Norveška želi da smanji emisije štetnih gasova za 50 do 55 odsto do 2030. godine u saradnji sa Evropskom unijom, a cilj joj je da do 2050. godine smanji za 90 do 95 odsto.
“Klimatske promene koje izaziva čovek, imaju ozbiljne posledice po ljude, životinje i prirodu širom sveta”, rekla je na konferenciji za novinare premijerka Erna Solberg.
Medju predstavljenim merama je da se od 2022. uvede “nula emisija” štetnih gasova prilikom javnih nabavki automobila i kombija. Isto će važiti i za tendere za trajekte počev od 2023. i za gradske autobuse od 2025.
Oslo takodje želi da promoviše biogoriva i da više od tri puta poveća porez na ugljenik do 2030. godine.
Norveški ogranak organizacije Prijatelji Zemlje pozdravio je ovu najavu norveške vlade, ali je ukazao da ona izbegava “teška pitanja poput proizvodnje nafte, izgradnje autoputeva, proširivanja aerodroma i energetske efikasnosti”.
Norveška je pionir po pitanju električnih vozila, pa je tako tokom prošle godine 54,3 odsto novih registrovanih vozila bilo električno.
Medjutim, norveške vlasti se optužuju za licemerje pošto i dalje daju licence za istraživanje nafte, posebno u Barencovom moru.
Vrhovni sud Norveške je u decembru odbacio zahtev Grinpisa i drugih nevladinih organizacija za zaštitu životne sredine koje su tražile ukidanje dozvola za naftna istraživanja na Arktiku.
