Zapaženi rezultati i uspesi koje su postigli neki od Užičana u prošloj godini obeleženi su prijemom u Svečanoj sali Gradske kuće, čime je svima njima ukazana pažnja, ali i odata zahvalnost što kroz svoje uspehe predstavljaju i svoj grad. O postignutim rezultatima i kako je na putu uspeha za Radio Lunu govorili su neki od uspešnih Užičana.
Jelena Žunić Cicvarić je u toku prošle godine doktorila na Pedagoškom fakultetu u Užicu odbranivši doktorsku tezu pod nazivom Mogućnost nastave srpskog jezika u obrazovanju za prava deteta.
–Tako sam i na formalan način objedinila nešto što 25 godina aktivno radim kroz udruženje organizacije civilnog društva, a to je rad na zaštiti i unapređenju prava deteta. Tako da sam uspela da napravim čudnovat spoj posla koji radim i svoje akademske karijere. Da bi se doktoriralo potrebno je mnogo rada, truda i odricanja ali i velika podrška. Lepo je da ova podrška stigne i od Grada Užica zato što to jeste jedan vid priznanja sugrađanima i sugrađankama. Verujem da svi možemo i treba da budemo bolji, kao što je negde tokom izlaganja rečeno da budemo najbolja verzija sebe. Duboko verujem da će meni, ali i drugim kolegama koje su u 2023. godini stekli zvanje doktora nauka to biti inspiracija da kvalitetnije radimo, da bi svet učinili lepšim, kao i osećaj da doprinosimo boljoj lokalnoj zajednici kao i našoj zemlji, rekla je Žunić Cicvarić koja je i direktor programa u Užičkom centru za prava deteta.
Kreirala je i koordinirala brojnim projektima u zemlji i svetu koji se bave monitoringom i implementacijom prava deteta, sarađujući sa UNICEF-om, organizacijom Save The Childen, Pestolaci dečjom fondacijom, Međunaronim centrom Olaf Palme. Kroz kontinuirano obrazovanje, u zemlji i svetu, stekla je znanja i veštine u oblastima prava deteta, interkulturalnog obrazovanja, Montesori metode rada, participativne metodologije rada.
Članica je Saveta Vlade Republike Srbije za praćenje sprovođenja Strategije za prevenciju i zaštitu od diskriminacije i Radne grupe za praćenje sprovođenja Strategije za prevenciju i zaštitu dece od nasilja, Radne grupe Nacionalnog konventa EU za pregovaračko poglavlje 23, radne grupe Nacionalne koalicije za monitoring prava deteta, Montesori durštva Srbije, Mreže organizacija za decu Srbije, Koalicije za praćenje preporuka Komiteta za prava deteta.
O pravima deteta i kako da na dobitku budu deca, porodice i kompletno društvo, kaže:
–Svedoci smo, nažalost da ne može život da teče, a da negde ne dolazi do kršenja prava deteta i to ne samo na individualnom nivou, nego i na sistemskom nivou. To nas upozorava i sugeriše da je potrebno da preispitamo sopstveno delovanje prvenstveno kao profesionalaca i da vidimo da li se zaista rukovodimo najboljim intersima deteta i ne samo takve situacija, već i da li na nivou donosilaca odluka, onih koji kreiraju i sprovode politike da li su oni na najbolji način u skladu sa interesima dece. Nas zabrinjava sitaucija da je svako 10 dete ispod linije siromaštva, da nasilje nad decom sve više postaje obuhvatnije i poprima sve surovije oblike, diskriminacija dece takođe. Kao i da politika obrazovanja nije podjedanaka, nije dovoljno kvalitetna za svu decu, naročito za decu iz ranjivih grupa poput dece iz romske nacionalnosti ili dece sa smetnjama u razvoju, navela je Žunić Cicvarić i dodala:
–Kao neko ko radi u organizacijama za zaštitu prava dece nekoliko aktivnosti radimo, a to je da edukujemo i sarađujemo sa donosiocima odluka kako bi u zakonske i podzakonske akte i strategije planirali aktivnosti koje se suštinski bave unapređenjem i zaštitom prava deteta, zatim radimo sa institucijama i drugim organizacijama da pratimo ostvarivanje prava deteta, da markiramo ranjive grupe, one situacije koje dovode do sistemskih rešenja prava i na kraju da kao pojedinci, građani kao roditelji budemo ti koji će na mikro, svom ličnom nivou doprineti poštovanju prava deteta. Mi moramo da sarađujemo, pratimo međunarodne konvencije, ugovore, zakone u našoj zemlji da stalno budemo ti koji će da insistiraju da oni budu poštovani, ali da pronalazimo rešenja i bolje opcije kako nešto može da bude bolje, kazala je Žunić Cicvarić.
Autorka je akreditovanih obuka za profesionalce koji rade sa decom i za decu, brojnih knjiga, priručnika, naučnih i stručnih radova iz oblasti obrazovanja za prava deteta.
Marko Gloginjić doktor nauke- fizičkohemijske nauke odbranio je doktorsku disertaciju pod nazivom Ispitivanje uticaja implementacije jona visokih energija u modu kanalisanja na strukturu 6H – SiC monokristala. Zaposlen u laboratoriji za fiziku Instituta za nuklearne nauke Vinča kao naučni saradnik.
– Radim u laboratoriji gde se nalazi najveća naučna infrastruktura u Srbiji to je akcelerator jonskih snopova, niskih energija gde se vrši modifikacija materijala. Korišćenjem jonskih snopova modifikujemo materijale, bavimo se sintezom tankih filmova koji imaju različite primene. U zavisnosti od oblasti koje radimo, kaže Gloginjić.
U okviru doktorske teze bavio se ispitivanjem materijala koji se koriste u poluprovodničkoj industriji, u izuzetno ekstremnim uslovima poput svemira i nuklearnih reaktora, koje je sproveo u laboratoriji za fiziku instituta za nuklearne nauke Vinča
– Za doktorat sam radio sa silicijum karbid materijalom koji se koristi u poluprovodničke svrhe pa sam jonskim snopovima modifikovao taj materijal i pokazao sam kako tim modifikacijama mogu da poboljšam osobinu tog materijala koji bi se potencijalno koristio u nekim komponentama kao recimo svemirske letelice, kaže Gloginjić.
On smatra da svi oni koji žele da se bave naukom to mogu da rade i u Srbiji. Ima prostora za napredak u toj oblasti, ali i se dosta ulaže u razvoj nauke i pružanja boljih mogućnosti u ovoj sferi.
– Nauka se odvija kroz saradnju sa drugim institucijama iz sveta. Mi često sarađujemo sa Grčkom, Rusijom, Hrvatskom, Češkom, Slovačkom u poslednje vreme je intezivnija saradnja sa Kinom. U suštini nauka je međunarodna, tako da kroz te saradnje se prave eksperimenti. Finansiramo se kroz završne projekte bilo da su internacionalni ili domaći. Svoju budućnost sam zamišljao ovako kako se odvija, naravno postoji prostor za poboljšanje. Pre svega ulaganja u naučnu infrastrukturu mogu da budu bolja, ali verujem da će se i to menjati. Mislim da će za mlade u budućnosti biti više mesta da se bave naukom u Srbiji, kazao je Gloginjić, koji je 2021.godine dobio nagradu za najbolju poster prezentaciju na međunarodnoj naučnoj konferenciji.
Usavršavao se na odseku za fiziku u Naiconalnom tehničkom institutu u Atini, kao i u Objedinjenom institutu za nuklerna istraživanja u laboratoriji za nuklerne reakcije Fljorov u Rusiji. Bio je angažovan na nacionalnom projektu Fizika i hemija sa jonskim snopovima, a od 2022. angažovan je na temi Kanalisanje naelekstrisnaih čestica u mateirjalima koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Učesnik je multilateralnog projekta naučne i tehnološke saradnje u Dunavskom regionu pod nazivom Eksperimentalno i sumulaciono istraživanje materijala koji se koriste u zaštiti od zračenja.
Atletičar Atletskog kluba Mladost Stefan Tovilović prošle godine osvojio je prvo mesto na Prvenstvu Srbije u planinskom trčanju, a prošle godine učestvovao je i na Prvenstvu Balkana gde je zauzeo peto mesto. Četiri godine za redom je državni prvak u planinskom trčanju čime pokazuje da se veliki trud i rad isplate.
Planinsko trčanje koje još nije potpuno zastupljeno kod nas, odlikuju posebni uslovi.
–To trčanje je jako zahtevno i specifično, mora se spremati na visokim nadmorskim visinama gde je vazduh jako razređen. Disciplina kojom se ja bavim je trčanje uzbrdo, a postoji i trčanje uzbrdo i nizbrdo koje je u svetu veoma popularno, navodi Tovilović koji je u atletici pet godina.
Staze za trčanje su u brdima, velikim visoravnima poput Švajcarske, na Alpima, Karpatima gde su veće nadmorske visine.
–Za takmičenja se spremam na Zlatiboru i Kopaoniku, gde se i održavaju takmičenja kod nas, kaže Tovilović.
Kod nas imamo skay raning trčanje to su planinski trkači, a planinsko trčanje u smislu svetske atletike tek dolazi kod nas.
–Svi koji žele da se bave planinskim trčanjem moraju da budu hrabri, odlučni, posvećeni, da to stvarno žele. To trčanje traži veliku posvećenost kao i sve u životu što radimo, naveo je Tovilović koji se zahvalio na podršci treneru Slavku Kuzmanoviću i Oliveri Jevtić.
