Žene svetskih moćnika nisu odolele lepoti i toploti rukom rađenih džempera iz Sirogojna koji su proslavili planinu Zlatibor širom planete, prenosi RINA.
Naučila sam plesti od svoje majke, i ta veština se u našoj porodici prenosila sa kolena na koleno. Za jedan džemper mi treba nekih sedam, do osam dana i potroši se oko kilogram vune, rekla je pletilja Slovenka Mitić za RINU.
Masovno proizvodnja počela je šezdesetih godina prošlog veka na inicijativu Dobrile Smiljanić, kad su radovi zlatiborskih žena bili predstavljeni na izložbi u Beogradu.
Ubrzo se ispostavilo da domaće ovce nisu baš najbolje rešenje, tako da je sa Islanda dopremana gotova, ispredena vuna na kojoj su pletilje mogle da prikažu svu svoju maštu.
Inspiracija se dobijala sa domaćih tkanih proizvoda, ćilimskih šara, a početkom sedamadesetih godina krenulo se sa cvetovima i oslikavanjem zlatiborskih pejzaža, kuća i drveća što je bio pun pogadak, rekla je rukovodilac u proizvodnji džempera Rosa Ljubojević.
Džemperi iz Sirogojna odavno su prestali da budu običan odevni komad i danas su oni brend zlatiborskog kraja. Kako bi se radovi veštih Zlatiborki sačuvali od zaborava izloženi su u Muzeju pletilja u Sirogojnu.
