Izmenjeni Zakon o lokalnoj samoupravi omogućiće da opštine i gradovi budu efikasniji u obavljanju svog posla i bolji servis građanima i privredi, navodi Stalna konferencija gradova i opština.
Narodna skupština je 20. juna usvojila Zakon o izmenama i dopunama zakona o lokalnoj samoupravi kojim se, kako ističu, postiže bolja primena neposredne demokratije, veće uključivanje javnosti u proces donošenja odluka, efikasniji rad opština i gradova, napredak ka profesionalnijoj upravi i modernijem servisu građana.
U težnji da se poveća učešće građana u donošenju odluka, novim zakonom se lokalne samouprave obavezuju da će sprovoditi javne konsultacije tokom pripreme investicionog dela budžeta.
– Sada će građani imati mnogo veću ulogu i mogućnost da u postupku pripreme odluke o budžetu utiču na to na šta će biti potrošen njihov novac, ističe za RAM mrežu predsednik Skupštine grada Užica Branislav Mitrović.
Lokalna samouprava je, prema novinama u zakonu, dužna da obavesti javnost da je počela priprema propisa i odluka koje donosi skupština grada ili opštine.
Građani u svojim lokalnim sredinama mogu sa najmanje 100 prikupljenih potpisa da predlože sprovođenje javne rasprave o odluci koja se priprema ili o temama za koju smatraju da su važne u lokalnoj zajednici.
U tom slučaju, prema rečima predsednika užičke skupštine, gradska uprava je dužna da im obezbedi punu logističku podršku da se ta javna rasprava i održi.
Lična odgovornost svakog od nas prema građanima koji nas plaćaju podrazumeva da oni budu uključeni u kreiranje politika, rekao je ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić.
Da bi građani pokrenuli građansku inicijativu, biće potrebno da predlog potpisima podrži pet odsto ukupnog broja građana sa biračkim pravom sa te teritorije. U roku od 60 dana od lokalne samouprave građani mogu očekivati izjašnjavanje o potpisanim željama.
Novine su uvedene jer su do sada lokalne samouprave same propisivale procenat, pa se dešavalo, kako prenosi Tanjug, da pojedine utvrde visok procenat koji je skoro onemogućavao građansku inicijativu. Uvedeni procenat, potreban za građansku inicijativu, u Užicu je, prema rečima Mitrovića, važio i ranije.
Do sada lokalne samouprave nisu imale ograničenja pri izboru određenih funkcionera u gradskim upravama. Od sada će, radi veće efikasnosti, broj pomoćnika čelnika, gradskog i opštinskog veća zavisiti od broja stanovnika grada ili opštine.
Užice, kao grad koji ima između 50.000 i 100.000 stanovnika, najviše može imati devet članova gradskog veća. Trenutno ih je, navodi Mitrović, 11.
– Treba napomenuti da će se te odredbe zakona primenjivati od sprovođenja narednih lokalnih izbora, tako da za sada neće biti izmena, kaže za RAM mrežu predsednik užičke skupštine Branislav Mitrović. Dodaje da se novinama u Zakonu o lokalnoj samoupravi utvrđuje da najviše tri pomoćnika može imati predsednik opštine ili grada sa od 50.000 do 100.000 stanovnika.
Mesne zajednice koje su do sada, prema rečima Mitrovića, bile ni na nebu ni na zemlji, izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi dobijaju jasno definisanu ulogu i veća ovlašćenja. Izmenjeni Zakon propisuje osnovni delokrug rada saveta mesnih zajednica i način izbora predsednika mesne zajednice i članova saveta.
– Do sada je postojala mogućnost da to budu indirektni izbori, ali i da se biraju na zborovima građana. Od sada će to biti direktni izbori koje propisuje predsednik skupštine, objašnjava Branislav Mitrović.
Isitče da će mesna zajednica sa većom ulogom, kao posrednik između građana i lokalne samouprave, uz javne rasprave, doprineti povećanju uticaja građana na lokalnu politiku, kako napominje, ukoliko građani budu hteli da te mogućnosti i iskoriste.
Da bi se sagledale sve potrebe lokalne zajednice, neophodno učešće građana
Građani, organizacije i udruženja iz Užica su i do sada imali priliku da iskažu svoje potrebe i direktno utiču na formiranje investicionog dela budžeta za narednu godinu na javnim raspravama i tribinama u mesnim zajednicama i Gradskoj kući. One su, prema našim saznanjima, bile malo posećene. Građani nisu bili dovoljno zainteresovani za učešće u procesu donošenja budžeta, zbog čega je i bilo malo predloga. Oni su se, uglavnom, odnosili na infrastrukturne probleme, sanacije i izgradnja puteva.
Slaba informisanost o načinima učešća u kreiranju budžeta, nedovoljna transparentnost niti razumevanje budžeta, ali i mišljenje da ne mogu ništa promeniti niti uticati na proces, među najčešćim su razlozima neaktivnosti i nezainteresovanosti građana za učešće u procesu donošenja odluka, u budžetskom procesu, smatraju u Užičkom centru za ljudska prava i demokratiju.
Iz tog užičkog centra su prošle godine za RAM mrežu isticali da stalna komunikacija građana i predstavnika lokalne samouprave predstavlja prvi korak ka sagledavanju potreba i razvoju budžeta koji bi, podsetimo, trebalo da odgovori na zahteve i potrebe lokalne zajednice i građana.
– Novac kojim raspolažu vlasti je novac građana, to dobar deo ne shvata i ne razume. Prihodi dolaze od građana kroz poreze na imovinu, lokalne takse (administrativne i komunalne), naknade za korišćenje i uređivanje građevinskog zemljišta, usluge, prodaja, davanje u zakup, donacije i samodoprinosi…Čak i kada prihodi dolaze od kredita, građani su ti koji će ih morati otplatiti na kraju. Vlast je odgovorna građanima za taj novac, navodili su za RAM mrežu iz Užičkog centra za ljudska prava i demokratiju ističući da su zainteresovani, aktivni i proaktivni građani osnov funkcionalne lokalne zajednice.
Kako su objašnjavali, uključivanje javnosti u proces donošenja odluka utiče na povećanje kontrole i odgovornosti vlasti prema javnim sredstvima, ali i na jačanje interne revizije i privlačenje potencijalnih investitora i donatora.
– Smisao ovih odredbi je da se pozovu građani da se više zainteresuju za rad u svojim opštinama, da to interesovanje ne bude jednom u četiri godine kada su lokalni izbori ili kada lično imaju neki problem u svojoj opštini, istakao je nakon usvajanja zakonskih izmena pomoćnik ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu Saša Mogić.
Lokalne samouprave imaju obavezu da u narednih devet meseci usklade svoje statute sa zakonom i da donesu dokumenta koja su potrebna za sprovođenje izmenjenog i dopunjenog, kako podseća Mitrović, osnovnog zakona kojeg se lokalne samouprave pridržavaju prilikom svog funkcionisanja.
